Na današnji dan 1. avgusta Zoran Đinđić, Bojan Stupica, Stanislav Vinaver
10. p. n. e. - Rođen je rimski car i istoričar Klaudije, koji je 41. nasledio Kaligulu. Tokom njegove vladavine južna Engleska je postala rimska provincija, izgrađen veliki akvadukt, proširena luka Ostija. Vladao je pod velikim uticajem svojih žena Mesaline i Agripine, koja ga je, prema predanju, otrovala pečurkama da bi obezbedila presto za svog sina iz prethodnog braka Nerona. 1291 - Tri kantona Uri, Untervalden i Švic sklopili su savez za odbranu od Habsburgovaca, koji je bio osnova za stvaranje Švajcarske konfederacije. 1427. - Umro Stefan Lazarević, despot, sin kneza Lazara (Kruševac, 1374 - Mladenovac, 01. 08. 1427)1560 - Škotski parlament je ukinuo papsku jurisdikciju i odobrio kalvinističku veroispovest, čime je osnovana Škotska crkva. 1714 - Umrla je engleska kraljica Ana, poslednji monarh iz dinastije Stjuart, tokom čije su vladavine ujedinjene Engleska i Škotska i stvorena Velika Britanija (1707). Nasledio ju je DŽordž I iz hanoverske dinastije. 1774 - Britanski hemičar Džozef Pristli otkrio je plin koji je nazvao "dephlogisticated air", kasnije poznat kao kiseonik. 1778 - U nemačkom gradu Hamburgu otvorena je prva štedionica u svetu. 1793 - Francuska je, kao prva zemlja u svetu, uvela metrički sistem mera. 1798 - U bici kod Abukira, blizu Aleksandrije, britanska flota admirala Horacija Nelsona uništila je francusku flotu pod komandom admirala Fransoa Brijesa. Posle tog poraza Napoleonova vojska u Egiptu ostala je odsečena od Evrope. 1806 - Na Mišarskom polju kod Šapca, srpski ustanici pobedili su Turke. To je bila najveća pobeda Karađorđeve vojske u Prvom srpskom ustanku. 1810 - Rođen je italijanski državnik grof Kamilo Benso Kavur, prvi ministar predsednik ujedinjene Italije (1861). Zaslužan je za oslobođenje Italije od Austrije i njeno ujedinjenje pod Savojskom dinastijom. 1813 - U Beču je izašao prvi broj "Novina serbskih", prvog srpskog dnevnog lista. List su pokrenuli Dimitrije Davidović i Dimitrije Frušić, a ugašen je 1822. zbog problema sa štamparijom. 1819. - Rođen Herman Melvil, američki književnik (Njujork, 01. 08. 1819 - Njujork, 28. 09. 1891)1834 - Ropstvo je zabranjeno u celoj Britanskoj imperiji: u britanskim kolonijama oslobođeno je više od 770. 000 robova. 1849. - U Majdanpeku počela izgradnja prve topionice metala u Srbiji1859. - Varošica Vrbica preimenovana u Aranđelovac1860 - Od rana zadobijenih u atentatu u Kotoru, koji je izvršio emigrant Todor Kadić, umro je crnogorski knez Danilo Petrović, naslednik vladike Njegoša i prvi svetovni vladar Crne Gore (1852). Proslavio se pobedom nad Turcima u bici na Grahovu 1. maja 1858. 1863. - Rođen Milutin Jakšić, istoričar (Srpska Klarija, 01. 08. 1863 - Srpska Crnja, 08. 01. 1937)1899. - Rođen Josip Kulundžić, književnik i režiser, profesor Akademije za pozorište, film, radio i TV u Beogradu (Zemun, 01. 08. 1899 - Beograd, 01. 12. 1970)1909. - Rođen Jaroslav Černi, inženjer, hidrotehničar, projektant hidroelektrana (Sarajevo, 01. 08. 1909 - Beograd, 29. 12. 1950)1910 - Bojan Stupica je rođen 1. 8. 1910 u Ljubljani a umro je 22. 5. 1970 u Beogradu. Bio je arhitekta, reditelj, teatarski pedagog ali i gradidelj pozorišta. Već sa 19. godina kao uspešan student arhitekture u Ljubljani, putovao je po Evropi upoznajući pozorišta. Prva predstava za koju je uradio prevod, dramaturšku obradu, realizovao scenografiju, uradio kostim, i najzad režirao je „Vojna in Mir". Godine 1945. postavljen je za pomoćnika upravnika Drame Narodnog gledališča u Ljubljani. Krajem 1946. Komitetu za umetnost i kulturu u Beogradu predao je elaborat za osnivanje centralnog jugoslovenskog teatra - to je današnje Jugoslovensko dramsko pozorište. Kao umetnički rukovodilac ostao je na ovom poslu punih osam godina. (1947 do 1955). Istovremeno je bio i reditelj, umetnički rukovodilac i arhitekta. Paralelno režira desetak predstava od kojih se neke smatraju najvećim dostignućima tog doba. „Dundo Maroje" je obišao Pariz, Beč , Budimpeštu, Varšavu, Moskvu, Lenjingrad, Kijev, Veneciju. Njegovi uspesi izazivaju zavist pa se traži "preispitivanje" njegovih "ideoloških skretanja". Naljućen, podnosi ostavku i sa suprugom Mirom prelazi u Zagreb, gde ga angažije HNK. Potom se ponovo vraća u Beograd, u JDP, ali opet nastaju sukobi, te prelazi u Narodno pozorište. Bojan Stupica je projktovao prvu zgradu "Ateljea 212" u Beogradu.
Milenko Misailović: Bojan Stupica - velikan teatra
U svom predgovoru za ovu d r a g o c e n u Misailovićevu studiju o Bojanu Stupici, jedan od doajena srpske teatrologije Jovan Ćirilov, između ostalog, napisao je: „Milenko Misailović je svedok Stupičinog rada kao njegov zvanični pomoćni reditelj, dakle bliski saradnik, u radu na predstavi „Lede“ u Jugoslovenskom dramskom pozorištu 1953. godine, na vrhuncu njegovih stvaralačkih moći“. Naručite knjigu. 1924. - U Beogradu osnovan FK "Obilić"1928. - Rođen Zvonimir Berković, hrvatski reditelj (Beograd, 01. 08. 1928 - Zagreb, 09. 06. 2009)1933. - Srpski aeroklub, osnovan 1921. godine, obnovljen pod imenom "Naša krila"1944. - Počeo Varšavski ustanak u Drugom svetskom ratu1952. - Rođen dr Zoran Đinđić, filozof, političar i državnik, predsednik Demokratske stranke, premijer Srbije (Bosanski Šamac, 01. 08. 1952 - Beograd, 12. 03. 2003) Zoran Đinđić (Zoran Djindjic. ogg izgovor (pomoć·info); rođen 1. avgusta 1952. u Bosanskom Šamcu, SR Bosna i Hercegovina, FNRJ, ubijen 12. marta 2003. u Beogradu) je bio srpski političar i državnik, doktor filozofije po obrazovanju, jedan od osnivača i dugogodišnji predsednik Demokratske stranke, predsednik Vlade Republike Srbije (2001-2003) i gradonačelnik Beograda (1997).
Zoran Đinđić: Put Srbije u Evropu
U ovoj knjizi sabran je deo intervjua koje je pokojni premijer dao našoj i stranoj štampi u kojima govori o svojoj viziji Srbije i njenog puta u društvo stabilnih i naprednih demokratskih zemalja Evrope. Naručite knjigu danas.
Zoran Đinđić: Jugoslavija koa nedovršena država
Za nas koji preferiramo ustavnu demokratiju, a koji živimo izvan njenih granica, ovaj aranžman postaje teorijski zanimljiv samo u meri u kojoj je praktično relevantan. Naručite knjigu.
Zoran Đinđić: Jesen dijalektike
Ova knjiga u osnovnim crtama predstavlja disertaciju koju je, pod naslovom "K. Marks i problemi utemeljenja socijalne kritike", u leto 1979. prihvatio Filozofski fakultet u Konstanzu (SR Nemačka). Naručite knjigu. 1955. - Umro je Stanislav Vinaver, književnik i prevodilac. Rođen je u Šapcu, 01. 03. 1891. a umro u Niškoj Banji 01. 08. 1955. godine. Vinaver je gimnaziju završio u Beogradu, a matematiku i muziku studirao u Parizu. Zatekao se u Rusiji u vreme Oktobarske revolucije, a zatim učestvovao kao dobrovoljac u Prvom svetskom ratu. Pripadao je prvoj generaciji srpskih modernista. Najpoznatija njegova dela su: "Mjeća", "Varoš zlih volšebnika", "Priče koje su izgubile ravnotežu", "Misli, eseji i studije", "Jezik naš nasušni" i "Nadgramatika". Monografija "Zanosi i prkosi Laze Kostića" objavljena je posthumno, 1963. godine. Neprevaziđeni su njegovi prevodi Tvena, Rablea, Bloka i Getea. 1981. - Počeo sa radom američki muzički kanal MTV1997. - Umro Svjatoslav Rihter, ruski pijanista (Žitomir, 20. 03. 1915 - Moskva, 01. 08. 1997)2001. - Umrla Zuzana Halupova, slikarka - naivac (Kovačica, 05. 02. 1925 - Beograd, 01. 08. 2001)2003. - Umrla Mari Trentinjan, francuska filmska glumica (Bulonj-Bilankur, 21. 01. 1962 - Pariz, 01. 08. 2003)2006. - Umro Mate Relja, hrvatski filmski reditelj (Šibenik, 29. 08. 1922 - Zagreb, 01. 08. 2006)2007. - Umro Ratko Deletić, književnik, novinar i izdavač (Gračanica, Berane, 1945 - Podgorica, 01. 08. 2007)2008. - Umro Dren Mandić, alpinista (Subotica, 1976 - Himalaji, 01. 08. 2008)2009. - Umrla Borka Vučić, pravnik i bankar, direktor Beogradske banke, funkcioner SPS-a, poslanik i predsednik Skupštine Srbije, predsednik Fonda za doškolovanje mladih poljoprivrednika (Komirić, 04. 06. 1926 - Lapovo, 01. 08. 2009)2009. - Umrla Mirjana Blagojević, advokat, potpredsednik Gradskog odbora SPS Beograd, član Upravnog odbora Fonda za doškolovanje mladih poljoprivrednika (1945 - Lapovo, 01. 08. 2009)
2014. - Iz štampe je izašla naša knjiga, pod brojem 474
Raspberry PI kuvar za Python programere
Knjiga „Raspberry Pi kuvar za Python programere“ je napisana u formatu kuvara, predstavljajući primere u stilu recepata. To omogućava da direktno pređete na temu koja vas interesuje ili da pratite temu kroz poglavlja da biste stekli temeljno znanje. VIŠE O KNJIZI I KORPA ZA NARUČIVANJE.