Vesti – Funkcionalno programiranje

Tehnički uvid: Zašto ljudi više ne žele obimne kurseve? Tradicionalni online kursevi često dolaze u obliku dugih, iscrpnih programa sa desetinama sati sadržaja. Međutim, moderna publika sve manje ima strpljenja za ovakav način učenja. Razlog leži u nekoliko ključnih faktora: Smanjena pažnja: Digitalno doba nas je naviklo na brzu konzumaciju informacija, što dovodi do toga da ljudi preferiraju sažete i jasno strukturirane materijale umesto dugih i složenih sadržaja. Preopterećenost sadržajem: Previše informacija može izazvati osećaj frustracije i odustajanja. Potreba za brzim rešenjima: Ljudi ne žele samo znanje – žele konkretne rezultate što pre. Mobilno učenje: Većina korisnika konzumira sadržaj putem telefona, gde kraći formati bolje funkcionišu. Praktična primena: Kako kreirati efikasne kratke kurseve? Ako razmišljate o kreiranju edukativnog sadržaja, kraći kursevi su brži za izradu i lakši za prodaju. Evo nekoliko principa koji pomažu u njihovoj efikasnosti: Fokus na jedan problem – Umesto širokih tema, rešavajte specifične probleme koje vaša publika ima. Kompaktan format – Ograničite kurseve na 60-90 minuta ukupnog trajanja. Interaktivni elementi – Koristite kvizove, zadatke i praktične primere kako biste podstakli angažman. Brza primena – Svaka lekcija treba da ima jasan korak koji korisnik može odmah primeniti. Pristupačnost – Omogućite kurseve u formatu koji je jednostavan za konzumaciju (video, audio, tekst sa akcijskim koracima). Šira perspektiva: Dugoročne posledice i trendovi Promena u načinu konzumacije znanja ima šire posledice za obrazovanje i biznise: Povećana prodaja i lojalnost kupaca: Brži rezultati znače zadovoljnije korisnike koji će se vraćati po nove kurseve. Evolucija nastavnih metoda: Tradicionalni univerziteti i platforme poput Coursera već prilagođavaju svoje programe kraćim i specijalizovanim modulima. Budućnost mikro-učenja: Koncept mikro-učenja, gde se znanje deli u malim dozama, postaje sve popularniji. Nove poslovne prilike: Edukatori, influenseri i preduzetnici mogu lakše skalirati svoje poslovanje koristeći ovaj format. Nekoliko ključnih pitanja i odgovora Kako kratki kursevi mogu održati kvalitet obrazovanja? Kvalitet zavisi od dobre strukture i jasno definisanih ciljeva. Ako se fokusiraju na suštinske informacije i omogućavaju praktičnu primenu, mogu biti jednako vredni kao i duži programi. Da li kratki kursevi mogu zameniti tradicionalno obrazovanje? Ne u potpunosti. Kratki kursevi su odlični za brzo učenje i praktične veštine, ali tradicionalno obrazovanje pruža dublje razumevanje i kritičko mišljenje. Kako kombinovati dubinsko učenje sa brzim rešenjima? Ključ je u postepenom pristupu – kratki kursevi mogu služiti kao uvod, dok napredniji moduli ili dodatni resursi mogu omogućiti dublje istraživanje teme. Kako će se tradicionalne obrazovne institucije prilagoditi ovom trendu? Već se prilagođavaju kroz modularno učenje, sertifikovane programe i digitalizaciju nastave. Fleksibilnije institucije će imati prednost. Koje su glavne prednosti kratkih kurseva za preduzetnike i edukatore? Brža izrada, lakša prodaja i veći angažman korisnika, što dovodi do povećane lojalnosti i povratnih kupovina. Zaključak Kratki kursevi nisu samo prolazni trend – oni su rezultat promene u načinu na koji ljudi uče i primenjuju znanje. Ako kreirate online kurseve, prilagođavanje ovom formatu može značiti bolje rezultate i veće zadovoljstvo vaših korisnika. Ključ je u jednostavnosti, praktičnosti i brzini implementacije naučenog. Sada je pravo vreme da preispitate svoj pristup edukaciji i prilagodite se novim potrebama tržišta!

Ove kompanije i projekti koriste Git da bi upravljali kompleksnim razvojem softverskih projekata, omogućili efikasnu saradnju među programerskim timovima, upravljali promenama u kodu i osigurali stabilnost i fleksibilnost svojih aplikacija i infrastrukture.   Google: Google koristi Git za upravljanje verzijama koda i saradnju u razvoju svojih proizvoda. Budući da imaju širok spektar usluga (pretraživač, Google Cloud, Android itd. ), Git je ključan za sinhronizaciju timova, testiranje različitih verzija softvera i praćenje promena u kodu. Primena Gita u razvoju omogućava Google-u da integriše više timova i komponenata u velike projekte, kao što su Chrome, Android ili Google Drive. Microsoft: Microsoft koristi Git kao osnovu za GitHub, koji su kupili 2018. godine. GitHub je platforma zasnovana na Gitu koja omogućava razvijanje softvera putem kolaboracije, posebno za open-source projekte. Microsoft takođe koristi Git za interni razvoj softvera, uključujući razvoj Windows-a, Office paketa i drugih proizvoda. Git je ključan za sinhronizaciju kodnih baza među mnogobrojnim timovima. Twitter: Twitter koristi Git za razvoj i održavanje svoje infrastrukture i aplikacija. U ovoj kompaniji Git služi za upravljanje promenama u kodu koje omogućavaju stalna unapređenja funkcionalnosti aplikacija, skaliranje i ispravljanje grešaka u realnom vremenu. Twitter mora osigurati stabilnost i efikasnost svoje platforme, pa Git pomaže u verzionisanju različitih iteracija kodnih baza, kako za backend (servere i baze podataka), tako i za frontend (korisničke aplikacije). LinkedIn: LinkedIn koristi Git kako bi omogućio sinhronizaciju između svojih inženjerskih timova, koji rade na različitim delovima društvene mreže. Razvoj i održavanje LinkedIn-a zahteva česte izmene koda i dodavanje novih funkcija, pa Git olakšava koordinaciju timova, kao i kontrolu verzija različitih servisa (poput API-ja, sigurnosnih mehanizama i korisničkog interfejsa). Netflix: Netflix koristi Git za upravljanje razvojem svoje infrastrukture za streaming video sadržaja. Njihov tehnički tim koristi Git za sinhronizaciju različitih servisa u okviru platforme (od preporuka za sadržaj do upravljanja globalnim serverima). Git omogućava kontinuirani razvoj i održavanje aplikacije, podržavajući time stalna unapređenja performansi, skalabilnosti i korisničkog iskustva. PostgreSQL: PostgreSQL je open-source sistem za upravljanje bazama podataka, a Git im služi za verzionisanje kodne baze i organizaciju doprinosa iz zajednice. Korišćenjem Gita, PostgreSQL tim može da upravlja razvojem novih funkcija i ispravkama grešaka, kao i da integriše doprinose od velikog broja nezavisnih programera širom sveta. Android: Android koristi Git kao osnovu za svoj sistem verzionisanja, posebno kroz repo, alat koji je izgrađen na Gitu i namenjen za upravljanje velikim bazama koda kao što je Android Open Source Project (AOSP). Git omogućava sinhronizaciju kodova različitih modula Android platforme, pomažući razvojnim timovima da efikasno rade na različitim verzijama operativnog sistema, kao i prilagođavanjima za različite uređaje. Linux: Linux kernel je jedan od prvih i najpoznatijih projekata koji koristi Git. Linus Torvalds je stvorio Git upravo da bi pomogao u verzionisanju Linux kernela. Git omogućava efikasan rad hiljadama programera širom sveta koji doprinose razvoju ovog operativnog sistema. Verzionisanje i upravljanje promenama u ovako kompleksnom projektu bez Gita bi bilo nemoguće. Ruby on Rails: Ruby on Rails (RoR) je popularni framework za web aplikacije, a Git se koristi za praćenje razvoja framework-a i njegovih mnogobrojnih biblioteka. Razvojni timovi koriste Git za kolaboraciju na otvorenom kodu, omogućavajući im da prate promene, integraciju dodataka i verzije framework-a. Git je ključan za razvoj i održavanje stabilnosti RoR-a kroz različite iteracije. Qt: Qt je framework za razvoj grafičkih korisničkih interfejsa, a Git se koristi za verzionisanje i upravljanje promenama u bazi koda ovog framework-a. Git pomaže programerima koji rade na poboljšanju i održavanju Qt-a da rade u timovima, dodaju nove funkcionalnosti i ispravljaju greške u kodu na efikasan način. GNOME: GNOME je open-source projekat za razvoj grafičkog korisničkog okruženja na Linuxu. Kao i mnogi drugi open-source projekti, GNOME koristi Git za verzionisanje i kolaboraciju. Git omogućava programerima širom sveta da doprinesu kodu, dodaju nove funkcionalnosti i ispravljaju bugove u GNOME desktop okruženju. Eclipse: Eclipse je integrisano razvojno okruženje (IDE), a Git omogućava timu programera koji rade na njegovom razvoju da upravljaju promenama u bazi koda. Eclipse tim koristi Git za verzionisanje različitih dodataka, jezgra platforme i omogućava integraciju sa različitim alatima za razvoj softvera. KDE: KDE je još jedno grafičko korisničko okruženje koje koristi Git za verzionisanje i razvoj. Git olakšava razvoj i saradnju između programera koji doprinose ovom projektu, omogućavajući lakše praćenje promena i kolaboraciju na različitim modulima KDE-a. X. org: X. org je open-source implementacija X Window sistema za Unix sisteme, a Git im omogućava upravljanje razvojem. Git omogućava timu da efikasno sinhronizuje promene u kodu, prati doprinose zajednice i osigurava stabilnost sistema kroz verzionisanje.  Grupisanje kompanija i smernice za upotrebu Gita Evo grupisanja kompanija i projekata na osnovu njihove upotrebe Gita, zajedno sa smernicama za efikasno korišćenje Gita u različitim industrijama: 1. Tehnološki giganti i cloud servisi Google, Microsoft, LinkedIn, Netflix Upotreba Gita: Ove kompanije koriste Git za upravljanje velikim, distribuiranim timovima programera, posebno za održavanje ogromnih kodnih baza koje podržavaju cloud servise, aplikacije, i infrastrukturu. Smernice za primenu Gita: Centralizovano upravljanje verzijama: Koristite Git za sinhronizaciju koda između različitih timova koji rade na različitim modulima ili funkcionalnostima proizvoda. Kontinuirana integracija (CI): Implementirajte Git zajedno sa CI/CD (Continuous Integration/Continuous Deployment) alatima za brže testiranje i isporuku koda. Upravljanje granama (Branching model): Primena Gitflow ili sličnih strategija za upravljanje granama kako bi timovi mogli paralelno da rade na novim funkcijama, ispravkama grešaka i eksperimentima bez konflikata. Kod recenzije (Code review): Koristite alate poput GitHub-a ili GitLaba za kolaborativnu recenziju koda, omogućavajući bolji kvalitet i sigurnost softverskih isporuka. 2. Open-source projekti i zajednice Linux, PostgreSQL, GNOME, KDE, X. org, Ruby on Rails Upotreba Gita: Open-source projekti koriste Git za omogućavanje kolaboracije širom sveta. Git pomaže razvojnim timovima i volonterima da sinhronizuju rad, prate doprinose i ispravljaju greške kroz otvorenu zajednicu. Smernice za primenu Gita: Transparencija i kolaboracija: Javna Git skladišta (poput GitHub-a i GitLaba) su ključna za open-source projekte jer omogućavaju transparentnost i olakšavaju kolaboraciju sa spoljnim saradnicima. Upravljanje doprinosima (Pull requests): Uspostavite jasan proces za slanje i prihvatanje doprinosa kroz pull requests, uključujući automatizovane testove kako bi se osigurala stabilnost koda. Dokumentacija unutar koda: Koristite Git da bi dokumentovali sve promene u projektu putem commit poruka i changeloga, kako bi korisnici i doprinosioci mogli lako da prate razvoj projekta. Automatsko testiranje: Postavite Git pipeline za automatsko testiranje koda pre nego što promene budu prihvaćene, što smanjuje mogućnost grešaka i povećava stabilnost projekta. 3. Programerski alati i razvojni framework-i Eclipse, Qt, Android Upotreba Gita: Ove kompanije i projekti koriste Git za verzionisanje kodova koji omogućavaju razvoj aplikacija i softverskih alata. Oni se oslanjaju na Git kako bi obezbedili stabilnost alata i kontinuitet funkcionalnosti kroz različite verzije. Smernice za primenu Gita: Modularni razvoj: Git omogućava modularizaciju softvera, pa se svaki modul (npr. jezgra, dodaci, API-jevi) može razvijati nezavisno i kasnije integrisati. Upravljanje verzijama: Korišćenje tagova u Gitu za obeležavanje stabilnih verzija kako bi korisnici mogli lako da pređu na specifične verzije framework-a ili alata. Podrška za više platformi: Git olakšava razvoj više verzija softvera (npr. za različite operativne sisteme), pa kompanije mogu lako sinhronizovati promene između različitih platformi. Integracija sa GitHub Actions: GitHub Actions i slični alati mogu pomoći u automatizaciji testova, build procesa i deploy-a za različite platforme. 4. Društvene mreže i platforme za interakciju Twitter, LinkedIn Upotreba Gita: Društvene mreže koriste Git za kontinuirani razvoj i skaliranje svojih aplikacija, omogućavajući efikasno praćenje promena i ispravki grešaka, kao i uvođenje novih funkcija. Smernice za primenu Gita: Kontrola verzija mikroservisa: Korišćenje Gita za sinhronizaciju različitih mikroservisa koji čine platformu. Svaki mikroservis može biti verzionisan i testiran odvojeno pre nego što bude integrisan u celokupan sistem. Brzi rollout funkcionalnosti: Korišćenje grananja kako bi se testirale nove funkcionalnosti u izolaciji, bez uticaja na glavnu granu, a zatim brzo implementiranje uspešnih promena u produkciju. Upravljanje velikim kodnim bazama: Razvoj velikih, kompleksnih sistema može se podeliti na manje timove, gde Git omogućava nezavisni razvoj i kasniju integraciju, smanjujući rizik od konflikata. 5. Striming servisi i medijske platforme Netflix Upotreba Gita: Netflix koristi Git za razvoj infrastrukture koja omogućava isporuku video sadržaja širom sveta, što zahteva visok nivo stabilnosti, sigurnosti i skalabilnosti. Smernice za primenu Gita: Upravljanje infrastrukturom kao kodom (Infrastructure as Code): Git može pomoći u verzionisanju infrastrukture kroz alate kao što su Terraform ili Ansible, što omogućava stabilan i skalabilan razvoj cloud infrastrukture. Skalabilnost kroz grane: Kreiranje različitih grana za eksperimentisanje sa novim algoritmima za preporuku sadržaja, a zatim brza integracija testiranih i uspešnih algoritama. Sigurnost i stabilnost: Korišćenje Gita za praćenje sigurnosnih ažuriranja i ispravki grešaka kroz automatizovane procese recenzije i testiranja koda pre nego što promena dospe u produkciju.  

Godina 1936 kao prekretnica: Alan Tjuring i Alonzo Čerč, dvojica matematičara, nezavisno su rešili Problem odlučivosti, jedan od čuvenih problema Dejvida Hilberta. Problem odlučivosti i računarstvo: Problem je bio povezan sa pronalaženjem opšteg rešenja za formule celih brojeva, što je značajno jer je svaki program u digitalnom računaru zapravo jedna celobrojna formula. Doprinos Alana Tjuringa: Tjuring je u svom radu iz 1936. godine izmislio koncept digitalnog računara i pokazao da postoje brojevi koji se ne mogu izračunati, čak ni sa beskonačno vremena i prostora. Doprinos Alonza Čerča: Čerč je do istog zaključka došao kroz izum lambda računa, matematičkog formalizma za manipulisanje funkcijama, pokazujući postojanje logičkih problema koji ne mogu biti rešeni. Temelji modernih digitalnih računara: Tjuringov izum je predak svih savremenih digitalnih računara, a svaki takav računar je u suštini konačna Tjuringova mašina. Ekvivalencija Tjuringovih i Čerčovih pristupa: Tjuring i Čerč su kasnije sarađivali i pokazali da su njihovi pristupi ekvivalentni, što znači da se svaki program Tjuringove mašine može predstaviti lambda računom, i obrnuto. Ove činjenice predstavljaju temelj za razumevanje razvoja funkcionalnog i proceduralnog programiranja, kao i njihov uticaj na savremeno računarstvo. Još jedna kratka istorija funckionalnog programiranja Kratka istorija funkcionalnog programiranja je priča o evoluciji jednog od ključnih pravaca u razvoju računarskih nauka. Evo detaljnijeg osvrta: Početci i teorijske osnove (1950-te i 1960-te) Temelji postavljeni teorijom: Alonzo Čerč: Stvorio lambda račun u 1930-im, osnovu na kojoj se kasnije razvijalo funkcionalno programiranje. Alan Tjuring: Iako je najpoznatiji po svojim Turingovim mašinama, Tjuringov rad indirektno je uticao na formiranje funkcionalnog programiranja kao dela računarskih nauka. Prvi jezici: LISP (1958): Džon Mekarti sa MIT-a razvio je LISP (List Processing), jedan od pionira među funkcionalnim jezicima, koji je bio zasnovan na principima lambda računa. Progres i inovacije (1970-te i 1980-te) Razvoj ML Jezika i njegove varijacije: ML (Sredina 1970-ih): Na Univerzitetu u Edinburgu razvijen je ML (Meta Language), unapređujući ideje o tipizaciji i obrascima u programiranju. Standard ML i OCaml: Nastali kao varijante ML-a, donoseći nove funkcije i mogućnosti. Haskell (1987): Haskell, kao standardni čisti funkcionalni jezik, uveo je koncept lenjog izračunavanja (lazy evaluation), postajući popularan u akademskim krugovima. Širenje i prihvatanje (1990-te i 2000-te) Široka primena u obrazovanju: Funkcionalni jezici nalaze svoje mesto u akademskom svetu, posebno u istraživanju teorija programiranja. Novi jezici i dijalekti: Erlang (1986): Specijalizovan za paralelno programiranje, idealan za sisteme koji rade u realnom vremenu. Scala (2004): Scala spaja funkcionalno i objektno-orijentisano programiranje, razvijena na EPFL-u. Clojure (2007): Clojure, kao savremeni dijalekt LISP-a, razvijen je za JVM (Java Virtual Machine), predstavljajući funkcionalni jezik za moderno doba. Savremeni trendovi i inovacije (2010 - danas) Funkcionalni elementi u tradicionalnim Jezicima: Jezici kao što su Java i C# uvode funkcionalne koncepte poput lambda izraza i stream API-ja. Rast popularnosti: Funkcionalni jezici postaju sve popularniji zbog svojih prednosti u paralelnom programiranju i obradi podataka. Fokus na neizmenljivost i konkurenciju: U svetlu razvoja pouzdanih i skalabilnih aplikacija, funkcionalni jezici nude efikasnija rešenja za upravljanje stanjima i neizmenljivost podataka. Funkcionalno programiranje i dalje se razvija, prilagođavajući se promenljivim zahtevima softverske industrije i integrišući nove tehnološke inovacije.  

Na današnji dan, 12. februara 1977. godine, mladi računarski entuzijasta Džonatan Rotenberg osnovao je Bostonsko udruženje informaticara. Iako je prvom sastanku ove grupe prisustvovalo samo četiri osobe, vremenom je udruženje raslo i postalo jedno od značajnijih okupljanja u oblasti informacionih tehnologija, privlačeći nekoliko hiljada članova. Grupa se u svojim počecima bavila pretežno upotrebom PC računara u domaćinstvima, što je u to vreme predstavljalo novinu i otvaralo nove mogućnosti za primenu računara van poslovnih okvira. Razvoj i rast ovog udruženja odraz su rastuće popularnosti i dostupnosti ličnih računara u drugoj polovini 20. veka, naglašavajući važnost zajednica i udruženja u razmeni znanja, iskustava i inovacija u svetu tehnologije. 1804. - Umro je nemački filozof Imanuel Kant (Immanuel), začetnik nemačke klasične filozofije, jedan od najuticajnijih filozofa čije je delo donelo revolucionarne promene u modernoj filozofiji ("Kritika čistog uma", "Kritika praktičnog uma", "Kritika rasudne snage", "Opšta istorija prirode i teorije neba"). 1809. - Rođen je američki državnik Abraham Linkoln (Abraham Lincoln), predsednik SAD od 1860. do 15. aprila 1865, kada ga je u Vašingtonu ubio jedan fanatični pristalica ropstva. Od 1861. do 1865. vodio je građanski rat protiv otcepljenih južnih država i uspeo sačuvati Uniju, a 1863. je proglasio ukidanje ropstva u SAD. 1818. - Čile je proglasio nezavisnost od Španije. 1832. - Pacifička ostrva Galapagos su pripojena Ekvadoru. 1851. - Edvard Hargrejvs (Edward Hargraves) je pronašao zlato u Samerhil Kriku u Novom Južnom Velsu, izazvavši zlatnu groznicu u Australiji. 1882. - Rođen je srpski slikar Ljubomir Ivanović. Značajno je doprineo razvoju grafike i crteža u srpskom slikarstvu, a njegovi radovi s motivima iz Srbije i Makedonije, pored umetničke imaju i izuzetnu dokumentarnu vrednost. 1899. - Nemačka je kupila od Španije ostrvo Karolina i Marijanina ostrva u Pacifiku. 1912. - Poslednji kineski car Pu Ji (Yi) iz dinastije Manču (Manchu) abdicirao je, Kina je postala republika, a prvi predsednik Sun Jat Sen (Yat). 1942. - Prilikom bekstva iz logora kod Niša u Drugom svetskom ratu nemački vojnici ubili su 42 logoraša, a 105 je uspelo da pobegne. Za odmazdu je streljano 850 ljudi. 1953. - SSSR je prekinuo diplomatske odnose sa Izraelom posle bombaškog napada na sovjetsko poslanstvo u Tel Avivu. 1961. - Saopšteno je da su pripadnici separatitičkog pokreta Katange ubili kongoanskog premijera i nacionalnog heroja Patrisa Lumumbu (Patrice). Tačan datum i okolnosti pod kojima je ubijen nikada nisu otkriveni. 1973. - Severni Vijetnam je tokom Vijetnamskog rata oslobodio prvu grupu američkih ratnih zarobljenika. 1974. - U Moskvi je uhapšen ruski pisac Aleksandar Solženjicin, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1970. Narednog dana oduzeto mu je sovjetsko državljanstvo i proteran je iz zemlje. Nakon dve decenije provedene u emigraciji u Vermontu (SAD), u Rusiju se vratio 1994. KNJIGA - JEDAN DAN IVANA DENISOVIČA. Naručite knjigu. 1979. - U Rodeziji je poginulo 59 ljudi u putničkom avionu "Er Rodezija" kojeg su oborili gerilci. 1986. - SAD su izručile SFR Jugoslaviji ratnog zločinca Andriju Artukovića, ministra unutrašnjih poslova ustaške vlade Nezavisne Države Hrvatske u Drugom svetskom ratu. Jugoslovenske vlasti su Artukovića, koji je posle rata pobegao iz zemlje, optužile za ratne zločine počinjene nad civilima, među kojima je bilo najviše Srba i Jevreja. 1993. - Bivši predsednik Malija Musa Traore (Moussa) i trojica visokih oficira osuđeni su na smrt nakon što ih je sud proglasio krivim za masovna ubistva izvršena 1991. 1999. - Senat SAD oslobodio je predsednika Bila Klintona (Bill Clinton) optužbi za krivokletstvo i opstrukciju pravde, čime je, posle godinu dana, okončana "seksualna afera" sa Monikom Levinski (Monica Lenjinsky) i izbegnut impičment. 1999. - Poljska, Mađarska i Češka, prve od bivših članica Sovjetskog bloka, priključile su se NATO-u. 2002. - Pred Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu počelo je suđenje bivšem predsedniku Srbije i SR Jugoslavije Slobodanu Miloševiću, prvom šefu države kojem se sudilo pred Međunarodnim sudom. Milošević je u maju 1999. optužen za zločin protiv čovečnosti, kršenje zakona i pravila rata i genocid tokom ratova u Hrvatskoj 1992, Bosni 1992-95. i na Kosovu 1999. Početak "procesa stoleća" pratilo je više od 1000 najvećih svetskih medija. Na zahtev Haškog tribunala srpske vlasti isporučile su Miloševića sudu u Hagu 28. juna 2001. 2002. - Pakistanske vlasti uhapsile su militantnog islamistu Ahmada Omara Saeda Šeika, britanskog državljanina, koji je glavni osumnjičeni za otmicu američkog reportera Danijela Perla, koji je izvestavao za Vol strit džornal. 2003. - U sukobima vojske i pobunjenih pripadnika policije i drugih demonstranata tokom protesta u La Pazu (Bolivija) najmanje 30 ljudi je poginulo, a 160 je povređeno. 2004. - Svetska zdravstvena organizacija potvrdila je testove koji su dokazali da smrtonosni ptičji grip, koji je usmrtio mnogo ljudi, ne može da se prenese sa čoveka na čoveka.   IZVOR.  

Ijan Makjuan u romanu Lekcije detaljno istražuje načine na koje prošlost neizbežno oblikuje sadašnjost i budućnost, naglašavajući ključnu ulogu sećanja, ličnih iskustava i njihovog uticaja na donošenje odluka. Ovaj koncept se može direktno preneti na programiranje, gde način na koji se obrađuju i skladište istorijski podaci, upravlja memorijom i razvijaju otporni sistemi, ima presudnu ulogu u kvalitetu softverskih rešenja. Baš kao što glavni junak romana preispituje značaj prošlih događaja u oblikovanju svoje sadašnjosti, tako i programeri moraju uzeti u obzir dugoročne posledice rada sa podacima i arhitekture softvera kako bi kreirali pouzdane, skalabilne i etički prihvatljive sisteme. Sećanje i upravljanje podacima u softveru Postojanost memorije i sakupljanje otpada (Garbage Collection) – Glavni junak romana, Roland, suočava se s prošlim događajima koji oblikuju njegov život, a njegova sposobnost da zadrži ili odbaci određene uspomene odražava način na koji softver upravlja memorijom. U programiranju, algoritmi moraju znati kada zadržati ključne podatke i kada ih obrisati kako bi sistem ostao efikasan, slično tome kako se Roland nosi sa svojim sećanjima. Otpornost sistema na greške – Roland prolazi kroz mnoge lične i istorijske turbulencije, ali se uprkos svemu prilagođava i nastavlja dalje. Slično tome, softverski sistemi moraju biti dizajnirani tako da budu otporni na greške, da se brzo oporave i nastave sa radom čak i nakon nepredviđenih problema, kao što je implementacija failover mehanizama u cloud računarstvu. Obrada istorijskih podataka u veštačkoj inteligenciji – Baš kao što prošli događaji u romanu oblikuju ponašanje likova i utiču na njihove izbore, tako i istorijski podaci igraju ključnu ulogu u treniranju veštačke inteligencije. Ako se modeli veštačke inteligencije oslanjaju na neadekvatne ili pristrasne podatke, mogu ponavljati iste greške iz prošlosti, slično tome kako se Roland suočava sa traumama koje oblikuju njegove buduće odluke. Odgovornost programiranja i etičke dileme Učenje iz prošlih grešaka – Kako softverski sistemi mogu učiti iz prethodnih neuspeha i grešaka, slično ljudskom iskustvu? Rolandova priča pokazuje kako refleksija o prošlosti može poboljšati donošenje odluka, a isto važi i za razvoj softvera – kroz retrospektivu grešaka, programeri mogu unaprediti sigurnost i efikasnost sistema. Moralna odgovornost kodiranja – Roland često razmišlja o svojim životnim izborima i posledicama svojih odluka, što se može uporediti s dilemama programera kada razvijaju tehnologije koje imaju dalekosežne posledice. Na primer, odluke u vezi sa privatnošću podataka i prikupljanjem informacija moraju se donositi s punom svešću o njihovom društvenom uticaju. Otvoren vs. zatvoren kod – Transparentnost u kodiranju može poboljšati bezbednost i etiku softvera, ali može dovesti i do zloupotrebe. Da li je bolje omogućiti otvoren pristup svima ili zadržati kontrolu nad kritičnim delovima koda? Ova dilema podseća na Rolandovu potragu za istinom i potrebu da razume koje aspekte svoje prošlosti treba podeliti, a koje sačuvati za sebe. Sećanje, veštačka inteligencija i budućnost Napredne memorijske strukture – Buduće tehnologije veštačke inteligencije moraće da uspostave ravnotežu između skladištenja velikih količina podataka i prilagodljivosti realnom vremenu. Baš kao što Roland balansira između sećanja i zaborava, veštačka inteligencija će morati da pronađe način da koristi istorijske podatke bez preterane zavisnosti od njih. Simulacija kao alat za učenje – Ako stvarnost posmatramo kao skup podataka, možemo videti kako veštačka inteligencija može simulirati ljudsko iskustvo kroz modele bazirane na prošlosti. Makjuanov roman postavlja pitanje: da li naša prošlost definiše našu budućnost ili možemo reprogramirati sopstvene obrasce ponašanja? Pravičnost algoritama – Kako se osigurati da se istorijska pristrasnost u podacima ne odrazi na buduće odluke sistema veštačke inteligencije? Ako su Rolandove odluke vođene traumama i prošlim iskustvima, da li isto važi i za sisteme veštačke inteligencije koji uče iz nepotpunih ili pristrasnih podataka? Zaključak Makjuan nas kroz Lekcije podseća da prošlost igra ključnu ulogu u oblikovanju budućnosti. U programiranju, pravilan pristup upravljanju podacima i odgovorno kodiranje mogu napraviti razliku između korisnog i štetnog softvera. Programeri, baš kao i glavni likovi u književnim delima, moraju da preispituju posledice svog rada.

Funkcionalno programiranje je zanimljiv pristup razvoju softvera koji se zasniva na matematičkim principima i funkcijama kao osnovnim gradivnim blokovima. Evo objašnjenja ključnih koncepata: Osnovne karakteristike funkcionalnog programiranja Matematički pristup – Funkcionalno programiranje koristi lambda račun, što znači da se programi grade od funkcija koje prihvataju ulaze i vraćaju rezultate, bez menjanja stanja sistema. Funkcije su prvoklasni građani – U ovom načinu programiranja, funkcije se mogu prosleđivati kao argumenti drugim funkcijama, vraćati kao rezultati i čuvati u promenljivima, slično kao bilo koji drugi podatak. Bez promenljivog stanja – Ključni princip je nepromenljivost (immutability), što znači da se vrednosti ne menjaju nakon što su jednom dodeljene. Ovo olakšava razumevanje i predvidljivost koda. Rekurzija umesto petlji – Umesto klasičnih for i while petlji, funkcionalni jezici koriste rekurziju – funkcije koje pozivaju same sebe dok ne dođu do osnovnog slučaja. Lakše testiranje i otklanjanje grešaka – Pošto funkcionalne funkcije nemaju skrivene promene stanja, kod je lakši za testiranje i praćenje grešaka. Paralelizacija bez problema – Funkcionalni kod je idealan za konkurentno (paralelno) izvršavanje, jer funkcije ne menjaju globalno stanje, što sprečava sukobe među procesima. Referencijalna transparentnost – Ako funkcija sa istim ulaznim vrednostima uvek daje isti izlaz, kažemo da je referencijalno transparentna. Ovo olakšava analizu i optimizaciju koda. Lenjo računanje (Lazy Evaluation) – U funkcionalnom programiranju izrazi se izračunavaju samo kada su potrebni, što može poboljšati performanse. Primena funkcionalnog programiranja Jezici koji podržavaju funkcionalno programiranje – Haskell, Lisp, Clojure, Erlang i F# su čisto funkcionalni jezici, dok Python, JavaScript i Scala podržavaju funkcionalne koncepte. Primena u stvarnim aplikacijama – Ova paradigma je popularna u finansijama, telekomunikacijama, sistemima za obradu podataka i veštačkoj inteligenciji, jer omogućava pouzdane i skalabilne sisteme. Monade nisu bauk – Monade su koncept u funkcionalnim jezicima (npr. Haskell) koji pomaže u upravljanju efektima poput ulazno/izlaznih operacija. Napredne tehnike funkcionalnog programiranja Funkcije višeg reda (Higher-order functions) – Funkcije koje uzimaju druge funkcije kao argumente ili vraćaju funkcije nazivaju se funkcije višeg reda. Kariranje (Currying) – Tehnika gde funkcija ne prima sve argumente odjednom, već ih uzima jedan po jedan i vraća novu funkciju. Podudaranje obrazaca (Pattern Matching) – U jezicima poput Haskella i F#, pattern matching omogućava bolje rukovanje podacima bez potrebe za klasičnim if-else strukturama. Persistencija podataka – Funkcionalni jezici često koriste nepromenljive (persistentne) strukture podataka, omogućavajući vraćanje na prethodne verzije bez dodatnog kopiranja podataka. Funkcionalni reaktivni koncepti – Koncept Functional Reactive Programming (FRP) omogućava elegantno rukovanje asinhronim podacima i događajima. Automatsko memoizovanje – Pošto funkcije uvek daju isti rezultat za isti ulaz, moguće je lako keširati rezultate i poboljšati performanse. Bez null vrednosti – Mnogi funkcionalni jezici koriste opcione tipove (Maybe, Option) umesto klasičnih null, čime se smanjuju greške tipa NullPointerException. Funkcionalno programiranje u web razvoju – React. js koristi mnoge funkcionalne koncepte, kao što su nepromenljivi podaci i čiste komponente. Inspiracija za moderne jezike – Funkcionalni koncepti se sve više uvode u Java, C++, Kotlin, čak iako ovi jezici nisu čisto funkcionalni. Zaključak Funkcionalno programiranje donosi matematičku preciznost, pouzdanost i lakšu paralelizaciju, čineći ga odličnim izborom za razne industrije. Iako se može činiti složenim, koncepti kao što su funkcije višeg reda, referencijalna transparentnost i nepromenljivost pomažu u pisanju čistog, sigurnog i efikasnog koda.