„Ja tu nagradu niti mogu da dobijem, niti bi trebalo da dobijem niti
me to interesuje”, kaže Dobrica Ćosić za „Blic”. „Samo se blamiram,
ljudi se uznemiravaju, a moji čitaoci se lažno - ili stvarno - raduju, a
oni koji ne vole moje knjige uživaju. Nelagodno se osećam i zapanjen
sam da je to objavljeno. Nikakve veze ja s tim nemam i duboko sam uveren
da je to jedna nepotrebna galama. Iskreno se osećam kao da se blamiram.
Ja ne mogu da dobijem tu nagradu i nikakvi uslovi za to ne postoje.
Mene to ne interesuje”, izričit je Ćosić.
Podsećamo, celu inicijativu o podnošenju kandidature Ćosića za
najznačajniju svetsku književnu nagradu pokrenuo je novosadski profesor
Svetislav Jarić, koji uprkos Ćosićevim reakcijama, ne odustaje od
inicijative da autor romana „Koreni”, „Vreme smrti” i „Vreme zla” bude
kandidovan za ovo priznanje.
„Ćosić je po mom stavu favorit.
Ljosa je podigao dignitet ovoj nagradi, ali tri prethodna dobitnika su
na nivou spisateljica u Srbiji kojih ima daleko više. Pinter je
značajan, ali Solženjicin je poslednji veliki dobitnik. Ćosić bi bio
dobitnik koji bi podigao tu nagradu na pijedestal Tomasa Mana. Ćosić je
veoma ozbiljan kandidat”, tvrdi Jarić.
On dodaje da su na njegovu
inicijativu reagovali i Udruženje književnika Srbije i Univerzitet u
Beogradu, koji su i zvanični podnosioci kandidature, kao i da je rektor
Branislav Kovačević, prema njegovim rečima, na predlog stavio pečat
Univerziteta kao najznačajnije naučne ustanove u zemlji.
Opširnije o ovome čitajte u izdanju "Blica" od četvrtka, 3. febraura 2011. godine.
Moć i strepnje
LINK.
