Na današnji dan 3. avgusta Milanska skala, Vilijam Barouz , Aleksandar Složenjicin

 

 

  • Twitter
  • Facebook
  • Google plus
  • Linkedin
  • Pinterest
  • Email

 

Pregleda (30 dana / ukupno): 91 / 3370

216. p.n.e.- Kartaginski vojskovođa Hanibal u Drugom punskom ratu kod Kane, naneo najteži poraz Rimljanima u istoriji Rimskog carstva - ubijeno je oko 50 hiljada rimskih vojnika, a u Rimu se u panici govorilo "Hanibal ante  portas".

Luiđi Ugolini: Roman o Hanibalu

Romansirana biografija vojskovođe Hanibala, čiji je autor italijanski pisac Luiđi Ugolini (1891-1980). Ime autora nije poznato mlađim generacijama srpskih čitalaca, ali on važi za klasika u Italiji, posebno kada je reč o omladinskoj literaturi koja je ušla u školsku lektiru, ali i po romansiranim biografijama. Naručite knjigu.

1347. Engleski kralj Edvard III zauzeo je u Stogodišnjem ratu francuski grad Kale.  

1460. Škotskog kralja Džejmsa II, koga su savremenici nazivali "Džejms gnevnog lica", ubili su Englezi tokom opsade zamka Roksburg.

1492. - Na današnji dan 1492. godine moreplovac Kristifor Kolumbo brodom "Santa Marija" isplovio je iz luke Palos de la Frontera na put preko Atlantika. Kolumbo je bio istraživač i trgovac koji je prvi prešao Atlantski okean i otkrio Ameriku 1492. godine pod zastavom Kastilje (Španija). Verovao je da je Zemlja relativno mala lopta i tvrdio je da se brodom može doći do Dalekog istoka ploveći na zapad. Njegova pogrešna procena Zemljinog obima i, u skladu s time, pogrešno proračunate zalihe hrane i pića ponetih na put, mogle su da dovedu do propasti njegove ekspedicije, ali, na sreću, na putu mu "se isprečio" u to vreme nepoznati kontinent Amerika. Ipak, Kolumbo je umro misleći da je otkrio put za Indiju, a ne novi kontinent, Ameriku, kako je kasnije dokazao Amerigo Vespuči, po kome je kasnije ovaj kontinent i dobio ime.

Luis Arans Markes: Kristifor Kolumbo

Primer Kristifora Kolumba, pronalazača Novog sveta, Admirala Indije, i inače kontradiktornog čoveka, jedan je od takvih primera u kome kontroverza postaje prirodna još od početka, i ide sjedinjena sa ličnošću gotovo kao nokat i meso. LINK

Mina Lejsi: Kristifor Kolumbo

Godine 1492. Kristifor Kolumbo je zaplovio preko Atlantskog okeana na putovanje u nepoznato. Tražio je brži put do Indije. A umesto toga je otkrio čitav novi svet... LINK

1778.- Otvorena "Milanska skala". Kada je 1776. godine požar uništio najlepše milansko pozorište "Teatro Regio Ducale", austrijska carica Marija Terezija dodelila je gradski prostor na kome je bila crkva Santa Maria dela Skala, za potrebe novog pozorišta. Crkva je srušena i na tom mestu je dvorski arhitekta Đuzepe Pjermarini, za samo dve godine, sagradio najlepše pozorište u Italiji, nazvano "Teatro ala Skala". Na svečanom otvaranju, 3. avgusta 1778. godine, izvedena je opera "Zahvalna Evropa" Antonija Salijerija. Narednih godina ovde su doživele svoje prvo izvođenje opere Rosinija, Belinija, Donicetija, Verdija, Pučinija i drugih italijanskih kompozitora. U Skali su nastupali slavni pevači: Karuzo, Melba, Gilji, Šaljapin, Marija Kalas...Pozorišna sala ima 3.600  mesta, a veličanstvena pozornica prostrana je kao 3 teniska terena, dok kulise, kostimi i rekviziti mogu opslužiti čak 200 predstava. Sezona traje 11 meseci, a uz opere, izvode se baleti i koncerti, tradicionalni i savremeni repertoar.

1862.- Američki profesor Dažozefus Lister prvi put, za vreme Građanskog rata u  Americi, primenio antisepsa - sistem primenom sterilnog zavoja i karbolne  kiseline

1875.- Na Cetinju osnovan Crveni krst  Crne Gore

1903.- Rođen Dušan Baranin, književnik (Žabljak, 03. 08. 1903 - Beograd, 01. 09. 1978)

1904.- Proradila prva radio - telegrafska stanica na Balkanu, na  brdu Volujica, iznad Bara

1924.- Umro Džozef Konrad, engleski književnik (Berdičevo, 06. 12. 1857 - Bišopsburn,  03. 08. 1924)

1930.- Rođena Florika Štefan, književnica i prevodilac (Lokve, 03. 08. 1930)

1936.- Američki atletičar Džesi Ovens (Džems Klivlend) osvojio u skoku u dalj prvu od 4 zlatne medalje na Olimpijskim igrama u  Berlinu

1939.- Rođen Ljubiša Petruševski, oboista, profesor i dekan Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu, član Simfonijskog orkestra RTB-a (Kumanovo, 03. 08. 1939 - Beograd, 30. 08. 2002)

1954.- Umrla Gabrijel Sidon Kolet, francuska književnica, akademik (Jon, 28. 01. 1873 - Pariz, 03. 08. 1954)

1958.- Američka atomska podmornica "Nautilus" prvi put prošla ispod ledenog    pokrivača Severnog pola

1977.- Umro Makarios Treći, kiparski arhiepiskop, prvi predsednik nezavisnog Kipra   (Ano Panala, 13. 08. 1913 - Nikozija, 03. 08. 1977)

1994.- Savezna Republika Jugoslavija uvela sankcije Republici Srpskoj  i  uspostavila    blokadu na Drini

1997.- Umro Vilijam Barouz, američki književnik (Sent Luis, 05. 02. 1914 - Lorens, 03. 08. 1997). Obzirom na ovakva interesovanja Barouz je neminovno morao da uđe u okrilje naučne fantastike. Roman “Goli ručak” (1959), koji prati odiseju narkomana kroz Tandžir i mračnu Interzonu, u kojoj se naziru strukture fantazmagorijske totalitarističke organizacije, uvod je u trilogiju naučno fantastičnih romana koju čine “Meka mašina” (1961), “Karta koja je eksplodirala” (1962) i “Nova ekspres” (1964).  LINK.

Vilijem S. Barouz: Goli ručak

Remek-delo. Krik iz pakla, svirepa, zastrašujuća, divljački zabavna knjiga koja se kreće od neobuzdanih priviđanja do surove, ubitačne satire.  Naručite.

Vilijem S. Barouz: Gradovi crvene noći

Udaljivši se od njujorškog Bunkera i radikalnih eksperimenata iz "kat-ap" perioda, Barouz razvija jednako upečatljiv i prepoznatljiv, ali za čitaoce prohodniji jezik koji ga predstavlja kao zakonitog naslednika velikih filozofskih satiričara, člana ekskluzivnog kluba u kojem borave Džonson, Svift, Stern i Kafka. Naručite.

Vilijem S. Barouz: Džanki

"Naučio sam jednačinu doupa: doup nije, kao alkohol ili trava, sredstvo za dostizanje većeg zadovoljstva u životu. Doup nije zabava. To je način života." Naručite.

2002.- Umrla Karmen Silvera, britanska pozorišna, filmska i TV glumica (Toronto, 02. 06. 1922 - London, 03. 08. 2002)

2006.- Umrla Elizabet Švarckof, operska pevačica  (Jarocin,  09. 12. 1915 - Šruns, 03. 08. 2006)

2008. Umro je ruski pisac Aleksandar Isajevič Solženjicin, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1970. U sibirskim logorima proveo je punih devet godina. Na robiju je odveden 1945. pravo sa fronta, na kojem se istakao kao oficir sovjetskih inženjerijskih jedinica. Emigrirao je 1974. vrativši se u otadžbinu nakon dve decenije. U decembru 1998. odbio je najvišu državnu nagradu - Orden svetog apostola Andreja Prvozvanog, kojim ga je odlikovao Jeljcin, zbog situacije u kojoj se nalazila Rusija. Tokom agresije NATO na Srbiju (SRJ) 1999. sve vreme je bio veoma oštar prema politici SAD i NATO. Pripovetkom "Jedan dan Ivana Denisoviča" u književnost je uveo temu Staljinovih logora. Posebno je njegov roman "Arhipelag Gulag" razobličio laž "komunističkog raja". Na osnovu emigrantskog iskustva u Zapadnoj Evropi i u SAD, takođe je ispoljio prezir prema sistemu vrednosti savremenog Zapada. Ostala dela: pripovetka "Matrjonini dani", romani "U krugu prvom", "Onkološka klinika", "Avgust Četrnaeste", "Crveni točak", "Rusija u provaliji", kritička autobiografija "Borio se šut s rogatim", drame "Gozba pobednika", "Zarobljenici", "Republika Rada", "Svetlost koja je u tebi", publicističko delo "Lenjin u Cirihu", "Dva veka zajedno", scenariji "Tenkovi znaju istinu", "Parazit".

Knjiga

Solženjicin je najistaknutije ime književnog otpora sovjetskom totalitarizmu. Poznatim ga je učinila pripovetka „Jedan dan Ivana Denisoviča“, 1962, koja se temelji na opisu „običnog“ dana „običnog“ Rusa u logorskom zatočeništvu. LINK.

2008. Najmanje 148 hinduističkih hodočasnika poginulo je, a više od 100 je povređeno u stampedu u hramu "Naina Devi" u severnoj Indiji, pošto je zbog velikog broja hodočasnika, okupljenih povodom praznika Šaravan Aštami popustila ograda stepeništa koje vodi do svetilišta smeštenog na uzvisini, u državi Himačal Pradeš, oko 320 kilometara severno od Nju Delhija. Veliki broj žrtava posledica je panike koja je potom zahvatila prisutne. U istom hramu se 1981. desila slična tragedija, tada su u stampedu život izgubila 53 vernika.

2012. - Google Doodle slavi XXX Olimpijske igre u Londonu:

IZVORI: LINK. LINK.

 

Budite prvi koji će ostaviti komentar.

Ostavite komentar Ostavite komentar