Na današnji dan 2. decembra

1254. - Kralj Sicilije Mafred pobedio u bici kod Fođe papsku vojsku i zadržao svoje kraljevstvo.

1547. - umro je Hernan Kortez, španski osvajač. (*1485).

1804. - Papa Pije VII u Parizu krunisao Napoleona Bonapartu za cara Francuske.

1805. - Napoleon u bici kod Austerlica, poznatoj kao „bitka tri cara“, sa 75.000 vojnika pobedio rusku i austrijsku vojsku, koje su izgubile 70.000 od 95.000 ljudi.

1814. - umro je Donasje Alfons Fransoa, poznat kao Markiz de Sad, francuski aristrokrata i književnik.

1823. - Predsednik SAD Džejms Monro u Kongresu SAD objavio dokument, Monroovu doktrinu, kojim je proklamovana izolacionistička politika SAD. U tom trenutku usmerena protiv intervencionističkih namera Svete alijanse evropskih sila prema bivšim španskim i portugalskim kolonijama u Južnoj Americi, ta politika kasnije pod geslom „Amerika Amerikancima“ dobila jako nacionalno obeležje.

1848. - Austrijski car Ferdinand I abdicirao u korist svog sinovca Franca Jozefa I.

1852. - U Francuskoj proglašeno Drugo carstvo s carem Šarlom Lujem Napoleonom III Bonapartom.

1859. - umro je Džon Braun, američki borac za ukidanje crnačkog ropstva.

1859. - rođen je Žorž Sera, francuski slikar.

1901. - Američki pronalazač King Kemp Džilet patentirao prvi nožić za brijanje s dvostrukom oštricom.

1907. - rođen je Ismet Mujezinović, jugoslovenski i bosanskohercegovački slikar. († 1984.)

1923. - rođena je Marija Kalas, američka operska pevačica. († 1977.)

• Zoin Mihailo u 6 reči: "Starenjem čovek sve više teži jednostavnosti."

1935. - rođen je Ljubomir Simović, srpski književnik

Ljubomir Simović: Užice sa vranama

Knjiga koja žanrovski stoji na pola puta između hronike i romana – svedoči da je LJubomir Simović pisac nesumnjivog pripovedačkog, odnosno romansijerskog dara. Sam autor nazvao je svoj roman „pričom o gradu koja hoće da bude priča o narodu“. Poručite

1942. - Na univerzitetu u Čikagu, gde su nuklearni fizičari predvođeni Enrikom Fermijem radili na tajnom projektu izrade atomske bombe, prvi put demonstrirana nuklearna lančana fisija.

1944. - rođen je Ibrahim Rugova, albanski političar. († 2006.)

1946. - rođen je Đani Versače, italijanski modni dizajner. († 1997.)

1950. - Odlukom Ujedinjenih nacija bivša italijanska kolonija Eritreja ušla u sastav Etiopije kao autonomna oblast.

1954. - Senat SAD izrekao javni prekor senatoru Džozefu Mekartiju zbog njegovog svirepog ponašanja tokom istražnog postupka protiv hiljada ljudi koji su bili osumnjičeni da su komunisti.

1971. - Sovjetski vasionski brod bez ljudske posade “Mars III” spustio se na Mars.

Kristofer de Pri: Astronomija

Vasiona je toliko velika da čak ni oni sa najbujnijom maštom ne mogu da pojme njenu veličinu. Ali, tehnologija je za poslednjih pedeset godina toliko napredovala da naučnici raspolažu informacijama o kojima su ranije mogli samo da sanjaju. Naručite i otputuje daleko, najdalje.

1972. - U požaru koji je izbio tokom muzičkog festivala u južnokorejskom glavnom gradu Seulu poginulo najmanje 50 osoba.

1973. - rođena je Monika Seleš, američka teniserka.

Patrik Mekinro: Tenis za neupućene

Objašnjeni su svi aspekti tenisa, od opreme, pravila ponašanja i bodovanja, preko tehnike izvođenja svih udaraca, angažovanja profesionalnog trenera i načina igre u singlu i dublu, do fizičke pripreme za igru i saveta za praćenje teniskih mečeva uživo i preko televizije. Naručite i naučite.

1981. - rođena je Britni Spirs, američka pevačica

1981. - umro je Dr Hugo Klajn, šekspirolog

1982. - Hirurg Vilijam de Vris na klinici Univerziteta Juta u američkom gradu Solt Lejk Siti primenio prvo veštačko srce od poliuretana. Pacijent, penzionisan zubar Barni Klark, živeo s tim srcem 112 dana.

1990. - Posle ujedinjenja Nemačke, koalicija desnog centra kancelara Helmuta Kola odnela ubedljivu pobedu na prvim svenemačkima izborima od 1932.

1993. - umro je Pablo Eskobar, šef kolumbijskog narko-kartela.

1994. - Filipinski feribot s više od 600 putnika potonuo u Manilskom zalivu posle sudara s teretnim brodom. Život izgubilo 140 osoba.

1998. - SFOR u Bijeljini uhapsio Radoslava Krstića, aktivnog generala Vojske Republike Srpske, i predao ga Međunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu. Haški sud optužio Krstića za genocid nad bosanskim muslimanima u Srebrenici 1995. i osudio ga 2. avgusta 2001. na 46 godina zatvora.

2000. - umro je Milan Mića Popović, srpski i jugoslovenski slikar i grafičar.

2001. - Najveća energetska kompanija u SAD, korporacija Enron, podnela molbu njujorškom sudu za zaštitu od bankrota. To je bio najveći bankrot u istoriji SAD, a izazvao je veliki udar na finansijskim tržištima širom sveta.

2003. - Tribunal u Hagu izrekao kaznu od 27 godina zatvora Momiru Nikoliću, prvom oficiru VRS koji je priznao krivicu za učešće u ubistvu preko 7.000 muslimana u Srebrenici u leto 1995.

IZVOR