Savremena umetnost razlikuje se od tradicionalne jer pretpostavlja da je publika živo aktivno biće, a ne amorfna masa, kaže Janez Janša koji na 44. Bitefu gostuje sa predstavom „Spomenik G2”
Predstava – izložba „Život (u nastajanju)” postala je predmet politizacije i kriminalizacije. Sastavljen je iz 50 kratkih uputstava za akcije iz svakidašnjeg života, koje čine deo naših života, a odnose se na ljubav, prijateljstvo, sećanja na umrle, iskustva sa drogama, svađe s majkom, euforiju, depresiju, dosadu, religiju, politiku, ideologiju, umetnost. Protiv mene, organizatora festivala ZOOM i Muzeja moderne i savremene umetnosti u Rijeci podignuta je krivična prijava zbog skrnavljenja ugleda državnih simbola Hrvatske.
Interdisciplinarni umetnik Janez Janša, sa pravim imenom Emil Hrvatin ovako komentariše nedavne nemile događaje vezane za gostovanje njegove predstave „Život (u nastajanju)” na festivalu ZOOM u Rijeci, o čemu je „Politika” već izveštavala. Janša je, ujedno, jedan od trojice umetnika koji su zvanično preuzeli ime bivšeg slovenačkog premijera. Deo predstave „Život (u nastajanju)” sastojao se, da podsetimo, od scene u kojoj je autor uz reči „Sram vas je vašeg naroda. Uzmite makaze i razrežite zastavu. Komade stavite na pod” pozvao publiku da učestvuje u rezanju hrvatske zastave. Taj sporni segment predstave naišao je na javni revolt performera Krešimira Mustaća. Ubrzo je reagovala i riječka policija privođenjem autora Janeza Janše i organizatora festivala.
Ne želeći da se detaljnije osvrće na pomenute događaje, Janša je naglasio da je u ovom trenutku njegova umetnička pažnja usmerena na 44. Bitef i predstavu „Spomenik G2” sa kojom će nastupiti u njegovoj zvaničnoj selekciji. Ostvarenje „Spomenik G2” biće izvedeno u sredu, 22. septembra, na sceni Bitef teatra, kao osma premijera ovog beogradskog pozorišnog skupa u produkciji trupe „Maska” i Ljubljanskog mestnog gledališča.
– Savremena umetnost se razlikuje od tradicionalne jer pretpostavlja da je publika živo aktivno biće, a ne amorfna masa koju treba opčiniti ili prosvetliti. Publiku smatra razumnim kritičkim subjektom koji nije samo brojka koja se svake četiri godine pojavljuje na izborima, već participira u kreiranju iste realnosti kojoj i sama umetnost pripada. To je daleko političniji čin od neposrednog bavljenja konkretnim političkim problemom. Gledalac treba da oseti da je živo biće, da nije pod narkozom – naglašava Janša.
Ovo je, ujedno, drugi put da Janez Janša gostuje na Bitefu sa rekonstrukcijom neke od predstava Dušana Jovanovića. Sa predstavom „Pupilija, papa Pupilo i Pupilčki” nastupio je na 41. Bitefu i osvojio specijalno priznanje . Zanimalo nas je šta je to Janši toliko intrigantno u scenskoj poetici Dušana Jovanovića da mu se ponovo vraća. Posebno ako se zna da je Jovanovićeva predstava „Spomenik G” gostovala na Bitefu 1972. godine i dobila nagradu.
– Izuzetno smo počastvovani pozivom da odigramo „Spomenik G2” na Bitefu gde je nagradu dobila i originalna predstava „Spomenik G” i rekonstrukcija „Pupilije” sa kojom smo gostovali 2007. U Ljubljani su obe rekonstrukcije bile između retkih predstava koje su uspele da privuku pažnju i starije i najmlađe generacije. Nadam se da će tako biti i u Beogradu. Jovanović je jedan od autora koji je uneo mnoge eksperimentalne pristupe u teatar s kraja 60-ih. Obe predstave koje sam rekonstruisao relevantne su za širi, ne samo nekadašnji jugoslovenski pozorišni prostor. A razlozi za rekonstrukciju su različiti. Rekonstrukcija predstave „Pupilija, papa Pupilo i Pupilčki” nastala je na osnovu pitanja kako predstava koja je bila urađena pre 40 godina može funkcionisati u današnjem vremenu – kaže Janša i dodaje:
– „Spomenik G2” je za razliku od rekonstrukcije „Pupilije” u velikoj meri zasnovan na sećanju originalne ekipe, budući da je dokumentacija originalne predstave vrlo štura. Za razliku od „Pupilije”, koja je napravljena potpuno u belom, „Spomenik G2” je predstava u crnom. U tekstu originalne predstave „Spomenik G” nailazimo na takoreći zov za rekonstrukcijom: „Ne čudite se mom dolasku/Možda sam tek igra vašeg sećanja (...) Čovek traži u sjećanjima”.
U rekonstrukciji „Spomenika G”, objašnjava naš sagovornik, nastupaju Jožica Avbelj i Matjaž Jarc (u Beogradu alternacija iz njegove generacije Lado Jakša), dakle originalni izvođači, a uz njih Teja Reba i Boštjan Narat, rođeni posle „Spomenika G”. Avbelj i Reba pristupaju rekonstrukciji iz dveju različitih perspektiva: Avbelj s celokupnim, ne samo telesnim sećanjem, Reba na osnovu analize postupaka, koje možemo prepoznati na snimku probe izvorne predstave.
– „Spomenik G2” nam je pokazao da su neke predstave predisponirane da budu rekonstruisane. Zato me ne bi iznenadilo ako bi „Spomenik G” bio ponovo rekonstruisan kroz 30 godina i da u njemu nastupe tri generacije – zaključuje Janša.
