Na današnji dan, 15. aprila da Vinči, Sartr, Greta Garbo i Transtremer i Živojin Pavlović
Iz istorije računarstva,
Na današnji dan, 15. aprila 1977. godine, započeo je prvi West Coast Computer Faire, događaj koji je predstavio personalne računare široj javnosti, kako u vidu kompleta za sklapanje, tako i u kompletno sastavljenom obliku. Ovaj sajam je imao značajan uticaj na industriju personalnih računara, jer su tokom njega predstavljena tri izuzetno popularna računarska sistema: Apple II, Commodore PET i Radio Shack TRS-80. Održan u San Franciskom Civic Auditorium & Brooks Hall, sajam je privukao desetine hiljada entuzijasta i znatiželjnika, predstavljajući revoluciju u računarstvu koja će zauvek promeniti naš svakodnevni život. Prvi West Coast Computer Faire smatra se jednim od najznačajnijih događaja u istoriji personalnih računara.
-----
1450. - U poslednjoj fazi Stogodišnjeg rata Francuzi su u bicikod Forminjija porazili Engleze, čime je okončana engleska dominacija u Normandiji.
1452. Rođen je Leonardo di ser Pietro da Vinči poznat kao Leonardo da Vinči (ital. Leonardo da Vinci -Leonardo di ser Piero da Vinci; 15. april 1452 — 2. maj 1519) je bio italijanski renesansni arhitekta, pronalazač, inženjer, vajar i slikar. Bio je opisan kao ideal „renesansnog čoveka“ i kao univerzalni genije. Poznat je po svojim remek-delima, kao što su „Tajna večera“ i Mona Liza, a njegovi izumi se danas koriste u modernoj tehnologiji, iako nisu primenjivani u njegovo doba. Pomogao je razvoju anatomije, astronomije, i građevinarstva. Njegove slike se danas smatraju vrhunskim delima ovog „univerzalnog genija“ kako su ga često nazivali. Bio je fasciniran misterijom ljudskog lica i mogućnošću čitanja „pokreta duše“ kroz pokrete i izraze lica. Leonardov portret žene fjorentinskog zvaničnika toga vremena „Mona Liza“ nadaleko je poznat po zagonetnom izrazu lica portretisane dame. Portret „Mona Liza“ je prvi psihološki portret naslikan u istoriji te se zato daje toliki značaj ovom delu.
1469. - Rođen je indijski duhovni učitelj, guru Nanak, osnivač sikizma. Njegovi sledbenici Siki žive uglavnom u Indiji, a najbrojniji su u državama Pandžab i Harijana.
1755. - Doktor Samjuel Džonson, engleski pesnik, novinar ileksikograf, objavio je "Rečnik engleskog jezika", prvi moderni engleski rečnik.
1764. - U Versaju je umrla Žan-Antoaneta Puason (Jeanne-Antoinete Poissin), markiza De Pompadur, ljubavnica kralja Luja DžV (Louis) i jedna od najuticajnijih ličnosti na njegovom dvoru.
1765. - U Sankt-Peterburgu je umro Mihail Vasiljevič Lomonosov,ruski naučnik, pesnik i akademik, enciklopedist svetskog glasa. Bavio se i fizikom, hemijom, geografijom i astronomijom i znatno doprineo razvoju tih nauka. Autor je prve ruske gramatike i osnivač Moskovskog univerziteta (1755), koji i danas nosi njegovo ime.
1843. - Rođen je američki pisac Henri Džejms (Henry James). Napisao je oko 100 knjiga, među kojima su najpoznatiji romani "Portret jedne lejdi", "Amerikanac", "Dejzi Miler", "Roderik Hadson". . .
1909. - Austrijski car odobrio je Statut za autonomnu upravu u Bosni i Hercegovini.
1912. - Na prvom putovanju iz Velike Britanije u SAD potonuo je "Titanik", najveći i najluksuzniji prekookeanski brod svog doba. Život je izgubio 1. 523 od 2. 224 putnika.
1912. - Rođen je korejski diktator Kim Il Sung. Upravljao je Severnom Korejom od osnivanja te zemlje 1948. do smrti 1994. Smrću "velikog vođe", kako su ga podanici zvanično oslovljavali, okončana je jedna od najdužih apsolutističkih vladavina u 20. veku.
1923. - Insulin, koji je kanadski naučnik, nobelovac Frederik Banting (Frederic), otkrio 1921. godine, počeo je da se koristi u lečenju dijabetesa.
1931. - Rođen je Tomas Transtremer (šve. Tomas Tranströmer; rođen 15. aprila 1931 u Stokholmu, Švedska), je švedski pisac, pesnik i prevodilac, i dobitnik Nobelove nagrade za književnost 2011. godine[1]. Tomas Transtremer je svoje srednje obrazovanje stekao u Latinskoj školi Sedra, Švedska, a potom je 1956. diplomirao psihologiju na Univerzitetu u Stokholmu. Pored književnog rada, radio je dugo godina kao psiholog u zatvorima sa mladim prestupnicima, mentalnim bolesnicima i ovisnicima o drogi. Prestao je da se bavi ovom profesijom pošto je preživeo moždani udar 1990.
Tomas Transtremer bio je peti dobitnik Evropske nagarde za poeziju KOV (1990). Tim povodom objavljena je u izdanju KOV-a njegova knjiga pod nazivom Formule putovanja u prevodu Mome Dimića.
1933. - U Šapcu je rođen je Živojin Pavlović, srpski književnik, filmski reditelj, slikar i profesor Beogradskog Univerziteta. Detinjstvo je proveo u mnogim gradovima Srbije, a najviše u selu Vratarnici kod Zaječara. Sa devetnaest godina počeo je da piše o filmu i umetnosti za beogradske novine i časopise. Diplomirao je dekorativno slikarstvo na Akademiji Primenjenih umetnosti u Beogradu. Sa dvadeset pet godina režirao je svoj prvi amaterski film Ljuba Popović (1958). Tri godine kasnije završio je svoj prvi igrani film Žive vode iz omnibusa Kapi, vode, ratnici (1962). Za ovaj film, Pavlović je dobio prvu od mnogobrojnih nagrada (specijalna nagrada žirija na filmskom festivalu u Puli). A nagrada filmskih kritičara na festivalu u Katargi (1965. godine) za film Neprijatelj, bila je prva međunarodna nagrada koju je dobio. U svojoj tridesetoj godini objavio je prvu zbirku pripovedaka Krivudava reka (1963. godine). Njegov prvi roman Lutke, objavljen je 1965. godine. Za to delo, Pavlović prima prvu od mnogobrojnih nagrada za kreativno spisateljstvo (nagrada Isidora Sekulić 1967. godine). Živojin Pavlović snimio je 15 filmova i objavio 32 knjige.
1941. - Jugoslovenska vlada, na čelu sa njenim predsednikom, generalom Dušanom Simovićem, napustila je zemlju posle nemačke okupacije. Dan ranije iz zemlje je otišao i kralj Petar II Karađorđević.
1945. - Britanske trupe su u Drugom svetskom ratu oslobodile nemački koncentracioni logor Bergen-Belzen.
1952. - Frenklin banka u Njujorku izdala je prvu kreditnu karticu usvetu.
1968. - Dva sovjetska satelita bez ljudske posade, Kosmos 212 i 213, automatski su se spojili dok su kružili u zemljinoj orbiti.
1974. - Nakon petnaestogodišnje vladavine, vojnim pučem svrgnutje s vlasti predsednik Nigera Diori Hamani.
1979. - U zemljotresu na Crnogorskom primorju poginulo je više odsto ljudi, oko 600 je povređeno, a više od 80. 000 ostalo je bez kuća.
1980. - U Parizu je umro francuski filozof i književnik Žan Pol Sartr (Jean Paul Sartre), jedan od najznačajnijih predstavnika egzistencijalizma. Nobelovu nagradu za književnost dobio je 1964, ali je odbio da je primi ("Mučnina", "Zid", "Biće i ništavilo", pozorišni komadi "Mušice", "Iza zatvorenih vrata", "Prljave ruke").
1986. - Američki avioni bombardovali su Tripoli i Bengazi u znakodmazde za pogibiju dvojice Amerikanaca u eksploziji bombe u diskoteci u Berlinu 5. aprila. U bombardovanju je ubijeno oko 40 ljudi, među kojima i usvojena kćerka libijskog lidera Moamera Gadafija (Muammar Gaddafi).
1989. - Na fudbalskom stadionu u Šefildu, u severnoj Engleskoj,pod srušenim tribinama poginulo je 96, a povređeno 200 ljudi kada su na već prepun stadion puštene nove grupe navijača.
1989. - Umro je kineski političar Hu Jaobang (Yaobang), šef Komunističke partije Kine od 1981. do januara 1987, kad je smenjen pod optužbom da je dopustio prodor ideja "buržoaskog liberalizma". Na dan njegove smrti, studenti u Pekingu i Šangaju izašli su na ulice da bi izrazili žalost. To je bio početak velikog studentskog protesta koji je okončan krvoprolićem početkom juna 1989. na centralnom pekinškom trgu Tjenanmen.
1990. - U Njujorku je u 85. godini umrla filmska glumica švedskog porekla Greta Garbo, "božanstvena Greta", kako su je nazivali obožavaoci. Smatra se jednom od najvećih glumica 20. veka nemog i zvučnog filma ("Kraljica Kristina", "Ana Karenjina", "Marija Valevska", "Mata Hari").
1992. - UN su uvele sankcije protiv Libije zbog njene umešanostiu podmetanje bombe u avion kompanije Pan Ameriken koji je eksplodirao iznad mesta Lokberi u Škotskoj 1988. i rušenje francuskog aviona iznad Nigera 1989. godine.
1999. - NATO preuzeo odgovornost za bombardovanje konvojaizbeglica na Kosovu, tokom kojeg je, prema jugoslovenskim izvorima, poginulo 75 civila.
2003. - Na 18 godina zatvora osuđen je Folkert van derGraf (Volkert van der Graaf), ubica holandskog političara Pima Fortjina (Pim Fortuyn). To je bilo prvo političko ubistvo u Holandiji u poslednja preko tri veka.
2005. - U memorijalnom parku holokausta u Bruklinu otkrivena jespomen ploca žrtvama logora Jasenovac (Hrvatska), što je prvi javni spomenik u SAD stradalima u tom logoru.
IZVOR.