Veze, linkovi
Kompjuter biblioteka
Korpa

Preporučujemo

Rane & dve priče za novu deceniju

Rane & dve priče za novu deceniju

Soko

Soko

Ko će kome ako ne svoj svome Kventin tarantino

Pregleda (30 dana / ukupno): 6 / 930

To da bi se moglo dogoditi da, iz gore pomenutih razloga, Sofija Kopola dobije neku od venecijanskih nagrada, kalkulisalo se u izveštajima tokom festivala, ali u to da će se Tarantinov predsednički scenario završiti poglavljem u kojem Sofija Kopola osvaja baš „Zlatnog lava”, malo je ko, sklon inače logici i kakvom-takvom moralu, iskreno verovao.
E, sad, logika i nije baš najjača strana nedozrelog „američkog vunderkinda”, što se i vidi iz njegovih filmova, ali o njegovom moralu ili što bi mi u ovim krajevima radije rekli – njegovom poštenju, malo ko je ikada razmišljao, osim, verovatno, njegovih intimnih prijatelja. U tom smislu Kventin Tarantino i jeste ispao veoma pošten čovek. Nagradio je svoju intimnu prijateljicu i još niz ličnih prijatelja, među koje spada i Aleks de Iglesija (nagrade za najbolju režiju i scenario za „Poslednji cirkus”) i američki veteran Monti Helman (specijalna nagrada za „Put za nigde”).

I to je bilo dovoljno da se italijanska, britanska i francuska štampa „ostrvi” posle završetka Mostre na Kventina Tarantina, optužujući ga veoma oštro za nepotizam. I jesu delimično u pravu, jer filmovi Sofije Kopole, Iglesije ili Helmana, nisu remek-dela. Međutim, nisu to ni loši filmovi. Oni su sasvim solidno odražavali prosek ovogodišnjeg takmičarskog programa u kojem je bilo sijaset sasvim dobrih filmskih dela, ali ne i vrhunskih. Pa šta onda u takvoj situaciji da radi Kventin Tarantino, nego da se rukovodi onom narodnom – ko će kome ako ne svoj svome?!

Ruku na srce, nije mu to ni prvi put (setite se njegovog kanskog žiriranja, kada je nagradio svog korejskog prijatelja), ali nije to ni njegova „izmišljotina” niti on za „mešetarenje” u žiriju poseduje autorska prava. Radi se to od kada je filmskog sveta i veka, moćnih producenata i distributera (dovoljno je videti ko je na najavnim i odjavnim filmskim špicama).

Pa zar zaista mislite da je Tim Barton proletos u Kanu nagradio film Apičatponga Virasetakula zato što je to bio najbolji film? Je li Kaplanogluov „Med” zaista nadmašio sve, zimus u Berlinu? Ne budite naivni.

Politika: Dubravka Lakić.

 

         
Twitter Facebook Linkedin Pinterest Email
         

Budite prvi koji će ostaviti komentar.

Ostavite komentar Ostavite komentar

 

 

 

Veze, linkovi
Linkedin Twitter Facebook
 
     
 
© Sva prava pridržana, Kompjuter biblioteka, Beograd, Obalskih radnika 4a, Telefon: +381 11 252 0 272