Vesti – Funkcionalno programiranje

Godina 1936 kao prekretnica: Alan Tjuring i Alonzo Čerč, dvojica matematičara, nezavisno su rešili Problem odlučivosti, jedan od čuvenih problema Dejvida Hilberta. Problem odlučivosti i računarstvo: Problem je bio povezan sa pronalaženjem opšteg rešenja za formule celih brojeva, što je značajno jer je svaki program u digitalnom računaru zapravo jedna celobrojna formula. Doprinos Alana Tjuringa: Tjuring je u svom radu iz 1936. godine izmislio koncept digitalnog računara i pokazao da postoje brojevi koji se ne mogu izračunati, čak ni sa beskonačno vremena i prostora. Doprinos Alonza Čerča: Čerč je do istog zaključka došao kroz izum lambda računa, matematičkog formalizma za manipulisanje funkcijama, pokazujući postojanje logičkih problema koji ne mogu biti rešeni. Temelji modernih digitalnih računara: Tjuringov izum je predak svih savremenih digitalnih računara, a svaki takav računar je u suštini konačna Tjuringova mašina. Ekvivalencija Tjuringovih i Čerčovih pristupa: Tjuring i Čerč su kasnije sarađivali i pokazali da su njihovi pristupi ekvivalentni, što znači da se svaki program Tjuringove mašine može predstaviti lambda računom, i obrnuto. Ove činjenice predstavljaju temelj za razumevanje razvoja funkcionalnog i proceduralnog programiranja, kao i njihov uticaj na savremeno računarstvo. Još jedna kratka istorija funckionalnog programiranja Kratka istorija funkcionalnog programiranja je priča o evoluciji jednog od ključnih pravaca u razvoju računarskih nauka. Evo detaljnijeg osvrta: Početci i teorijske osnove (1950-te i 1960-te) Temelji postavljeni teorijom: Alonzo Čerč: Stvorio lambda račun u 1930-im, osnovu na kojoj se kasnije razvijalo funkcionalno programiranje. Alan Tjuring: Iako je najpoznatiji po svojim Turingovim mašinama, Tjuringov rad indirektno je uticao na formiranje funkcionalnog programiranja kao dela računarskih nauka. Prvi jezici: LISP (1958): Džon Mekarti sa MIT-a razvio je LISP (List Processing), jedan od pionira među funkcionalnim jezicima, koji je bio zasnovan na principima lambda računa. Progres i inovacije (1970-te i 1980-te) Razvoj ML Jezika i njegove varijacije: ML (Sredina 1970-ih): Na Univerzitetu u Edinburgu razvijen je ML (Meta Language), unapređujući ideje o tipizaciji i obrascima u programiranju. Standard ML i OCaml: Nastali kao varijante ML-a, donoseći nove funkcije i mogućnosti. Haskell (1987): Haskell, kao standardni čisti funkcionalni jezik, uveo je koncept lenjog izračunavanja (lazy evaluation), postajući popularan u akademskim krugovima. Širenje i prihvatanje (1990-te i 2000-te) Široka primena u obrazovanju: Funkcionalni jezici nalaze svoje mesto u akademskom svetu, posebno u istraživanju teorija programiranja. Novi jezici i dijalekti: Erlang (1986): Specijalizovan za paralelno programiranje, idealan za sisteme koji rade u realnom vremenu. Scala (2004): Scala spaja funkcionalno i objektno-orijentisano programiranje, razvijena na EPFL-u. Clojure (2007): Clojure, kao savremeni dijalekt LISP-a, razvijen je za JVM (Java Virtual Machine), predstavljajući funkcionalni jezik za moderno doba. Savremeni trendovi i inovacije (2010 - danas) Funkcionalni elementi u tradicionalnim Jezicima: Jezici kao što su Java i C# uvode funkcionalne koncepte poput lambda izraza i stream API-ja. Rast popularnosti: Funkcionalni jezici postaju sve popularniji zbog svojih prednosti u paralelnom programiranju i obradi podataka. Fokus na neizmenljivost i konkurenciju: U svetlu razvoja pouzdanih i skalabilnih aplikacija, funkcionalni jezici nude efikasnija rešenja za upravljanje stanjima i neizmenljivost podataka. Funkcionalno programiranje i dalje se razvija, prilagođavajući se promenljivim zahtevima softverske industrije i integrišući nove tehnološke inovacije.  

Na današnji dan, 12. februara 1977. godine, mladi računarski entuzijasta Džonatan Rotenberg osnovao je Bostonsko udruženje informaticara. Iako je prvom sastanku ove grupe prisustvovalo samo četiri osobe, vremenom je udruženje raslo i postalo jedno od značajnijih okupljanja u oblasti informacionih tehnologija, privlačeći nekoliko hiljada članova. Grupa se u svojim počecima bavila pretežno upotrebom PC računara u domaćinstvima, što je u to vreme predstavljalo novinu i otvaralo nove mogućnosti za primenu računara van poslovnih okvira. Razvoj i rast ovog udruženja odraz su rastuće popularnosti i dostupnosti ličnih računara u drugoj polovini 20. veka, naglašavajući važnost zajednica i udruženja u razmeni znanja, iskustava i inovacija u svetu tehnologije. 1804. - Umro je nemački filozof Imanuel Kant (Immanuel), začetnik nemačke klasične filozofije, jedan od najuticajnijih filozofa čije je delo donelo revolucionarne promene u modernoj filozofiji ("Kritika čistog uma", "Kritika praktičnog uma", "Kritika rasudne snage", "Opšta istorija prirode i teorije neba"). 1809. - Rođen je američki državnik Abraham Linkoln (Abraham Lincoln), predsednik SAD od 1860. do 15. aprila 1865, kada ga je u Vašingtonu ubio jedan fanatični pristalica ropstva. Od 1861. do 1865. vodio je građanski rat protiv otcepljenih južnih država i uspeo sačuvati Uniju, a 1863. je proglasio ukidanje ropstva u SAD. 1818. - Čile je proglasio nezavisnost od Španije. 1832. - Pacifička ostrva Galapagos su pripojena Ekvadoru. 1851. - Edvard Hargrejvs (Edward Hargraves) je pronašao zlato u Samerhil Kriku u Novom Južnom Velsu, izazvavši zlatnu groznicu u Australiji. 1882. - Rođen je srpski slikar Ljubomir Ivanović. Značajno je doprineo razvoju grafike i crteža u srpskom slikarstvu, a njegovi radovi s motivima iz Srbije i Makedonije, pored umetničke imaju i izuzetnu dokumentarnu vrednost. 1899. - Nemačka je kupila od Španije ostrvo Karolina i Marijanina ostrva u Pacifiku. 1912. - Poslednji kineski car Pu Ji (Yi) iz dinastije Manču (Manchu) abdicirao je, Kina je postala republika, a prvi predsednik Sun Jat Sen (Yat). 1942. - Prilikom bekstva iz logora kod Niša u Drugom svetskom ratu nemački vojnici ubili su 42 logoraša, a 105 je uspelo da pobegne. Za odmazdu je streljano 850 ljudi. 1953. - SSSR je prekinuo diplomatske odnose sa Izraelom posle bombaškog napada na sovjetsko poslanstvo u Tel Avivu. 1961. - Saopšteno je da su pripadnici separatitičkog pokreta Katange ubili kongoanskog premijera i nacionalnog heroja Patrisa Lumumbu (Patrice). Tačan datum i okolnosti pod kojima je ubijen nikada nisu otkriveni. 1973. - Severni Vijetnam je tokom Vijetnamskog rata oslobodio prvu grupu američkih ratnih zarobljenika. 1974. - U Moskvi je uhapšen ruski pisac Aleksandar Solženjicin, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1970. Narednog dana oduzeto mu je sovjetsko državljanstvo i proteran je iz zemlje. Nakon dve decenije provedene u emigraciji u Vermontu (SAD), u Rusiju se vratio 1994. KNJIGA - JEDAN DAN IVANA DENISOVIČA. Naručite knjigu. 1979. - U Rodeziji je poginulo 59 ljudi u putničkom avionu "Er Rodezija" kojeg su oborili gerilci. 1986. - SAD su izručile SFR Jugoslaviji ratnog zločinca Andriju Artukovića, ministra unutrašnjih poslova ustaške vlade Nezavisne Države Hrvatske u Drugom svetskom ratu. Jugoslovenske vlasti su Artukovića, koji je posle rata pobegao iz zemlje, optužile za ratne zločine počinjene nad civilima, među kojima je bilo najviše Srba i Jevreja. 1993. - Bivši predsednik Malija Musa Traore (Moussa) i trojica visokih oficira osuđeni su na smrt nakon što ih je sud proglasio krivim za masovna ubistva izvršena 1991. 1999. - Senat SAD oslobodio je predsednika Bila Klintona (Bill Clinton) optužbi za krivokletstvo i opstrukciju pravde, čime je, posle godinu dana, okončana "seksualna afera" sa Monikom Levinski (Monica Lenjinsky) i izbegnut impičment. 1999. - Poljska, Mađarska i Češka, prve od bivših članica Sovjetskog bloka, priključile su se NATO-u. 2002. - Pred Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu počelo je suđenje bivšem predsedniku Srbije i SR Jugoslavije Slobodanu Miloševiću, prvom šefu države kojem se sudilo pred Međunarodnim sudom. Milošević je u maju 1999. optužen za zločin protiv čovečnosti, kršenje zakona i pravila rata i genocid tokom ratova u Hrvatskoj 1992, Bosni 1992-95. i na Kosovu 1999. Početak "procesa stoleća" pratilo je više od 1000 najvećih svetskih medija. Na zahtev Haškog tribunala srpske vlasti isporučile su Miloševića sudu u Hagu 28. juna 2001. 2002. - Pakistanske vlasti uhapsile su militantnog islamistu Ahmada Omara Saeda Šeika, britanskog državljanina, koji je glavni osumnjičeni za otmicu američkog reportera Danijela Perla, koji je izvestavao za Vol strit džornal. 2003. - U sukobima vojske i pobunjenih pripadnika policije i drugih demonstranata tokom protesta u La Pazu (Bolivija) najmanje 30 ljudi je poginulo, a 160 je povređeno. 2004. - Svetska zdravstvena organizacija potvrdila je testove koji su dokazali da smrtonosni ptičji grip, koji je usmrtio mnogo ljudi, ne može da se prenese sa čoveka na čoveka.   IZVOR.