10 najvećih pronalazaka

Šta u ovom kontekstu znači najveći?

Ja najveći definišem kao “nešto što najbolje definiše ono što smo mi danas”, nešto što je dramatično promenilo život svih ljudi, i odnosi se samo na pronalaske a ne na otkrića kao što su vatra ili točak.

10 – Teleskop – On nam je otkrio da je Zemlja obična kugla od kamena u kosmosu a ne centar bilo čega, a pogotovo ne centar univerzuma. Neki od nas se od ovog otkrića nikada nisu oporavili.

9 – Računar – Mnogi ljudi imaju dubok, bogati, raznolik i vredan odnos sa svojim računarom. On sa njima igra igrice, priča im viceve, pušta im muziku i obračunava poreze a ponekad se čak koristi i za posao.

8 – Televizija – Kad god je TV uključen, on privlači pažnju kao nijedan drugi deo nameštaja. On može da bude izvor zabave, saznanja, ili, ako se koristi na pogrešan način, nasilja i skoro samoubilačkih psihijatrijskih poremećaja.

7 – Automobil – Kada su otkriveni automobili, putevi su poboljšani. Kada su putevi poboljšani, gradovi su razvili predgrađa i proširili se zato što su ljudi sada mogli da žive na selu, a ipak da rade u gradu. Čak šta više, što su automobili postajali popularniji, tim je više cvetala naftna industrija. Nafta je postala ključ za moć i bogatstvo i jedan od glavnih faktora za političke i ekonomske konflikte u mnogim delovima sveta.

6 – Upotreba struje – Struja je postojala odavno, ali sistem uređaja koji su potrebni da generišu ovu silu i distribuiraju je u pojedinačne zgrade bilo je otkriće koje je inicirao Edison: On je pretvorio struju u robu za prodaju i njegova Pearl Street stanica je bila prva stanica za proizvodnju električne energije. Sada, svako širom sveta može da utakne žicu i da napaja bilo šta od sijalice do računara. Mi smo, u stvari, socijalna bića animirana elektricitetom.

5 – Telefon – Mnogi ljudi su zamišljali telefon pre nego što je i postojao. Zar ne bi bilo super, rekli su, ako bi mogli da razgovaramo sa nekim iz drugog grada bez da napuštamo dom? Telefon omogućava bilo kome da priča sa bilo kime bilo gde u bilo kom datom momentu, čak i ako ne možete da vidite osobu, ili čak ne znate ni ko je.

4 – Antibiotici – Pre tri veka, skoro svako je umirao od infektivnih bolesti. Kada je izbila kuga 1347. godine, ubila je skoro pola Evrope za oko dve godine. Kada su bolesti kao što su velike boginje došle u severnu Ameriku, one su smanjile urođeničku populaciju za oko 90 procenata tokom jednog veka. 1800. godine, vodeći razlog smrti u zapadnoj hemisferi bila je tuberkuloza. Tada skoro niko nije umirao od starosti, zato su stari ljudi bili izuzetno poštovani.

3 – Štamparska presa – Neoriginalno, znam, ali istinito. Gutenbergova presa, sa pomerajućim slovima, pokrenula je izdavaštvo. Za kratko vreme, to je učinilo Reformaciju mogućom zato što je svako ko je želeo mogao da dobije Bibliju. Crkva više nije posedovala apsolutnu istinu, i uskoro se pojavio suvereni individualac kao ključna jedinica društva. Na duge staze, izdavaštvo je doprinelo opštem prihvatanju literature.

2 – Mehanički sat -  Pre ovog otkrića, vreme je bilo nerazdvojivo od događaja, od kojih je glavni bio pomeranje Sunca preko neba. Postojalo je samo lokalno vreme, a ne univerzalno vreme. Ako ste se dogovorili da se nađete sa nekim u vreme zalaska sunca, trebali ste da kažete gde, zato što sunce uvek negde zalazi. I naravno, ono što su satovi učinili mogućim, uskoro je postalo neophodno. U svetu koji se vodi satom, većina nas su sada tačni, prerani, ili kasni.

1 – Toalet – Samo napred. Smejte se. Zatim pokušajte da zamislite Njujork, Pariz ili Tokio bez toaleta. Ne možete. Mogućnost da uklonite otpadne vode i da uvedete čistu vodu u mesta naseljena ljudskom populacijom čini mogućim da grad bude moderan. Bez toaleta i vodovoda bile bi nemoguće visoke zgrade. Uklonite stambene zgrade, poslovne zgrade i naseljene gradske centre iz slike sveta i trebaćete da promenite celu preostalu sliku sveta.

Naravno, ova najveća otkrića nisu apsolutna i svako bi mogao da dovede u pitanje njenu klasifikaciju, ali u stvari sve se svodi na to koliko je važno otkriće za pojedinca i kako ono utiče na njegov način opažanja sveta.