Digitalna fotografija: Uporedni život

Gradski nomad

Jedna je bila posvećena građanskom modernizmu (u galeriji Matice srpske), druga, pre neki dan otvorena, razvoju primenjene umetnosti (u Muzeju primenjene), a ova treća ilustruje nam uporedni život u rađanju naše metropole.

Arhitekta po obrazovanju, Aleksandar - Aca Simić (1898-1971) studirao je u Parizu, a u novinarstvu, kao fotoreporter proveo pet decenija. „Politiku“ je višestruko zadužio - odnegovao je nekoliko generacija fotografa (seća se Predrag Milosavljević). „Bio je gospodin i kad su svi bili drugovi“ (T. Peternek).

Kada danas posmatramo Simićeve fotografije, nameće se ispravan utisak da je on bio hroničar koji je s vremenom postao tumač epohe. Snimao je dva lica grada: jednog koji nastaje, drugog koji nikako da nestane: elitu na crvenom tepihu i invalide rata, školarce koji gledaju Berninijevu skulpturu na izložbi italijanskog portreta i nadničare, polupraznu Skupštinu, Tagoru, nobelovca, u poseti Beogradu i kneginju Olgu u obilasku logora sa 6.000 nemačkih izbeglica iz Besarabije...

Lep gest Muzeja grada da nam svoja novoosvojena vrata u Resavskoj otvori baš ovom izložbom koju je priredio Darko Ćirić, a tekst u katalogu napisao Goran Malić, mada bi tek gest gradske vlasti bio vizionarski kad bi nam konačno rekla kad misli da odvoji novac za restauraciju i adaptaciju ove palate (u kojoj je bila vojna štamparija) - u muzej.

LINK.