Na današnji dan, 19. maja

Iz istorije računarstva

Na današnji dan, 19. maja 2006. godine, Apple Computer otvorio je svoju drugu maloprodajnu prodavnicu u Njujorku. Prodavnica, površine 20.000 kvadratnih stopa, nalazi se u podzemnom prolazu zgrade General Motors-a na adresi 767 Peta avenija. Stanovnici Njujorka stajali su u redovima satima kako bi bili među prvima koji će ući u ovu prodavnicu. Prodavnica radi 24 sata dnevno i vidljiva je sa ulice kroz stakleni kubus visok 32 stope. Otvaranje prodavnice koštalo je 9 miliona dolara, a dizajnirao ju je generalni direktor Apple-a, Stiv Džobs.

19. maj 1986: Prvo pojavljivanje računarskog virusa „Brain“

Dana 19. maja 1986. godine, pojavio se prvi poznati računarski virus za MS-DOS operativni sistem – Brain. Ovaj događaj označava početak ere računarskih virusa i njihovog uticaja na svet računara i bezbednosti.

Nastanak Brain virusa

Brain su kreirala dva brata, Basit i Amjad Farooq Alvi, iz Lahorea u Pakistanu. Ovaj virus je bio dizajniran za zarazu IBM PC kompatibilnih računara i širenje putem disketi. Brain je bio prvi virus za boot sektor, što znači da je zarazio sektor disketi odgovoran za pokretanje sistema.

Karakteristike Brain virusa

• Zaraza boot sektora: Brain je zarazio boot sektor disketi, što je omogućilo da se aktivira svaki put kad bi se zaražena disketa koristila za pokretanje računara.
• Poruka autora: Virus je sadržao tekstualnu poruku sa kontakt informacijama autora, uključujući njihova imena, adresu i telefonski broj, što je jedinstveno za računarske viruse.
• Smanjenje brzine: Virus je usporavao rad zaraženih računara, ali nije imao nameru da nanese ozbiljnu štetu podacima.

Uticaj i nasleđe

Iako Brain nije bio destruktivan, njegovo pojavljivanje označilo je početak novog problema u svetu računarske sigurnosti. Prvi računarski virus podstakao je razvoj industrije antivirusnog softvera i svest o potrebi za zaštitom računarskih sistema. U godinama koje su usledile, virusi su postajali sve sofisticiraniji i destruktivniji, što je dovelo do sveobuhvatnih rešenja za računarsku bezbednost koja danas poznajemo.

Brain virus je takođe doprineo rastu zajednice istraživača u oblasti računarske sigurnosti i postavio temelje za buduće generacije antivirusnih tehnologija.

------

530. - Kralja Vandala i Alana Hilderiha svrgnuo njegov sinovac Gelimer čime je izazvana vizantijska vojna intervencija i osvajanje severne Afrike od strane Justinijanovog vojskovođe Velizara 534. godine.

1635. - Francuska u Tridesetogodišnjem ratu objavila rat Španiji.

1649. - Prvi put upotrebljen naziv Komonvelt, kojim je Oliver Kromvel označio englesku republiku.

1762. - Rođen je Johan Gotlib Fihte, nemački filozof.

1802. - Napoleon Bonaparta ustanovio Orden legije časti za civilne i vojne zasluge.

1859. - Umro je Josip Jelačić ban hrvatsko-dalmatinsko-slavonski

1861. - Rođena je Neli Melba, australijska operska pevačica.

1866. - srušena Stambol kapija u Beogradu

1890. - Rođen je Ngujen Tat Tan, vijetnamski državnik, poznat kao Ho Ši Min. (†1969.)

1890. - Rođen je Petar Pjer Križanić, jugoslovenski slikar i karikaturista.

1892. - Rođen je Milutin Bojić srpski pesnik, dramski pisac, književni kritičar i pozorišni recenzent

1898. - Umro je Vilijam Juert Gledston, engleski državnik.

1906. - Italijanski kralj i švajcarski predsednik zvanično otvorili „Simplon“, tunel kroz Alpe kojim su povezane Italija i Švajcarska.

1909. - Rođen je Ser Nikolas Džordž Vinton. Britanski humanitarac koji je organizovao spasavanje 669 većinom jevreske dece iz Čehoslovačke koju su okupirali Nemci, za vreme II svetskog rata, u operaciji koja je nazvana Češki transport dece. Vinton im je pronašao domove i sproveo njihov siguran prevoz do Britanije. Štampa ga je prozvala “Britanskim Šindlerom”.

1925. - Rođen je Malkom Litl, poznat kao Malkom X, američki borac za građanska prava. (†1965.)

1928. - Rođen je Salot Sar, poznat kao Pol Pot, kambodžanski diktator.

1930. - Belkinje u Južnoj Africi dobile pravo glasa.

1935. - Umro je Tomas Edvard Lorens, engleski pukovnik arheolog i pisac, poznat kao Lorens od Arabije.

1945. - Više od 40 američkih bombardera napalo Tokio u Drugom svetskom ratu.

1974. - Tesnom većinom Valeri Žiskar Desten pobedio Fransoa Miterana na predsedničkim izborima u Francuskoj.

1989. - Tokom studentskih demonstracija u Pekingu smenjen generalni sekretar Komunističke partije Kine Džao Cijang jer se usprotivio vanrednim merama i primeni sile protiv studenata.

1994. - Umla je Žaklina Kenedi Onazis, supruga predsednika SAD Džona Kenedija i grčkog brodovlasnika, milijardera Aristotela Onazisa.

1997. - U Bangladešu u snažnom ciklonu život izgubilo najmanje 350 ljudi, a više od milion ostalo bez kuća.

1998. - Indonežanski studenti upali u zgradu Parlamenta u Džakarti, zahtevajući ostavku šefa države Suharta.

2000. - Kina i Evropska unija postigle sporazum o trgovini, Kini otvoren put u Svetsku trgovinsku organizaciju. Kina naredne godine primljena u STO.

2001. - Na sastanku u Egiptu ministri inostranih poslova arapskih zemalja predložili suspenziju političkih kontakata s Vladom Izraela do prestanka oružanih napada Izraela na Palestince.

IZVOR