Zašto koristiti televiziju u nastavi

 

 

  • Twitter
  • Facebook
  • Google plus
  • Linkedin
  • Pinterest
  • Email

 

Pregleda (30 dana / ukupno): 20 / 3611

Učenje na daljinu
Televizija u nastavi
Zašto koristiti televiziju u nastavi?
Prednosti televizije u nastavi
Ograničenja televizije u nastavi
Kreiranje nastave za TVN
Izvođenje TVN predavanja
Reference
Za dodatne informacije

Zašto koristiti televiziju u nastavi?

Televizija u nastavi (TVN) predstavlja efikasan sistem za prenos i izvođenje obrazovanja na daljinu koji se može integrisati u nastavni plan u okviru tri osnovna nivoa:

Pojedinačno predavanje - Programi koji se odnose na jednu posebnu temu ili koncept, pružajući uvod u predavanje, pregled ili sumiranje.

Odabrana jedinica - Serija programa koja daje osnovu sadržaja za oblast koja se uči u okviru nastavnog plana kursa.

Ceo kurs - Programi sa jedne ili više TVN serija mogu biti integrisani u ceo semestar kursa obično zajedno sa štampanim nastavnim materijalom.

TVN može biti pasivna ili aktivna. Pasivna TVN obično podrazumeva prethodno napravljene programe koji se distribuiraju preko video kaseta ili pomoću neke od video tehnologija, kao što je to difuzno emitovanje, kablom ili satelitom. Nasuprot tome, interaktivna TVN pruža mogućnosti za interakciju gledaoca, bilo sa nastavnikom koji učestvuje uživo ili sa učešćem učenika.

Na primer, dvosmerna televizija sa dvosmernim audio signalom omogućava svim učenicima da posmatraju nastavnika i budu u interakciji sa njime (pogledati Lochte, 1993). U isto vreme, kamere na udaljenom mestu omogućavaju predavaču da vidi sve učenike koji učestvuju u nastavi. Takođe je moguće konfigurisati sistem tako da učenici sa svih mesta mogu videti jedni druge.

Prednosti televizije u nastavi

  • Medijum je poznat s obzirom da je puno ljudi gledalo televiziju.
  • Pokreti i slike mogu se kombinovati u jedan format tako da se složeni ili apstraktni koncepti mogu ilustrovati kroz vizuelnu simulaciju. Stari kliše “slika vredi hiljadu reči” zaista važi.
  • Televizija u nastavi predstavlja efikasan način da se učenici odvedu u nova okruženja (mesec, strana zemlja ili pogled kroz sočivo mikroskopa).
  • Vreme i prostor se mogu sažeti tako da događaji mogu biti uhvaćeni i preneti tako kao da se trenutno dešavaju.
  • Vrlo je efikasna za upoznavanje, sumiranje i pregled koncepta.
  • Može se efikasno koristiti kao motivacioni alat.

Ograničenja televizije u nastavi

  • Skupo je praviti kvalitetnu TVN za difuzno emitovanje.
  • Video produkcija troši puno vremena i može biti tehnički zahtevna i često zahteva relativno sofisticiranu opremu i objekte za produkciju.
  • Mestima koja odaberu da interaktivno učestvuju u programu TVN mogu biti potrebna specijalizovana oprema, objekti i tehnička pratnja osoblja.
  • Većina prethodno pripremljenih kurseva TVN koristi pristup masovnih medija nastavi, usmeren ka prosečnom učeniku. Kao rezultat toga, oni mogu biti neefikasni kada su u službi učenika sa posebnim potrebama.
  • Kada se upotrebljava na pasivan način, bez interakcija, njena efikasnost u nastavi može biti ograničena.
  • Osim ako nije profesionalno producirana, završeni programi TVN često izgledaju amaterski.
  • Jednom kada se završe, programe TVN je teško menjati i ažurirati.

Kreiranje nastave za TVN

U kreiranju nastave za TVN izazov predstavlja razmišljati na vizuelan način. Iskorišćavanje prednosti vizuelnog prikaza koji omogućava TVN može povećati pouzdanje u predavanju. Pažljivo planiranje načina na koji će se nešto pokazati umesto da se ispriča, može poboljšati nastavnu efikasnost TVN-a. Od pomoći može biti da se vizuelno predstave:

  • Kratak pregled navoda
  • Ključna mesta
  • Složen materijal korak po korak
  • Odnosi
  • Informacije koje je potrebno sumirati radi čuvanja i podsećanja

Treba iskoristiti:

  • Slike -- da bi se pokazalo kako stvari izgledaju.
  • Dijagrame -- za ilustraciju konceptualnih odnosa, organizacija i strukture materijala sadržaja.
  • Mape -- za prikazivanje prostornih odnosa.
  • Grafike i tabele -- za sumiranje informacija.

Treba iskoristiti prednosti video prikaza pokreta da bi se:

  • Demonstrirao rad alata i opreme.
  • Demonstrirale veštine koje bi predavači trebalo da oponašaju.
  • Izvodili eksperimenti u kojima se proces mora pratiti.
  • Analizirala promena tokom vremena upotrebom animacija, usporenog snimka ili fotografija koje se smenjuju u vremenu.
  • Otkrili prostorni, trodimenzionalni kvaliteti objekta ili strukture.
  • Oni koji uče preneli na mesta ili u situacije koje nisu deo njihovog iskustva.
  • Prezentirao osnovni izvorni materijal za analiziranje, kao što je to film nekog istorijskog događaja ili situacije koje se prirodno dešavaju.

Izvođenje TVN predavanja

S obzirom da su predavači i učenici fizički odvojeni većom razdaljinom, izazov predavača jeste da psihološki umanje tu prazninu ne samo kroz odgovarajuću upotrebu tehnologije, već i kroz upotrebu efikasnih metoda predavanja. Dobro predavanje osigurava razvijanje prisnosti između učenika i predavača. Kada se jednom ustanove i usvoje osnovni metodi predavanja, treba nastojati sa uvođenjem sledeća tri koraka u strategiji izvođenja TVN:

1. Priprema za predavanje

  • Ne treba zaboraviti da je više vremena potrebno za prenos i izvođenje nastave na daljinu nego u klasičnoj postavci licem u lice. Prema tome treba planirati predavanja.
  • Pre časa vežbati ispred kamere uživo. Ako je to moguće, neka kolega, nekoliko učenika ili tehničar medija prati ono što izlažete preko kamere ponudi sugestije za poboljšanje.
  • Organizovati sav materijal i video sadržaj za čas pre početka časa. Najbolje je izvesti probni čas sa tehničkim osobljem tako da svi učesnici znaju koju ulogu se očekuje da odigraju.
  • Ako se koristi kamera koja je iznad glave radi elektronskog projektovanja vizuelnog kontakta, njen način rada i ograničenja treba razumeti pre početka časa.
  • Pripremiti posmatrače za novu terminologiju koja će se koristiti u programu i odgovoriti na sva pitanja koja se tiču tehničke opreme koja se upotrebljava, kao što su kamere, televizijski monitori, audio oprema itd.
  • Informisati učenike da li će biti operatora kamere ili tehničara u učionici. Iako učenici mogu biti u početku znatiželjni, to će opasti kako čas teče. Tehničari na času su obučeni da budu nenametljivi koliko je to moguće.
  • Učenici bi trebalo da imaju neophodan materijal za podršku kako bi na najbolji način iskoristili lekcije prenete televizijom. Treba koristiti pitanja za proučavanje kako bi se pomoglo usredsređivanje diskusije.
  • Uzeti u obzir timsko predavanje kako bi se održalo interesovanje posmatrača promenom glasa, slike i načina prezentacije. Ako se koriste govornici koji gostuju, učenicima pre časa treba dati neophodne informacije o gostu. Isto treba uraditi kada su u pitanju gostujući predavači. Njima treba izneti svrhu njihovog izlaganja, šta se očekuje od njih i neki podaci o učenicima koji učestvuju na času.

2. Tokom TVN predavanja

  • Menjati izraz lica, ton glasa, pokrete tela i kontakt pogledom sa kamerom kako bi se pospešila verbalna komunikacija.
  • Angažovati učenike korišćenjem humora, postavljanjem pitanja, uključivanjem učenika u rad i pohvaljivanjem njihovog doprinosa.
  • Održavati energiju i dinamičnost kako bi se privukla i održala pažnja onih koji uče na daljinu. Zapamtite, entuzijazam je zarazan. Takođe je i dosada.
  • Sadržaj izlagati u blokovima od pet do deset minuta koji su prošarani diskusijom. Kretati se između nastave i interakcije.
  • Predavanja treba da budu jednostavna i jasna. Da bi se usredsredilo praćenje, treba istaći ključna mesta koja treba pogledati.
  • Ne čitati materijal.
  • Održavati umeren tempo govora.
  • Ne udaljavati -- održavati učenike da prate.
  • Uneti različite vrste uključivanja učenika -- posmatranje, čitanje, pisanje i pričanje.
  • Menjati centar pažnje aktivnosti sa predavača koji se vidi preko kamere na mesto gde se nalazi grupa ili pojedinac.
  • Uključiti povremene pauze kao predah od televizijskog monitora.
  • Motivisati međusobnu podršku i učenje ohrabrivanjem učenika na zajednički rad kako na času tako i van njega.
  • Razmotriti koncepte diskutovane u programu i razjasniti bilo koje nerazumevanje postavljanjem ciljanih pitanja.
  • Integrisati aktivnosti kako bi se pojačalo izlaganje sadržaja. Ove aktivnosti mogu obuhvatati ispitivanja, radove, igranje neke uloge i eksperimente.

3. Treba osigurati da postoje prilike za pospešivanje interakcije učenika tako što se:

  • Planira deo vremena za interakciju i onda unapred stavlja učenicima do znanja da se interakcija očekuje. Iniciranje interakcije u toku prvih dvadeset minuta će motivisati učenike da učestvuju u učenju umesto da se uljuljkaju i uspavaju samo gledajući.
  • Određenim učenicima na udaljenim mestima dopušta da vode diskusiju ili propituju učenike u prostoriji.
  • Jasno definišu teme za diskusiju ili pitanja, a onda se učenicima daje vreme da pripreme odgovore. Postavljanje pitanja za diskusiju unapred putem televizijske komunikacije, pomoći će učenicima da se pripreme za interakciju. Pitanja treba da se pojavljuju u obliku teksta na ekranu tako da učenici mogu da ih vide i čuju.
  • Ohrabruje interakcija između samih učenika traženjem od učenika koji je na času ili od učenika koji je na udaljenom mestu da odgovori na pitanje. Nastavnik ne mora uvek da odgovori na pitanja.
  • Funkcioniše ne samo kao izlagač sadržaja već i kao pomagač.

4. Nakon predavanja

  • Pregledati snimke predavanja, bilo sa tehničkim osobljem, kolegom ili samostalno. Voditi beleške da bi se unapredilo predavanje, stil i način prenosa i izlaganja.
  • Prikupiti povratne informacije od učenika o dobrim i lošim stranama nastavnog materijala i strategijama za predavanje koje se koriste.
  • Biti otvoren za nove ideje i tehnike za prenos i izlaganje radi unapređivanja efikasnosti nastave.

 

Budite prvi koji će ostaviti komentar.

Ostavite komentar Ostavite komentar