Softver otvorenog koda dobija podršku Evrope

Evropska Komisija se pridružila debati oko upotrebe “open source” softvera

U izveštaju čiju je izradu finansirala Evropska Komisija, zaključuje se da bi upotreba softvera sa otvornim kodom mogla doneti značajne uštede organizacijama, uz veoma malo negativnih efekata na njihovo poslovanje. Kreatori izveštaja su ustanovili da bi, “u gotovo svim” slučajevima, prelaskom sa vlasničkog (proprietary) softvera, proizvedenog od strane kompanija kao što je Microsoft, na “open source” softver, moglo doći do bitnog smanjenja dugoročnih troškova.

Doduše, ova tranzicija bi istovremeno mogla prouzrokovati povećanje kratkoročnih troškova, prvenstveno usled neophodnog obučavanja korisnika za upotrebu novog softvera.

Sa druge strane, neki proizvođači komercijanog softvera, poput već pomenutog Microsoft-a, tvrde da softver sa otvorenim kodom ne mora baš uvek predstavljati jeftinije rešenje. Još davne 2004. godine, ova kompanija je pokrenula kampanju pod nazivom Get The Facts (“Činjenice na sunce!”), tokom koje su nastojali da na praktičnim primerima ilustruju u kojim se sve oblastima primene njihov softver pokazao kao jeftiniji i pouzdaniji od open source proizvoda.

Dobrovoljni prilozi

Pod terminom “open source” podrazumevaju se softverski programi čiji je programski kôd dostupan korisnicima na uvid, modifikaciju i svakovrsna poboljšanja. Stvari stoje dijametralno suprotno kod takozvanog vlasničkog softvera, čiji proizvođači imaju potpunu kontrolu nad izvornim kodom, u cilju sprečavanja njegove modifikacije od strane korisnika.

“Open source” softver najvećim delom proizvode i besplatno distribuiraju programeri-dobrovoljci, mada se i neke poslovne kompanije, kao što je na primer Rad Hat, bave proizvodnjom i prodajom softvera sa otvorenim kodom i odgovarajućih servisa za njegovo instaliranje i održavanje. U pomenutoj studiji se procenjuje da je, na području Evrope, svega jedna trećina programa sa otvorenim kodom proizvedena od strane poslovnih kompanija.

Među softverskim programima koje su napravili dobrovoljci ima operativnih sistema, kao što je Linux, te programskih paketa sličnih Microsoft Office-u, kao što je OpenOffice. Open source programe već koriste brojne kompanije, naročito za rad web servera, odnosno računara na kojima se čuvaju i objavljuju web stranice. Prema rezultatima ove studije, za proizvodnju već postojećih open source programa firme bi morale da potroše oko 12 milijardi evra. Nadalje, procenjuje se da su danas raspoloživi programi ove vrste ekvivalentni neprekidnom radu programera u trajanju od 131,000 godina.

“To predstavlja vrednost od najmanje 800 miliona evra godišnje, ostvarenu dobrovoljnim učešćem programera,” kaže se u izveštaju. U ovom trenutku, najveći korisnici ovih programa su različite javne organizacije i institucije. Da bi se ovakav razvoj nastavio i u budućnosti, autori izveštaja preporučuju “temeljnu izmenu trenutno važećih propisa koji, implicitno ili eksplicitno, favorizuju upotrebu vlasničkog softvera.” Pored pružanja adekvatnih beneficija proizvođačima open source softvera, u izveštaju se preporučuje intenzivnije uvođenje ovog softvera u škole i druge obrazovne institucije. To bi, kako kažu autori izveštaja, dovelo do kreiranja “pozitivnog stava prema informacionoj tehnologiji koja favorizuje aktivno učešće u stvaranju novih vrednosti, umesto prostog konzumiranja gotovih proizvoda.”

Ovakav stav podržava i 111 članova britanskog parlamenta, koji su u decembru prošle godine potpisali dokument kojim se podržava promovisanje upotrebe open source softvera u školama. Ovim dokumentom se, pored ostalog, kritikuje dosadašnja primena “zastarelih metoda” kupovine softvera, kojima se škole ugovorima obavezuju da i u budućnosti nastave sa upotrebom vlasničkog softvera.