Marija Jovanović - sve četiri knjige u našoj knjižari - Dođite, vreme je, jesen je

Dovoljan razlog

Link ka knjizi i korpi za naručivanje.

Kao da se ništa nije dogodilo

Link ka knjizi i korpi za naručivanje.

Idi, vreme je

Link ka knjizi i korpi za naručivanje.

Spletkarenje sa sopstvenom dušom

Link ka knjizi i korpi za naručivanje.

Marija Jovanović, prvi laureat Ženskog pera

Vorholovskih petnaest

Veliki sam protivnik toga da se tiraž ističe kao merilo uspešnosti. Naročito ovde i sada; u zemlji gde se odavno izgubio lep i preko potrebni osećaj za meru i gde se baratanje ciframa navodnih ili stvarnih tiraža koristi isključivo u svrhu krajnje neukusnog samoreklamerstva.

Iskreno - osećam se kao žena koja je, do sada, napisala jedan roman. Nadam se da ću se posle drugog osećati više “piscem”. Ako je uz to neophodno dodati kvalifikativ “ženski”, nemam ništa protiv.

Oduvek je bilo i biće populističkih pisaca i onih čija dela zaslužuju dublje “saučesništvo” čitaoca. Jer, umetničko delo zahteva aktivan odnos čitalaca/posmatrača/slušalaca. Kao i u prirodnim naukama: ukoliko je veća snaga i energija koju treba uložiti u procesu recepcije umetničkog dela, to znači da je i otpor materijala koji treba savladati, tj. vrednost književne tvorevine veća i zahteva ozbiljniji pristup. 

Suštinsko pitanje je, dakle, pitanje prave vrednosti dela. Imamo primere i muških i ženskih autora čija štiva, zaista ne umem da nađem bolji izraz, štampana, doduše, u formi knjige, ali koja sa knjigom i književnošću zapravo nemaju nikakve veze, iz ovih ili onih razloga dostignu vrtoglave tiraže, ali ubrzo završe kao smeće, nakon vorholovskih “petnaest minuta svoje slave”. Jeftine stvari traju jeftino kratko i raspadaju se u svojoj efemernosti, beznačajnosti i gluposti, na tužno bolan i smešan način. I tu tiraž, zaista, ne može ništa da pomogne ili promeni.

LINK.