Lepotica koju možete da pročitate i Crna voda koja se ne pije

Lepotica za čitanje

Profesorka je kreativnog pisanja i društvenih nauka na znamenitom univerzitetu Prinston, a među nagradama su i Nacionalna književna nagrada, PEN/Malamud, Pulicer.

Teme kojima se Outsova bavi su širokog spektra: od gotskog romana, otuđenosti pojedinca, društvenih fenomena i anomalija, zavođenja, nasilja, incesta, silovanja, feminizma, razlike između polova…pa je tako "Lepotica" na prvi pogled napisana na tragu "Lolite" Vladimira Nabokova.

Roman se pojavio 2010. i kako navodi izdavač književni kritičar Nenad Šaponja, "iako počinje kao neka vrsta provokacije, na tragu Nabokovljeve 'Lolite', ovo je nenametljiva priča o savremenom svetu, o željama i utehama za kojima tragamo".

Glavna junakinja je šesnaestogodišnja Katja Spivak koja čuva tokom leta decu. Poznanstvo sa sedokosim, uglađenim Markusom Kiderom isprva se čini nedužno i prijatno jer njegov prelepi dom, knjige za decu koje je napisao, klasična muzika, umetničke slike u njegovom ateljeu, raskošni pokloni koje joj daje privlače Katju.

Neprimetno, nešto se menja kada Kider želi da mu Katja pozira za novu sliku. Nevino koketiranje prerasta u nešto mračnije...

Prevodilac "Lepotice" Alen Bešić je upravo dobio nagradu za najbolji prevod Društva književnika Vojvodine, što bi trebalo da bude preporuka da je prvobitni kvalitet romana sačuvan.

Džojs Kerol Outs

Džojs Kerol Outs (1938) američka je spisateljica i profesorka kreativnog pisanja i društvenih nauka na Univerzitetu Prinston. Radi i kao pomoćnik urednika književnog časopisa The Ontario Review i godišnje književne zbirke Ontario Review Press, koju je do smrti, 2008. godine, uređivao njen suprug Rejmond Smit.

Outsova je izdala svoju prvu knjigu 1963, a od tada je napisala više od 50 romana, veliki broj kratkih priča, pesama i eseja. Knjiga Crna voda je 1992. nominovana za Pulicerovu nagradu, kao i još dva njena romana (1994. i 2000), a 1992. je bila finalista američke nagrade za književnost National Book Critics Circle Award for Fiction. Outsova je napisala neke od klasika našeg doba, uključujući romane We Were the Mulvaneys, The Gravedigger’s Daughter i The Falls. Dobitnica je američke nagrade za književnost National Book Award i nagrade PEN/Malamud.
Outsova je pisala i pod pseudonimima Rozamund Smit i Loren Keli.

Još od ranog detinjstva je volela da čita knjige, a prvu priču je napisala sa 14 godina. Baku Blanš smatra zaslužnom za svoje književne prapočetke – upravo ona joj je poklonila knjigu Alisa u zemlji čuda, koja je bila „njena prva ljubav” i ostavila dubok trag u njenom književnom radu. Osim toga, od bake je dobila i prvu pisaću mašinu, na kojoj je napisala svoju prvu priču. U srednjoj školi je obožavala da čita Foknera, Dostojevskog, Hemingveja, Šarlotu i Emili Bronte, a malo kasnije Lorensa, Kafku, Tomasa Mana, čiji su romani ostavili dubok trag na nju i njeno pisanje. Prvi roman je napisala u 26. godini.

Teme kojima se Outsova bavi su širokog dijapazona: od gotskog romana, otuđenosti pojedinca, društvenih fenomena i anomalija, zavođenja, nasilja, incesta, silovanja, feminizma, razlike između polova… Važi za osobu koja neumorno i neprestano piše, takoreći „štancuje”, na šta ukazuje i tekst objavljen u New York Timesu iz 1989, u kojem se njeno ime pominje kao sinonim za produktivnost. „Smatraju me radoholikom, a ja sam oduvek živela jednim konvencionalnim i umerenim životom, nema tu ničeg egzotičnog. Nemam osećaj da mnogo radim, čak nisam svesna ni činjenice da uopšte radim. Pisanje i predavanje su mi oduvek pružali zadovoljstvo, tako da ih ne doživljavam kao ’rad’ u uobičajenom smislu te reči.”

Naručite i uživajte

LINK.

LINK.

LINK.