Vesti – Nagrađivanje knjige

U konkurenciji za nagradu su ostali: "Trezvenjaci na pijanoj lađi" Mirka Demića Naručite. "Ono što oduvek želiš" Gordane Ćirjanić. ONO ŠTO ODUVEK ŽELIŠ Naručite danas. "Mrtvo polje" Srdjana Srdića Naručite. "Vrlo malo svetlosti" Vladana Matijevića Naručite. "Na stazi suza" Đorđa Pisareva Naručite. "Oštar start" Miće Vujičića Naručite. "Mi različiti" Veselina Markovića Naručite. "Ultramarin" Milete Prodanovića Naručite. "Gospodja Olga" Radovana Belog Markovića Naručite. "Dobro jeste živeti" Milovana Danojlića "Zvona za trojicu" Miroslava Toholja "Početak bune protiv dahija" Svetislava Basare Naručite. "Acqua alta" Sanje Domazet Naručite. "Ispod tavanice koja se ljuspa" Gorana Petrovića "Kamen blizanac" Zorana Petrovića Naručite. "Split" Slavoljuba Stankovića Naručite. Ovaj spisak će biti smanjen na uži izbor posle sednice žirija koja će biit održana 10. januara. Ime dobitnika NIN-ove nagrade za roman godine biće poznato 17. januara, a nagrada će biti uručena 26. januara u Skupštini grada Beograda. Izvor: Tanjug. Anketa Šta mislite koja će knjiga da dobije ovogodišnju NIN-ovu nagradu? U komentar upišite naziv knjige. Možete da glasate samo jednom. Anketa traje do 10. januara. Onome ko pogodi dodelićemo knjigu koja će dobiti NIN-ovu nagradu. Broj knjiga koje budemo poklonili može biti najviše 2.

TAIKnjiga koju određuje njen topos: Tajland. Ljubav i Tajland. Žena, putenost, demistifikacija glavnog junaka. Analiza Dalekog istoka u odnosu na (Daleki) zapad. Tai je lekcija samoljubivom Zapadnjaku o tome kako da izleči svoj oholi ego podatnošcu Istocnjaka. No, nema tu pobednika. Možda samo poraženog. Ali i tada – „zalečenog“ Carstvom Praznine. A ona je ženskog roda. Da nije roman, ovo bi bila „studija o izvodljivosti“ na temu kako bi jedan samosvestan muškarac mogao ili pre – želeo da (hrišcanski) zaštiti jednu ženu. Projekat koji je u datim uslovima osuđen na propast: ne zato što nije ostvariv već zato što nije potreban. Ta naizgled krhka žena samim svojim „pasivnim“ postojanjem, prisustvom, (budistickim) odbijanjem u prihvatanju, doprineće samourušavanju ovog s početka knjige prividno mačo muškarca, koji će se u zapanjujuće poštenoj samoanalizi pretvoriti u jedno ranjivo bice. Toliko ranjivo da će njemu biti neophodan Sveti Hristifor, zaštitnik putnika. Više o knjizi i korpa za naručivanje. Za Gocićev roman glasali su Vasa Pavković, Ljiljana Šop i Mileta Aćimović Ivkov. Za roman "Arkadija" Milete Prodanovića glasali su Vladislava Gordić Petković i Mića Vujičić.   - Roman „Tai“ Gordana Gocića izdvojio se u obimnoj prošlogodišnjoj produkciji ozbiljnošću autorske problematizacije odnosa istočne i zapadne civilizacije. Spoj egzotične intimne ljubavne priče i univerzalnog pogleda na ljudsku egzistenciju i njene izazove, tematizovan je u nagrađenom romanu na tragu najboljih primera iz svetske književnosti. Roman Gorana Gocića zasnovan je na dubinskom (pop)kulturonom iskustvu modernog doba i predstavlja koliko neočekivan toliko i dragocen doprinos savremenom srpskom romanu – obraloženje žirija koje je pročitao predsednik Vasa Pavković. Biografija Gorana Gocića Goran Gocić (Užice, 1962) diplomirao je anglistiku (Filološki fakultet, Beograd) i magistrirao medije i komunikacije (Londonska škola ekonomije i političkih nauka). Napisao je poglavlja u petnaest knjiga o masovnoj kulturi – pored ostalih, u zbornicimaDegradirana moć: Mediji i kosovska kriza (2000) i Želimir Žilnik: Iznad crvene prašine (2003), koji su objavljeni na po tri jezika. Gocić je radio kao novinar i urednik u tridesetak medijskih kuća (NIN, Dnevni telegraf, Borba,Politika, RTS, Bi-Bi-Si, Čenel 4, Indipendent, Sajt & Saund, itd. ). Dobitnik je više nagrada za svoje eseje. Objavio je studije: Endi Vorhol i strategije popa (1997/2012) i Emir Kusturica: Kult margine (2001/2006). Autor je dugometražnih dokumentarnih filmova Bloody Foreigners (2000) i Balkanski dnevnik: Bugarska (2010). Radovi su mu dosad prevedeni na deset jezika. Tai je njegov prvi roman. BLIC. Goran Gocić: Stanje romantičarske grozniceRoman "Tai" iz obimne prošlogodišnje produkcije, od 182 pristigla naslova, izdvojio se ozbiljnošću autorske problematizacije odnosa istočne i zapadne civilizacije, izjavio je Pavković. "Spoj egzotične intimne ljubavne priče i univerzalnog pogleda na ljudsku egzistenciju i njene izazove, tematizovan je u nagrađenom romanu na tragu najboljih primera iz svetske književnosti, roman je zasnovan na dubinskom pop-kulturnom iskustvu modernog doba i predstavlja koliko neočekivan toliko i dragocen doprinos savremenom srpskom romanu". Prema rečima članice žirija Vladislava Gordić Petković, u šest decenija istorije NIN-ove nagrade, produkcija 2013. godine je bila najbrojnija. Romanopisci su pokazali da ih zaokuplja medijsko i tehnološko preoblikovanje stvarnosti, da su ljubav, smrt, rat i moć i dalje velike teme male srpske književnosti. "Iako nisam glasala za roman "Tai', drago mi je da ljubav dobila prioritet", kazala je Gordićeva. Nagrađeni pisac Gocić izjavio je na proglašenju dobitnika NIN-ove nagrade da je veoma iznenađen, jer kada je pisao svoj prvi roman nije ništa očekivao, ali kako se izbor sužavao, očekivanja su rasla. "Roman sam pisao u stanju romantičarske groznice, imao sam staromodan pristup književnosti, ali on sam nije staromodan", rekao je Gocić. U izjavi Tanjugu on je rekao da je roman "Tai" pisao dve godine, studiozno, kao spasenje, jer je bio u krizi na svim nivoima. "Te dve godine malo šta drugo sam radio, ali to je za mene ipak brzo, jer pišem knjige po pet i deset godina, veoma sam spor, ovde sam bio munjevit za moje standarde ali pretpostavljam dosta spor za standarde pisaca u Srbiji", rekao je Gocić. Naslov njegovog romana na tajlandskom znači sloboda i ima više značenja koja se mogu otkriti jedino čitanjem romana, koji je ljubavni, epistolarni roman u pismima. "Radnja romana uglavnom je smeštena na Tajlandu, junak romana odlazi na putovanje koje će biti dosta dramatično za njega, preispituje se, srešće jednu ženu koja mu pomaže da se sabere i preživi", rekao je Gocić. Tema romana inspirisana je stvarnim događajem koji je bio malo drugačiji nego što je predstavljen u romanu, ali veliki deo priče dolazi iz stvarnosti i autobigrafski je. Gocić je ispričao da piše drugi roman koji se zove "Poslednja stanica Britanija" i odvija se uporedo u Srbiji i Velikoj Britaniji i tema su srpski emigranti na Zapadu. NIN-ova nagrada, koju je ove godine omogućila Pošta Srbije, biće uručena Gociću na svečanosti u Skupštini grada u petak, 17. januara u 17 časova. B92. POLITIKA - Goranu Gociću „Ninova” nagradaGoran Gocić (1962), autor romana „Tai”, koji je objavila „Geopoetika” iz Beograda, ovogodišnji je dobitnik „Ninove” nagrade za najbolji roman u 2013. godini. Žiri je radio u sastavu: Vasa Pavković (predsednik) Vladislava Gordić Petković, Ljiljana Šop, Mileta Aćimović Ivkov i Mića Vujičić. Iz oskudne u pogledu kvaliteta, a produktivno veoma bogate selekcije (stiglo je više od 180 romana), žiri se odlučio za Gocićev roman, većinom glasova (3 : 2). Za Gocićev roman glasali su Vasa Pavković, Ljiljana Šop i Mileta Aćimović Ivkov, dok su Vladislava Gordić i Mića Vujičić svoj glas dali romanu Milete Prodanovića „Arkadija” („Arhipelag”, Beograd). Goran Gocić diplomirao je anglistiku na Filološkom fakultetu u Beogradu i magistrirao medije i komunikacije na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka. Radio je kao novinar i urednik u tridesetak medijskih kuća. Dobitnik je više nagrada za svoje eseje. Objavio je studije: „Endi Vorhol i strategije popa” (1997/2012) i „Emir Kusturica: Kult margine” (2001/2006). Autor je više dugometražnih dokumentarnih filmova. „Tai” je njegov prvi roman, za koji je nedavno dobio nagradu „Miloš Crnjanski”. Roman Gorana Gocića, kaže se u obrazloženju žirija, izdvojio se, u obimnoj prošlogodišnjoj produkciji, ozbiljnošću autorske problematizacije odnosa istočne i zapadne civilizacije. Spoj egzotične intimne ljubavne priče i univerzalnog pogleda na ljudsku egzistenciju i njene izazove tematizovan je u nagrađenom romanu na tragu najboljih primera iz svetske književnosti. Roman je zasnovan na dubinskom (pop)kulturnom iskustvu modernog doba i predstavlja koliko neočekivan toliko i dragocen doprinos savremenom srpskom romanu. U najužem izboru, pored dva pomenuta romana, bili su i romani Slobodana Vladušića „Mi, izbrisani” („Laguna”, Beograd), Silvane Hadži Đokić „Zlatno doba” („Interpres” i „Tema”, Beograd) i Sonje Atanasijević „Vazdušni ljudi” („Prosveta”, Beograd). Od romana pristiglih u poslednjem času, u uži izbor ušao je i roman Andrije Matića „Pomračenje u pet slika”. Goran Gocić je rekao da je iznenađen, da se nagradi nije nadao, sve dok nije ušao u najuži izbor od pet romana. „Ninova” nagrada, dodao je, donosi dosta dobrog autoru, ali je bilo i pisaca kojima nije donela ništa dobro, tako da je treba primiti s dozom budističkog opreza. Ovo je njegov romaneskni prvenac, do sada se bavio publicistikom, pisao je, pre svega, o filmu. Sada će morati da nastavi paralelno, na dva koloseka. Roman „Tai”, što je posebno zanimljivo, izazvao je pažnju čitalaca i pre nego što je dobio „Ninovu” nagradu, mnogo veću nego sve njegove publicističke knjige o filmu. Knjigu „Tai”, kaže izdavač Vladislav Bajac, određuje njen topos: Tajland. Ljubav i Tajland. Žena, putenost, demistifikacija glavnog junaka. Analiza Dalekog istoka u odnosu na (daleki) zapad. Da nije roman, ovo bi bila „studija o izvodljivosti” na temu kako bi jedan samosvestan muškarac mogao ili pre – želeo da (hrišćanski) zaštiti jednu ženu. – U današnjem romanu – rekao je Goran Gocić u nedavnom intervjuu za „Politiku” – nemamo više tragične heroine, poput Karmen koja gine od ruke posesivnog ljubavnika, ili Ćo Ćo San koja sebi uzima život. Danas zapadnjaci odlaze na Tajland, ili na Filipine, tamo se bahato ponašaju, prepuštaju čarima seks-turizma, razmeću svojim spravama, znanjima i profesijama, mašu svojim svemoćnim valutama i titulama. No na kraju oni, a ne njihovi eskorti, shvataju da su oštećeni, izgubljeni, otuđeni, kupljeni, mahniti. Takav je slučaj i s mojim junakom, s tim da je on osetljiviji, romantičniji i skloniji samozavaravanju od prosečnog turiste. Nagrada će autoru biti uručena u petak, 17. januara  u Skupštini grada Beograda. Z. R. TAINaručite knjigu i uživajte.

A Visit from the Goon Squad Dženifer Igan Dženifer Igan (48) je autorka i romana "Tne Invisible Circus", "Look at Me" i "The Keep", a za knjigu "A Visit from the Goon Squad" već je dobila nagradu američkog Nacionalnog odruženja kritičara. Pozorišni komad "Clybourne Park" Brusa Norisa pobedio je u kategoriji drame, dok je nagradu za istoriju dobilo delo o Abrahamu Linkolnu "The Fiery Trial: Abraham Lincoln and American Slavery" Erika Fonera.   Nagradu za muziku dobio je kineski kompozitor za "Madame White Snake", operu na temu kineske folklorne bajke u kojoj povezuje muzičke tradicije Istoka i Zapada.   Pulicerove nagrade za novinarstvo, književnost, dramu i muziku, dodeljuje Kolumbija univerzitet u Njujorku, na preporuku 19-članog odbora.  LINK.   Gde ste bili 1917. godine? Ove, 2011. godine, pravila dodele Pulicerove nagrade su nešto izmenjena, i obuhvataju sva raspooložiiva novinarska oruđa uključujući video, tabele i multimedijsku prezentaciju Pulicerova nagrada se dodeljuje svake godine za najbolja ostvarennjau novinarstvu, književnosti i muzici.     

Čak 156 romana prijavljeno je za sada za NIN-ovu nagradu za 2015. godinu, a među kandidatima je i nekoliko dosadašnjih dobitnika. Ime dobitnika, kako je objavio NIN u novom broju, biće poznato 18. januara, na osnovu odluke žirija kojim predsedava Božo Koprivica. Koprivica i ostali članovi žirija: Mihajlo Pantić, Jasmina Vrbavac, Tamara Krstić i Zoran Paunović, imaju već sada ogroman posao, a moguće je da će dobiti još neki naslov do kraja godine, do kada izdavači i autori imaju priliku da pošalju svoje romane koji su prvi put objavljeni u 2015. godini. Među kandidatima za NIN-ovu nagradu za roman 2015. godine su i dosadašnji dobitnici Milisav Savić, Dragan Velikić, Svetislav Basara, Aleksandar Gatalica i Gordana Ćirjanić. Milisav Savić, dobitnik NIN-ove nagrade 1991. za “Hleb i strah”, sada je nominovan za roman “Las Sans Pareille” (Agora), Dragan Velikić je kandidovan za već nagrađivani roman “Islednik” (Laguna), a dobio je NIN-ovu nagradu 2007. za “Ruski prozor”, dok je Svetislav Basara, nagrađen 2006. za “Uspon i pad Parkinsonove bolesti”, nominovan za “Anđeo atentata” (Laguna). Gordana Ćirjanić, dobitnica NIN-ove nagrade 2010. godine za “Ono što oduvek želiš”, nominovana je “Sedam života princeze Smilje” (Vukotić media), a Aleksandar Gatalica, koji je 2012. nagrađen za dobio NIN-ovu nagradu za “Veliki rat”, a sada je u konkurenciji romanom “Sonata za lošeg čoveka” (Vulkan). Među predloženim naslovima je više od deset knjiga koje su objavili sami autori, a po broju nominovanih naslova prednjače Nova poetika, Laguna, Službeni glasnik… I prošle godine dodelu NIN-ove nagrade obeležila je hiperprodukcija koja, kako je tada naveo žiri, nije donela i pobolјšanje kvaliteta srpske književne scene. NIN-ovu nagradu za 2014. godinu dobio je Filip David za roman “Kuća sećanja i zaborava”, u izdanju Lagune, za koji je kasnije dobio i regionalnu nagradu "Meša Selimović" za najbolji roman objavljen u 2014. U konkurenciji za NIN-ovu nagradu za 2014. godinu bilo je oko 160 naslova, a u najužem izboru bili su i romani "Sabo je stao" Ota Horvata (KCNS) i "Životinjsko carstvo" Davida Albaharija (Čarobna knjiga), koji je dobio NIN-ovu nagradu za “Mamac” (1996). NIN-ova nagrada je od 1954. godine do raspada Jugoslavije dodeljivana piscima sa celog prostora bivše države. Prema pravilima ustanovljenim 2011. godine, u konkurenciji mogu biti romani objavljeni na srpskom jeziku bez obzira na mesto izdavanja. Jedini trostruki laureat NIN-ove nagrade je Oskar Davičo, a dvostruki su Dobrica Ćosić, koji je i prvi dobitnik, i Živojin Pavlović. NIN-ova nagrada iznosila je 2014. godine milion dinara, a sponzor je bila Pošta Srbije. Nagrade se dodeljuje i uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Srbije. SEECULT

Povodom turskog izdanja romana "Hamam Balkanija", Bajac je pozvan na turneju po Turskoj, koja bi obuhvatala gostovanja u Istanbulu, Ankari i na Sajmu knjiga u Izmiru u aprilu. "Hamam Balkanija" je jedna od retkih knjiga srpskih pisaca objavljenih u poslednjoj deceniji na turskom jeziku, navedeno je u saopštenju. Tursko izdanje Bajčevog dela je treće strano izdanje ovog romana, posle bugarskog i hrvatskog, a u pripremi su prevodi na nemački, grčki, makedonski i slovenački jezik. Potpisani su i ugovori za italijansko i norveško izdanje. Bajac je za roman "Hamam Balkanija" dobio prestižnu međunarodnu književnu nagradu "Balkanika" za najbolju knjigu objavljenu na Balkanu u 2007. i 2008. godini, kao i nagradu "Isidora Sekulić" za knjigu godine u Srbiji i priznanje "Kočićeva knjiga". PORUČITEOvaj naslov je u izdanju "Arhipelaga" do sada imao pet izdanja na srpskom jeziku. IZVOR

Čak se i džangrizavi likovi Basarinih knjiga raduju priznanju za najbolji roman koje dodeljuje naš nedeljnik. Već na prvoj stranici Andrićeve lestvice užasa, jednog od jedanaest naslova koji su ušli u ovogodišnji uži izbor, junak kaže da se, uprkos rđavom iskustvu s književnim nagradama, „NIN-ovoj baš obradovao“.   Svetislav Basara bio je laureat pre deset leta, dok je Vladanu Matijeviću, čiji se Susret pod neobičnim okolnostima takođe nalazi u drugom krugu, nagrada dodeljena 2003. Jasmina Vrbavac, Tamara Krstić, Zoran Paunović, Mihajlo Pantić i Božo Koprivica, članovi žirija, izdvojili su i jedan prvenac. Osmeh pod gorom maslinovom Luke Tripkovića, rukopis je odabran i štampan u ediciji Prva knjiga, na konkursu za mlade autore Matice srpske. Kada je reč o prvencima, Vladimiru Tabaševiću pošlo je za rukom da se posle prošlogodišnjeg dela Tiho teče Misisipi, dve godine zaredom, nađe u užem krugu. Na ranijim spiskovima proza koje su obeležile književne sezone nalazili smo i imena Mirjane Đurđević, Žarka Radakovića, Vladislava Bajca. Muharem Bazdulj je prvi put u trci, kao i Darko Tuševljaković. Svetlana Slapšak, autorka Ravnoteže, bila je članica NIN-ovog žirija kritike 1990. i 1991. godine. Tada su nagrađeni Miroslav Josić Višnjić za Odbranu i propast Bodroga u sedam burnih godišnjih doba i Milisav Savić za Hleb i strah. Zapisnik sa sednice napominje da je 1991. bila „odsutna“, a u finalu se tom prilikom našao i Žarko Radaković, pisac Kafane, s naslovom Tibingen. Basarini junaci ljute se što Andrić nije nagrađen za Prokletu avliju i ismevaju „argument kvantaške pijace“ da pomenuto delo ima „mali broj strana“. Zbog toga nećemo o debelim i tankim knjigama. Ni o godinama. Razlika između najmlađeg i najstarijeg književnika u užem krugu prelazi četiri decenije. Cifre, naravno, ne igraju nikakvu ulogu, kao ni izbor tema. U kratkim opisima u nastavku, preuzetim s korica i iz novinskih intervjua, krećemo se od Španskog građanskog rata do ljubavi, smrti i rasprave o leku za pritisak u knjizi Ivane Dimić. Zanimljivo je što se u recenzijama romana Vladislava Bajca i Muharema Bazdulja ponavlja reč faktografsko. U drugim slučajevima, neretko su tu i devedesete, besparica, tranzicija. Ko će biti 63. dobitnik NIN-ove nagrade? Naslovi koji će se naći u finalu biće poznati 12, a ime laureata 16. januara. Generalni pokrovitelj je kompanija koji želi da ostane anonimna, a priznanje je delom podržano od strane Ministarstva kulture i informisanja. Mića Vujičić ROMANI U UŽEM IZBORU Vladislav Bajac: HRONIKA SUMNjE (Geopoetika) Muharem Bazdulj: LUTKA OD MARCIPANA (Geopoetika) Darko Tuševljaković: JAZ (Arhipelag) Svetislav Basara: ANDRIĆEVA LESTVICA UŽASA (Laguna) Žarko Radaković: KAFANA (Čarobna knjiga) Vladan Matijević: SUSRET POD NEOBIČNIM OKOLNOSTIMA (Laguna) Mirjana Đurđević: ODLAZAK U JOLKI PALKI ili LAŽNA UZBUNA U ALEJI ZASLUŽNIH (Laguna) Ivana Dimić: ARZAMAS (Laguna) Svetlana Slapšak: RAVNOTEŽA (Laguna) Vladimir Tabašević: PA KAO (Laguna)

Vrlo malo svetlosti je dovoljno svetlostiKako se moglo čuti u ovogodišnjem, 23. po redu izboru za “Mešinu nagradu” učestvovalo je 47 književnih kritičara i teoretičara koji su predlagali po pet naslova iz svih žanrova iz prošlogodišnje produkcije. Za Matijevićevo delo glasalo je njih 16.   U obraćanju novinarima laureat je, između ostalog, istakao da mu je čast što je dobio priznanje sa imenom velikog književnika, skrenuo pažnju da su među dobitnicima te nagrade i dva velika stvaraoca koja, nažalost, više nisu među nama - Milorad Pavić i Novica Tadić.   A upitan za naslov svoje knjige u značenjskom smislu rekao je: ”Nazvao sam je ovo malo svetlosti da ne bih rekao jako puno tame. Jer, to jeste ono što živimo. U početku mi je namera bila da pišem o snovima; snovima u snu i na javi; snovima koji nas opisuju i onima koji predskazuju…  Međutim, u jednom trenutku sam shvatio da su moji junaci zapravo svi poraženi, poraženi na svojim vrhuncima, poraženi iako su kvalitetni koliko je to u čovekovoj mogućnosti. ” LINK. Pisac izdaleka je nama blizak pisacBEOGRAD - Dobitnik nagrade "Meša Selimović" za 2010. godinu je Vladan Matijević za roman "Vrlo malo svetlosti", saopšteno je juče na konferenciji za novinare u Vukovoj zadužbini. U izboru najbolje knjige učestvovalo je 47 kritičara, a Matijević je dobio 16 članova glasova velikog žirija. Matijević je naglasio da je srećan što je dobitnik nagrade "Meša Selimović" i istakao da je svestan značaja dela ovog velikog pisca za srpsku književnost i kulturu na ovim prostorima. Matijević je podsetio da je prošle godine preminuo najveći srpski pisac postmoderne Milorad Pavić, a januara ove godine najveći srpski pesnik Novica Tadić. Oba ova pisca bili su dobotnici magrade "Meša Selimović" tako da je njena težina, ionako velika zbog imena koji nosi, dodatno uvećana i težinom dela njena dva preminula laureata, rekao je Matijević. Na drugom mestu, prema glasovima Velikog žirija, je roman "Svetilnik" Ivana Negrišorca sa 12 glasova, a na trećem mestu roman Gordane Ćirjanić "Ono što oduvek želiš" sa 10 glasova. "Svestan sam značaja Mešine nagrade, kao i bitnosti romana 'Derviš i smrt' za srpsku književnost i čitavu srpsku kulturu, i nadam se da ću i ja doprineti da ova nagrada bude još značajnija", rekao je Vladan Matijević. Vladan Matijević rođen je 1962. godine u Čačku. Objavio je više knjiga među kojima su: zbirke pesama "Ne remeteći rasulo" (1991) i "Samo svođenje" (1999), romani "Van kontrole", "R. C. Neimenovano" (1997), "Pisac iz daleka" (2003) i "Časovi radosti" (2006) i knjiga priča "Prilično mrtvi" (2000). Vladan Matijević je dobitnik Ninove nagrade 2003. godine za roman "Pisac izdaleka" i Andrićeve nagrade 2000. godine za zbirku priča "Prilično mrtvi". Nagrada koju čini plaketa sa likom Meše Selimovića, povelja i 200. 000 dinara, biće uručena 15. marta u Narodnom pozorištu u Beogradu. LINK. 16 glasova je dovoljnoMatijevićev roman dobio je 16 glasova članova Velikog žirija, a svoj glas ovom delu dali su: Slobodan Vladušić, Vesna Trijić, Jovan Pejčić, Alen Bešić, Mladen Vesković, Mileta Aćimović Ivkov, Dragan Hamović, Vladimir Gvozden, Draško Ređep, Ljiljana Šop, Slađana Ilić, Nataša Polovina, Svetlana Milašinović, Tatjana Lazarević Milošević, Dragana Beleslin i Sanja Macura. Nagrada se sastoji od plakete s likom Meše Selimovića, povelje i novčanog iznosa, a dobitniku će biti uručena 15. marta u Narodnom pozorištu. Pisac Vladan Matijević istakao je da je veoma srećan što je dobio nagradu „Meša Selimović“, jer vrlo dobro zna koliko je Mešino delo važno za srpsku kulturu. „Ova nagrada ima svoju važnost i težinu zbog imena koje nosi. Nadam se da će od ovog dana ona biti još teža. Naslov mog romana je ‘Vrlo malo svetlosti’ da bih pojačao tamu, jer je činjenica da živimo u jednom strašnom vremenu. Planirao sam da napišem roman o snovima koji predskazuju budućnost, kao i o snovima koji pomažu čoveku da iznese na svetlost dana nešto što je potisnuo davno. Ipak, prvenstveno sam napisao roman o ljudima koji su poraženi i koji su se na vrhuncu svoje moći survali u neki mrak. Junaci u mojoj knjizi se trude da izađu iz mraka i da nađu svetlost, odnosno moji junaci sve vreme traže svetlost“, objasnio je Matijević. Prema rečima Vladimira Gvozdena, roman se sastoji od tri priče ispričane u formi prepiske, paragrafa i dnevnika. „Te priče, iako svaka ponaosob može da postoji kao kratki roman, povezane su strukturalno i tematski, a naročito specifičnim gubitničkim doživljajem savremenog sveta, koji je ovde izražen kroz adekvatnu retoriku, koja je obeležena ironijom“, rekao je Vladimir Gvozden. Urednik i recenzent Nenad Šaponja naglasio je da je roman surov i duhovit, a prati živote različitih likova. „Američka istoričarka umetnosti Hilari, bivši ministar u Vladi Milutin i apsolvent filozofije Đorđe bili su do juče uspešni, a sad su poraženi. Ono što ih spaja su snovi, ali je činjenica da svi oni žive u svetu u kom su poremećene vrednosti i u kom ne mogu da opstanu, ni da se prilagode. Njihov pad je neizbežan u okolnostima koje nisu birali, bez slobode izbora“, izjavio je Šaponja. LINK. Vrlo malo svetslostiNaručite danas.

Vodenjaci, Vile, Ale, Usudi, Suđenice, Zmije čuvarkuće, Zluhači, Divovi, Rusalke. . . Svi oni deo su bogatog folklora mitologije na našim prostorima, o kojima su ispredene priče ove knjige a o kojima se na njenom samom počeku kaže: „Postoje čudna bića. Nekada su boravila tu oko nas, u vazduhu, u vodama, na granama drveća, u travi, na krovovima kuća i odžacima. Lutala su, obično noću, raskršćima i drvljanicima, skupljala se na bunjištima i gumnima. Dolazila su i sa kraja sveta, iz predela u kojima petlovi ne pevaju, gde se ne zna za glas roga. . . Ta bića bila su i dobra i zla. Kako koje!” Sam autor ističe da „Prognana bića” nisu namenjena isključivo deci, već, kako bi to Kiš rekao, u jednoj sintagmi u svojoj knjizi „Rani jadi”, namenjena su „deci i osetljivima”. Naime, jezik knjige nije jednostavan, slojevit je i kompleksan, ali za to postoji dobar razlog. – Sve je u jeziku. Sam tekst u knjizi ponegde ublažava vizuelno, ponegde je obrnuto, ali je najvažnije da animira decu i onu vrstu ljudi koji su odrasli sačuvavši radost prema životu. Knjiga je namenjena malo starijem uzrastu, ali je jedan od ciljeva, kada sam se odlučivao za literarni, sofisticiran rečnik, bio da namamim roditelje da čitaju sa decom. Da im stvari objašnjavaju, tumače, od značenja reči do samih bića ponaosob. Tako knjige, zapravo, najbolje komuniciraju. Prema rečima Bodirogića, delo koje je žiri „Politikinog zabavnika” (Vladica Milosavljević, predsednik, Timoti Džon Bajford, Miloš Radović, Darko Kocijan i Petar Milatović) jednoglasnookarakterisao kao uzbudljivu, maštovitu, pametnu, neočekivanu, strašnu, smešnu, prelepu, bogatu, prebogatu knjigu, ima i jednu ekološku konotaciju. – Čitav projekat, koji se sastoji iz tri toma, prve knjige „Vile i zmajevi”, objavljene 2009. godine, druge, ove o kojoj pričamo, i treće, „Buntovnici”, koja će se baviti vampirima i vešticama, a koja će biti pred publikom u septembru ove godine, nazivam ekološkom ontologijom. Jer, reč je o želji da se zaštite sva živa bića i o toj želji govori se kroz paradigmu zaštite bića našeg, srpskog predanja. Svet polako postaje mesto bez prirodne raznolikosti, a ističući bogatstvo raznolikosti ovih bića i čuvajući ih od zaborava, mi ističemo potrebu za očuvanjem raznolikosti svega što nas okružuje, zaključuje naš sagovornik. LINK. Mi imamo Prognana bića Naručite danas.

U najuži izbor za NIN-ovu nagradu za najbolji roman godine ušlo je šest romana. To su: "Veliki rat" Aleksandra Gatalice, "Zoja" Mire Otašević, "Veprovo srce" Draga Kekanovića, "Nesreća i stvarne potrebe" Ivančice Đerić "Posmrtna maska" Lasla Blaškovića i "Štampar i Veronika" Katarine Brajović. Pomenute knjige izglasane su na poslednjem zasedanju žirija koji čine Vasa Pavković, Vladislava Gordić Petković, Ljiljana Šop, Mileta Aćimović Ivkov i Mića Vujičić. Na istom sastanku žiri je odlučio da u širi izbor uvrsti još tri romana - "Ponoć na tvojim rukama" Zorana Penevskog, "Life Lift" Slavice Perović i "Stranac" Svetozara Vlajkovića. Pobednik će biti proglašen u ponedeljak, 14. januara. Zanimljivo je da se među 164 naslova koji su ispunili uslove da se takmiče za nagradu, našao i najnoviji roman Milorada Ulemeka Legije, "Krv, suze i znoj". IZVOR

Sva ostala dela, za koja se utvrdi da su pisana na drugim srodnim jezicima, neće biti razmatrana za najbolji roman godine, saopštila je danas redakcija tog nedeljnika. Novoformirani žiri za dodelu NIN-ove nagradu za roman godine na srpskom jeziku danas je usvojio izmene pravilnika o radu, kojima su utvrđeni i uslovi konkursa. Sastanku su, osim dosadašnjih članova Vase Pavkovića i Milete Aćimovića Ivkova, prisustvovala i dvojica novih - Vladislava Gordić Petković i Mića Vujičić. U saopštenju se navodi da je na sastanku konstatovano da nijedan član žirija nije u sukobu interesa, kao i da po prirodi stvari svi članovi jesu deo samog vrha domaće književne scene, pa su stoga direktno isprepletani sa najrazličitijim akterima. Utoliko je najvažnije da se odlučuje na osnovu poetičkih kriterijuma, kao i da iza odluke stoje imena članova. Stoga će ubuduće kritiku proze u NIN-u redovno pisati upravo članovi žirija. Za predsednika žirija ponovo je odabran Vasa Pavković. Redakcija NIN-a je pozivala sve izdavače da romane na srpskom jeziku dostave što pre na adresu NIN-a. Naredni dobitnik prestižnog književnog priznanja biće proglašen najkasnije u trećoj nedelji januara 2012. godine. Izvor: www. bizlife. rs Predlozi za kupovinu i čitanje NINova nagrada 2010. godine: Naručite. NINova nagrada 2009. godine: Vetar još duva, čuju se glasovi. Naručite danas. NINova nagrada 2008. godine: Da li ste pročitali Teslu? Naručite danas.  

Dobitnice Ninove nagrade. Napustile su nas Svetlana Velmar-Janković, Dubravka Ugrešić i Grozdana Olujić. I dalje pišu: Gordana Ćirjanić, Milena Marković, Ivana Dimić i Danica Vukićević. Prvi pisac koji je dobio Ninovu nagradu i napustio nas, bio je Miloš Crnjanski, 1977. godine. Do sada je najduže živeo Erih Koš koji nas je napustio 2010. u 97 godini života. 2016. nas je napustio Slobodan Novak  2015. godine napustio nas je Mladen Markov. 2014. godine su nas napustila 3 Ninovca, Dobrica Ćosić, Voja Čolanović i Svetlana Velmar-Janković. Dosadašnji dobitnici NIN-ove nagrade: * 1954. Dobrica Ćosić - "Koreni" * 1955. Mirko Božić - "Neisplakani" * 1956. Oskar Davičo - "Beton i svici" * 1957. Aleksandar Vučo - "Mrtve javke" * 1958. Branko Ćopić - "Ne tuguj, bronzana stražo" * 1959. Nagrada nije dodeljena * 1960. Radomir Konstantinović - "Izlazak" * 1961. Dobrica Ćosić - "Deobe" (2. put) * 1962. Miroslav Krleža - "Zastave" * 1963. Oskar Davičo - "Gladi" (2. put) * 1964. Oskar Davičo - "Tajne" (3. put) * 1965. Ranko Marinković - "Kiklop" * 1966. Meša Selimović - "Derviš i smrt" * 1967. Erih Koš - "Mreže" * 1968. Slobodan Novak - "Mirisi, zlato, tamjan" * 1969. Bora Ćosić - "Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji" * 1970. Borislav Pekić - "Hodočašće Arsenija Njegovana" * 1971. Miloš Crnjanski - "Roman o Londonu" * 1972. Danilo Kiš - "Peščanik" * 1973. Mihailo Lalić - "Ratna sreća" * 1974. Jure Franičević Pločar - "Vir" * 1975. Miodrag Bulatović - "Ljudi sa četiri prsta" * 1976. Aleksandar Tišma - "Upotreba čoveka" * 1977. Petko Vojnić Purčar - "Dom sve dalji" * 1978. Mirko Kovač - "Vrata od utrobe" * 1979. Pavle Ugrinov - "Zadat život" * 1980. Slobodan Selenić - "Prijatelji" * 1981. Pavao Pavličić - "Večernji akt" * 1982. Antonije Isaković - "Tren 2" * 1983. Dragoslav Mihailović - "Čizmaši" * 1984. Milorad Pavić - "Hazarski rečnik" * 1985. Živojin Pavlović - "Zid smrti" * 1986. Vidosav Stevanović - "Testament" * 1987. Voja Čolanović - "Zebnja na rasklapanje" * 1988. Dubravka Ugrešić - "Forsiranje romana reke" * 1989. Vojislav Lubarda - "Vaznesenje" * 1990. Miroslav Josić Višnjić - "Odbrana i propast Bodroga u sedam burnih godišnjih doba" * 1991. Milisav Savić - "Hleb i strah" * 1992. Živojin Pavlović - "Lapot" (2. put) * 1993. Radoslav Petković - "Sudbina i komentari" * 1994. Vladimir Arsenijević - "U potpalublju" * 1995. Svetlana Velmar Janković - "Bezdno" * 1996. David Albahari - "Mamac" * 1997. Milovan Danojlić - "Oslobodioci i izdajnici" * 1998. Danilo Nikolić - "Fajront u Grgetegu" * 1999. Maksimilijan Erenrajh Ostojić -"Karakteristika" * 2000. Goran Petrović - Sitničarnica 'Kod srećne ruke' * 2001. Zoran Ćirić - "Hobo" * 2002. Mladen Markov - "Ukop oca" * 2003. Vladan Matijević - "Pisac iz daleka" * 2004. Vladimir Tasić - "Kiša i hartija" * 2005. Miro Vuksanović - "Semolj zemlja" * 2006. Svetislav Basara - „Uspon i pad Parkinsonove bolesti* * 2007. Dragan Velikić - „Ruski prozor“ * 2008. Vladimir Pištalo - „Tesla, portret među maskama“ * 2009. Grozdana Olujić - „Glasovi u vetru“ * 2010. Gordana Ćirjanić - "Ono što oduvek želiš" Naručite danas" . * 2011. Slobodan Tišma - Bernardijeva soba Naručite knjigu.   * 2012. Aleksandar Gatalica - Veliki Rat Naručite knjigu. * 2013. TAI - Goran Gocić Naručite knjigu. * 2014. Filip David "Knjiga sećanja i zaborava" Više o knjizi. * 2015. Dragan Velikić - Islednik Više o knjizi. * 2016. Ivana Dimić - Arzamas Više o knjizi. * 2017. Dejan Atanacković - Luzitanija.  VIŠE O KNJIZI. * 2018. Vladimir Tabašević - Zabrluda svetog Sebastijana. VIŠE O KNJIZI * 2019. Saša Ilić - Pas i kontrabas * 2020. Svetislav Basara - Kontraendorfin * 2021. Milena Marković - Deca * 2022. Danica Vukićević - Unutrašnje more  

Širi izbor romana za Ninovu nagradu NIN-ov žiri, Jasmina Vrbavac, Tamara Krstić, Zoran Paunović, Mihajlo Pantić i Božo Koprivica, 26. decembra, odlučio je da u konkurenciji ostanu sledeći romani: Ivan Ivanji: MOJ LEPI ŽIVOT U PAKLU (Laguna) ,Enes Halilović: AKO DUGO GLEDAŠ U PONOR (Albatros plus),Nemanja Jovanović: MILKA ZBOGOM, VIDIMO SE SUTRA (Partizanska knjiga),Ivan Ivačković: BEZVERJE (Laguna),Dragan Jovićević: POSLEDNjA KAP (Admiral buks),Vladan Matijević: SUSRET POD NEOBIČNIM OKOLNOSTIMA (Laguna),Marko Popović: JEDAN POGREŠAN KORAK (Laguna),Vladimir Arsenijević: TI I JA, ANĐELA (Laguna),Ivan Potić: DNEVNIK NEUTEŠNOG KOSMONAUTA (Studio znak/Gramatik) ,Mirko Demić: ĆUTANjA IZ GORE (Agora),Ivana Dimić: ARZAMAS (Laguna),Iva Vrtarić: PARANOJA U NjU DELHIJU (Lom),Svetislav Basara: ANDRIĆEVA LESTVICA UŽASA (Laguna),Milena Bogavac: LjUBAV SE NOSI U TRI… (Čarobna knjiga),Žarko Radaković: KAFANA (Čarobna knjiga),Vladimir Tabašević: PA KAO (Laguna),Miomir Petrović: KUĆA OD SOLI (Laguna),Berislav Blagojević: BUMERANG (Presing),Vladislav Bajac: HRONIKA SUMNjE (Geopoetika),Muharem Bazdulj: LUTKA OD MARCIPANA (Geopoetika),Dragan Jovanović Danilov: ŠTA SNEG PRIČA (Agora),Anđelko Anušić: GLASOVI SA GRANICE (ZUNS Istočno Novo Sarajevo),Svetlana Slapšak: RAVNOTEŽA (Laguna),Ranko Risojević: SESTRE I DRUGARICE (Zadužbina „Petar Kočić“),Ratko Adamović: JEVANĐELjE PO RIBARU (Prosveta),Labud Dragić: KUKAVIČJA PILAD (Srpska književna zadruga),Darko Tuševljaković: JAZ (Arhipelag),Milan Peca Nikolić: KULTURAN SVET (Arhipelag),Marko Srdanović: LAŽOV (Biblioner),Ratomir Damjanović: PLIVAĆEŠ ZAUVEK (Prometej),Sanja Savić: NEOŠTRINE (Arete),Vlada Arsić: KAD ZVONA ZANEME (Radio-televizija Srbije),Luka Tripković: OSMEH POD GOROM MASLINOVOM (Matica srpska),Miroslav Janković: PISMA MATILDI K. (Besjeda),Mario Liguori: NAPULjSKI DIPLOMATA (Laguna) ,Mirjana Đurđević: ODLAZAK U JOLKI PALKI ili LAŽNA UZBUNA U ALEJI ZASLUŽNIH (Laguna),Siniša Stojanović: BEOGRADSKA BELEŽNICA (Kovačnica priča),Zoran Petrović: ŠAPTAČI STIHOVA (Kontrast),Viktor Radonjić: DETE ISTOG BESA (Kontrast),Željko Obrenović: KAMENO JEZERO (Kontrast) Naslovi romana navedeni su po redosledu pristizanja na konkurs. U narednom broju našeg nedeljnika, 5. januara, biće objavljen uži krug. Naslovi romana koji će se naći u finalu biće poznati 12. januara, a ime dobitnika NIN-ove nagrade 16. januara 2017. http://www. nin. co. rs/pages/article. php?id=106720#ninonline

Bernardijeva soba- Nagrada me obradovala i iznenadila. Dve  godine sam radio na ovoj knjizi, dosta uložio u nju. Ona nije obimom tako velika, ali meni je posebna. Trud se izgleda isplatio. . . - rekao je Slobodan Tišma kada je saznao da je ovogodišnji NIN-ov laurelat. Žiri u sastavu Vasa Pavković, koji predsedava žirijem, Ljiljana Šop, Mileta Aćimović Ivkov, Vladislava Gordić Petković i Mića Vujičić, na završnoj sednici održanoj danas odlučio je sa četiri glasa za i jednim glasom protiv da ovogodišnja NIN-ova nagrada kritike za najbolji roman na srpskom jeziku objavljen u 2011. godini, dodeli Tišmi za "Bernardijevu sobu" u izdanju "KC Novog Sada". "Bernardijeva soba" je prozno-poetski melanž, pripovest i refleksija o muzici i slikama, alhemijskim pretapanjima događaja, razmišljanja, boja i oblika, nameštaja, sobe, grada i okeana. Reč je o prozno-poetskom melanžu, pripovesti i refleksijama, muzici i slikama, alhemijskim pretapanjima događaja, razmišljanja, boja i oblika, nameštaja, sobe, grada i okeana. Slobodan Tišma je rođen 1946. u Staroj Pazovi. Studirao je književnost u Novom Sadu i Beogradu. U mladosti se bavio konceptualnom umetnošću i rok muzikom. Bio je frontmen „Lune“ i „La Strade“, kultnih bendova iz osamdesetih godina. Zanimljivo je da je Slobodan Tišma svoju prvu knjigu objavio teka kada je napunio 45 godina. Ovo je njegova prva NIN-ova nagrada. LINK. Soba bernardije je izdata podstanarimaNaručite knjigu danas.