Veze, linkovi
Kompjuter biblioteka
Korpa

Министарство одбране - Министар Шутановац - Стратешка питања одбране земље

Pregleda (30 dana / ukupno): 4 / 3662

ЗА МИНИСТА ОДБРАНЕ Г -НА ШУТАНОВЦА - ЛИЧНО

Поштовани г - не министре,

Слободан сам да вам изнесем своје виђење стратешке одбране земље, или другим речима да вам ставим примедбе на вашу политику одбране земље.

1. Као прво - земља је онолико способна да се брани и одбрани од било каквог непријатеља и ужива толико решпекта колико јаку војску има у сваком моменту: бројно стање војске, обученост војске, наоружање војске и морални ниво те војске.

Војску сте свели практично само на професионалне војнике величине око 20000 војника. Окружење нам је такво да би морали да будемо далеко јачи да би смо били у стању да издржимо први удар непријатеља.

Грчка је мало већа од Србије, а под оружјем има 700.000 војника.

И не заборавите, да је територија заузета само коју пешадија освоји. Према томе, најбројније јединице за одбрану земље морају бите пешадијске јединице. Из овога произилази, да сваки способан мушкарац мора да служи војску. Сваки мушкарац мора да зна да рукује бар пешадијским наоружањем.

Ми не можемо да се одбранимо од великих сила, али и против истих морамо бар да покушамо да се одбранимо. Али, што је много битније, ми морамо бити способни свакога дана да се одбранимо од потенцијалних непријатеља из нашег окружења - земаља, које имају аспирације на наше територије.

Зато, господине министре, велику сте грешку направили што сте укинули обавезно служење војног рока и што сте армију свели на тако мали број да таква армија не пресдставља некакву војну снагу.

Обичном лаику пада у очи податак да нам је војска два пута мања од броја полицајаца. Испада да смо полицијска држава . а то нисмо - јер смо демократска земља

И још једно, јачате војно школство, формирате чак и Војни универзитет, а на другој страни укидате служење војног рока. То двоје не иде. Оспособљавате екипе да чувају ред у неким земљама, а не оспособљавате довољан број војника да брани своју земљу.

Замолио бих вас, да нам дате податке, колико све земље у нашем окружењу имају становника и колику војску имају и да ли је професионална или регрутна са упоређењем са нашом земљом.

2. Сви мушкарци одређених годишта морају имати ратни распоред, и на објаву ратне опасности сиренама и звонима на црквама, морају се сви јавити у своје команде по ратном распореду, Тако су Срби ишли у ратове и бранили своју земљу од агресора.

3. Зар наша војска треба да носи пешадисјко наоружање стране производње. Увозите пушке, а наша Застава производи одлично пешадиско наоружање преко 100 година. Ово човек не може да поверује. Застава је произвидила и топове - док производња истих није после рата пребачена у Босну.

4. У Чачку нема војске. Није логично ни оправдано бар из два разлога:

- у Чачку и Лучанима раде три војне фабрике, што представља највећу концентрацију у нашој држави, и - у Чачку је био стациониран X пешадијски пук, славни пук српске војске. Славни Драгутин Гавриловић, мајор, чачанин, командовао је једним батаљоном овога пука - кадровског пука, у одбрани Београда 1915. године. Та касарна сада зврји празна. Од пре Другог светског рата у Чачку је увек био стациониран некакав артиљеријски пук. Прва касарна се сада зове " Ратко Митровић ", а друга " Танаско Рајић". У Чачку су некада биле стациониране и по 2 - 3 бригаде војске. А сада нема ни једног војника.

(Interesantno je da Ministar Šutanovac pokazuje registraciju sa brojem 32 koji je pozivni broj Čačka) 

5. Узели сте за празник војске дан када је Карађорђе подигао Први српски устанак. Сасвим је то у реду. Али није у реду што се наша војска не зове изворним именом - Српска војска, већ војска Србије. Интересантно би било да нам кажете како се зову војске бивших југословенских република и других држава из нашег окружења.

Pitomci Vojne Akademije nekada.

6. Да ли сте Ви, а и остали руководиоци ове земље, размишљали још о једном аспекту значаја служења војног кадра. Чињеница је да нам је омладина неорганизована, незапослена, подложна свим могућим негативним утицајима запада. Зар не би било боље да сваки способан мушкарац одслужи војни рок. Уложени новац за обавезно служење војног рока сматрајмо улагањем у васпитање омладине. Нема веће животне школе од служења војске. Војска сваког младића сазрели. Знам, случајеве да су младићи прикривали неке физичке мане регрутним комисијама , само да би одслужили војску. Младић, који није служио војску није могао лако да се ожени. Мушкарац мора да буде обучен да са оружјем у руци сутра ако затреба да брани државне границе и своју земљу, а и породицу и своје имање.

Жена има обавезу да рађа, а мушкарац да се и он примучи да научи да носи и употребљава оружје и сутра да иде у рат за одбрану од непријатеља.

На крају,и обичан грађанин зна, да војска постоји искључиво да би војном снагом бранила суверенитет држве и слободу народа од спољнег непријатеља. Према томе, професионална војска није то. Обучите професионалце да рукују скупим и сложеним системима оружја.

Много се потенцира равноправности полова. Немам ништа против. Али, има једно велико али. Ми хоћемо,да нам жене буду у послу, у политици, хоћемо их и у војсци. Али, жена је природом одређена да рађа децу. Само она може да нам обнавља друштво. Неће моћи и једно и друго. Ако нам жена носи пушку, онда неће имати ко да роди дете. Ако жену не може да замени мушкарац у рађању, зашто инсистирати да жена замени мушкарца у ношењу оружја. Па, то је тек неравноправност жене и мушкарца. Зашто жене све више разапињати. Хоћемо да нам жена ради и доноси некаву плату, хоћемо је у политици , хоћемо је у војсци и полицији, а истовремено тражимо од ње да се уда, да рађа децу, да нам скува, опере, итд, да буде увек нашминкана, лепа, расположена - да ствара лепо расположење и хармонију - е, то не може. Не може и " јаре и паре"

Пре Другог светског рата, ожењени чиновници, чије жене нису биле запослене , добијали су породични додатак. Држава је стимулисала мушкарца коме жена не ради, али је за то држава обезбеђивала велики прираштај становништа - таква жена је одгајала по неколико деце. Толико је деце било - да које год име у насељу изговорите, неко ће вам се дете одазвати. Старија деца су помагала мајкама у одагајању млађе деце. Мајке су тежиле да роде бар три сина, говорило се: један син је за Бога, други за краља, а трећи за мајку и оца. Одлазила су у рат сва тројица, знам да су у рат одлазила и деветоро браће - рачунало се да их неће зла судбина све узети. А данас, синови су претежно јединци у оца и мајке, па није ни чудо што се све нерадије одлази у војску и у ратове.

Ово сам вам писао са пуно емоција, па је можда и без некакве концизности, па вам се извињавам. Важна је поента. Ви ће те ме разумети. Ја сам добронамеран.

Уколико сматрате да нисам у праву, волео бих да знам где то грешим - да ми одговорите - ако то не представља велики терет, мада сам убеђен да је овако како сам вам написао.

С поштовањем,

Јован Шолајић, Чачак

Ово писмо објавио сам на моме БЛОГ - у - Размишљања једног ЧАЧАНИНА.

LINK.

 

         
Twitter Facebook Linkedin Pinterest Email
         

Budite prvi koji će ostaviti komentar.

Ostavite komentar Ostavite komentar

 

 

 

Veze, linkovi
Linkedin Twitter Facebook
 
     
 
© Sva prava pridržana, Kompjuter biblioteka, Beograd, Obalskih radnika 4a, Telefon: +381 11 252 0 272