Vesti – Knjiga posle posla - Beletristika i ostala izdanja

Skakavci u sred zime Skakavci su aktivni i zimi. Zahvaljujući Biljani Srbljanović, i reditelju Dejanu Mijaču. I glumcima. Makar u pozorišnoj predstavi. U Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Link. U doba relativizovanja svega, kao i opšte racionalnosti tržišta, komadu Skakavci pripada uloga da se pomoću estetike rizika bavi ekstremima emocija koje uvek sadrže i mogućnost kršenja povredjenih tabua. To se kršenje odvija onda, kada se od gledalaca očekuje da uspostave neki odnos prema onome što se dogadja u njihovom prisustvu, dakle onda kada više nema sigurnog odmaka za koji se činilo da osigurava estetsku razliku izmedju gledališta i pozornice. Upravo stvarnost ovog komada, činjenica da se poigrava tom granicom, predodredjuje ga za delovanje u kome se ne formuliše neka »etička« stvarnost, već dolazi do situacije u kojoj se gledalac suočava sa bezdanim strahom od starenja ali i od starosti. Tako postaje još jednom očigledno da ovaj komad dostiže svoju estetsku i etičku stvarnost realizacijom užasa, povredom osećaja, dezorijentisanošću koji upravo posredstvom dogadjaja i postupaka koji se čine »nenormalnima«, asocijalnim ili ciničnim, suočava gledaoca sa njegovom sopstvenom prisutnošću, pritom ne uskraćujući mu ni šok prepoznavanja, ni zabavu, ni bol, ni zadovoljstvo. Paskaljeviću nagrada za humanost Srpsko-albanski film „Medeni mesec” Gorana Paskaljevića, odabran je da otvori Međunarodni filmski festival za ljudska prava koji će biti održan u aprilu u španskom gradu San Sebastijanu. Na posebnoj svečanosti, gradonačelnik San Sebastijana uručiće Paskaljeviću i Specijalnu nagradu za humanost koja krasi njegova filmska dela. Link.   Link. Medeni mesec na IMDb - siromašno Link. Nema plakata. Nema slika glumaca, reditelja. . . . Nema skoro ničega. Konačno malo VAZDUHA u Srbiji Posebna atrakcija ovogodišnjeg Gitar art festivala je popularni francuski bend „Air“, koji će po prvi put nastupiti u Srbiji 10. februara u „Beogradskoj areni“. Knjiga za kraj dana - Leto pre sumraka U ovom romanu, Doris Lesing prati svoju junakinju kroz najmučniji period života prelaska između mladosti i starog doba, između Londona i Španije i Turske, između supruga i ljubavnika, između skladnog života i ludila. Kejt Braun stiče nezavisnost koja ne nudi nikakvu izvesnost i suočava se sa vlastitim, sazrelim bićem. Link ka knjizi i korpi za naručivanje.

Milorad Pavić je preminuo Pripovedač, pesnik i dramski pisac, član SANU Milorad Pavić, je preminuo u 80. godini. Na Vikipediji. Link. Sećamo se osleha i Link. Plesni spektakl iz Argentine Argentinska plesna kompanija čuvenog tango plesača i koreografa Gustava Rusoa izvešće spektakl pod nazivom "Tango sedusjon" večeras u velikoj dvorani Centra "Sava".  Link. Suzan Bojl na vrhu liste najprodavanijih albuma Prvi album škotske pevačice Suzan Bojl je na prvom mestu najprodavanijih u Velikoj Britaniji, kako javlja Blic. Link. VW i Ešer Link.

Danijela Stil: Sestre Priča o četiri veoma uspešne sestre i o porodici koju je zadesila teška tragedija koja će život tih sestara promeniti iz korena. LINK Danijela Stil: Letnjikovac Sunčani dan u Holivudu. Bleštavi Rols-rojs kabriolet ulazi kroz glavlna vrata. Ulazi na imanje Letnjikovac. Ko je čovek za volanom? Holivudski večni mladić Kuper Vinzlou. , već decenijama zvezda velikog ekrana, legendarni zavodnik. Gde je problem? Danas je Kup bez prebijene pare.   LINK Danijela Stil: Kuća Kuća na brdu visoko iznad San Franciska bila je veličanstvena, sagradio ju je 1923. jedan bogataš za ženu koju je obožavao, ne štedeći ni truda ni novca. Gotovo celi vek kasnije, ova nekada velelepna kuća je u raspadu, i jedna mlada žena ide kroz njene prazne sobe. LINK Danijela Stil: Krila Kesi O'Meli je još kao dete bila zagledana u nebo, u to čarobno prostranstvo kojim je želela da vlada, da leti slobodno poput ptice. LINK Danijela Stil: Lutalica Odri Driskol odlučuje da sve ostavi za sobom i da na neko vreme otputuje u Evropu. LINK

Danilo Kiš je jedan od najvažnijih pisaca u istoriji srpske književnosti. Počeo je kao pesnik, a potom se okrenuo, pre svega, pisanju proze kojom je u drugoj polovini XX veka izveo poetički preokret u srpskoj književnosti. MansardaSve je to u Mansardi suviše poetizovano, pomereno, iščašeno, ali negde na dnu te knjige stoji neki gorki talog iskustva. A taj gorki talog iskustva ostaje i ostaće i u kasnijim mojim knjigama, koje, čini mi se, i nisu ništa drugo do pokušaj traženja moje sopstvene ličnosti, mog sopstvenog ja, želja da se nađe neka prvobitna čistota, katkad u svetu detinjstva, katkad u sebi samom. Danilo Kiš (1972) PORUČITERani jadiRani jadi su lirski. Priče su sačinjene od prizora iz mojeg detinjstva, slika koje nisu mogle da nađu mesto u romanu Bašta, pepeo. Svaka priča je gotovo pesma u prozi. Rani jadi su kratke priče, svet viđen očima deteta. Danilo Kiš (1984)PORUČITEBašta, pepeoU romanu Bašta, pepeo radi se o metafori, o strahopoštovanju deteta prema ocu. Otac je uvek veličina. To je skoro frojsdovski problem: tokom izvesnog perioda, otac predstavlja kralja u odnosu na dete, on je omnipotentan. U romanu Bašta, pepeo hteo sam da razvijem tu metaforu sa idejom da jednog dana još nešto napišem o ocu. Danilo Kiš (1984) PORUČITEPeščanikJedan od najznačajnijih romana srpske književnosti 20. veka, možda najzagonatnije delo koje je napisao Danilo Kiš. "Peščanik" je roman izuzetne rekostruktivne snage u kome se kroz sudbinu oca jedne porodice oslikava logorska istorija 20. veka.   PORUČITEGrobnica za Borisa DavidovičaKiš raskriva velike priče istorije i njihov kanibalski trijumfalizam, cepajući zastore i kulise opštih prosvetljenja u ime jedinstvenih i neponovljivih patnji mirijada žrtava. PORUČITEEnciklopedija mrtvihTo je knjiga o ljubavi i smrti, i usudio bih se da kažem da se pažljivijim čitanjem može otkriti da su eros i tanatos, kao teme, koje se povlače kroz sve moje knjige, ovde došli do nekog punijeg izraza. Mislim da je to osnov-na stvar koju bih mogao reći o značenju Enciklopedije. Danilo Kiš (1985) PORUČITELauta i ožiljci Kišove priče iz zaostavštine, većinom nastale u slično ili isto vreme kada su pisane i priče iz knjige Enciklopedija mrtvih. PORUČITE

Uz filmsku opasku na tu temu dodaje da ima nešto i u lovi, mada, ako nema ljubavi, ni lova nam ne može pomoći. Danas je frontmen benda Trovači, autor radio-emisije Balkanajzer na WDR-u, muž i otac i, konačno, autor izuzetno interesantne knjige Balkanajzer — Jugović u Nemačkoj. Kaže da mu je odlazak iz Jugoslavije teško pao, da je put u egzilu bio trnovit, ali smatra i da je mnogo profitirao i naučio. Danko Rabrenović: „Mislim da je za svakog mladog čoveka važno da se ponekad makne iz svoje sredine i upozna nešto novo. Samo tako može da ceni sredinu iz koje je potekao, odnosno da se kritički osvrne na nju. “ Balkanajzer — Jugović u Nemačkoj jeste knjiga originalno pisana na nemačkom jeziku i za manje od godinu dana objavljeno je drugo izdanje. Čita se za nekoliko sati, i to ne zato što je prekratka. Pedesetak kratkih priča, u osam celina. Situacije karakteristične za život u pečalbi, egzilu, izgnanstvu — nazovite to kako god hoćete. Nepretenciozno i bez mnogo okolišanja. Bukvar za zainteresovane za život „zemljaka“ u Nemačkoj. Sve priče obrađuju permanentni sudar dveju kultura, jedne u kojoj odrastamo i nosimo je sa sobom i jedne koja nas dočekuje i zahteva prilagođavanje. Na primeru psovki prilično vidljiv fenomen. Time se bavi i jedna od priča koja ispravno locira da se psovke u Nemačkoj uglavnom odnose na analni predeo, dok su kod nas u centru većim delom genitalije. Bez patosa i plakanja, a s mnogo života punim plućima. Takve su priče ovog „Jugovića“ u Nemačkoj. Scene iz života doseljenika kojim upravlja proces integracije. Učenje jezika kao glavni i najvažniji deo tog procesa. Komična suština novog početka i imigrantske svakodnevice, vrlo slikovito predstavljena. Od nemačkog jezika u partizanskim filmovima do učenja na osnovnim kursevima 1 i 2, zatim višem kursu, tvrdo ili meko ’r’, gramatika i lomljenje jezika. Turci u grupama govore isključivo turski, „naši“ u potrazi za rupama u zakonu, šarmiranje službenica zaduženih za pečatiranje — neke su od tema u Balkanajzeru. Ko, kako i šta jede, kome pripadaju sarmice, šta su ćevapčići (koliko je samo Nemcima teško da izgovore tu reč), gde i zašto miriše kiseli kupus. . . Neke od situacija izgledaju nestvarno čak i za naše podneblje. Ekstremi koji svoj vrhunac dožive upravo u novoj, gotovo potpuno drugačijoj sredini. Apsolutno vredno čitanja. Izdvajam samo jedan mali deo koji opisuje susret s pankerom na putu za Mastriht. Tarantinovska scena. Objašnjavajući izgubljenom Danku kuda i kako dalje, usput primetivši da ovaj ne izgleda kao klasičan nemački poštar iako vozi poštanski auto, čovek sa čiroki frizurom dobija odgovor: „Ja sam sa Balkana, a poštanski auto sam naravno ukrao. Pitanje časti!“ Otpozdravlja osmehom i podignutim palčevima. Danko Rabrenović opisuje reč ’Balkanajzer’ kao „igru reči ’Balkan’ i sufiksa ’ajzer’ koji u engleskom nalazimo u rečima poput energizer, womanizer. Neko ko je aktivan i ima veze s Balkanom, a naravno, i dobro se rimuje sa šalabajzer (smeh)“. I pored činjenice da je u Nemačkoj već dvadeset godina, Rabrenović kaže da i dalje psuje kao da je u Beogradu, da su mu nemačke psovke neinspirativne i da ih ne oseća kao svoje. Trenutkom integracije smatra onaj kada je pre četiri godine dobio neograničenu dozvolu boravka: „To je podrazumevalo da mogu da se bavim svim poslovima koji mi padnu na pamet. Dakle, nemam više nikakvih ograničenja i konačno se osećam ravnopravno“. Danko tvrdi da bi se lako reintegrisao u „našu“ kulturu: „Ta kultura mi je vrlo poznata, odnosno, ja sam još uvek deo nje. Verovatno bih imao problema i ne bi mi bilo lako kada bih se posle 20 godina provedenih u Nemačkoj vratio u Beograd, ali mislim da to nema veze s različitim kulturama. Beograd se, jednostavno, mnogo promenio u poslednjih 20 godina, a nisam ni ja ostao isti. “ Ne želeći da generalizuje o sličnostima i razlikama između Jugovića i Nemaca, u šali odgovara: „Pa, ljudi smo. Jugovići su možda u svemu ekstremniji, bilo da je reč o pozitivnim ili negativnim stvarima. Nemci često imaju neku prosečnu, smirenu konstantu. “ Kaže da ga jugonostalgija u Beogradu ne čudi i dodaje: „Ljudi se polako trezne od ratova, ksenofobije i nacionalizma i prisećaju nekih vremena u kojima te ružne stvari nisu bile toliko vidljive. SFRJ je imala i svojih mana baš kao i njen tvorac Tito, ali ako danas na YouTubeu pogledaš snimak Titove sahrane, odmah ti je jasno kakav je Juga imala status u svetu. O tome novonastale zemlje samo mogu da sanjaju. “ Ne drži mnogo do naziva ulica i trgova (u balkanskoj sredini), ali smatra da osim one s imenom Milana Mladenovića ne bi bilo loše imati i neku s imenom Sonje Savić, Mike Antića, Zorana Radmilovića, Predraga Ivanovića. . . Pisati o Beogradu, posle dvadeset godina provedenih u Nemačkoj, mogao bi biti Dankov sledeći zadatak. Dok se to ne desi, bilo bi sjajno da neko od domaćih izdavača otkupi prava i objavi knjigu na srpskom, hrvatskom, bošnjačkom ili crnogorskom jeziku. Koji god da je u pitanju, lakše će vam biti da čitate nego na nemačkom. Na kraju krajeva, to su ipak samo varijacije jednog jezika. U mom slučaju — južnoslovenskog. IZVOR

Momo Kapor: A Guide to the Serbian Mentality Ispisijući kolumne i priče u novinama i časopisima beogradski slikar i pisac Momo Kapor stvorio je originalnu i paralelnu književno-ironičnu i stvarnosno oporu i nadasve zanimljivu sliku o srpskom čoveku na razmeđu vekova, navika, tradicije, istorije, ideologije. . .   LINK Svetislav Basara: Dnevnik Marte Koen Krajem osmedesetih godina dvadesetog veka u Beogradu umire izvesna Marta Koen i sve bi ostalo kao slika bulevarski prepoznatljive stvarnosti, u psihološkom okviru socijalističkog malograđanstva, da se na sahrani ne pojavljuje krem tadašnjeg partijskog i državnog rukovodstva. LINK Milorad Pavić: Zvezdani plašt Pavić se pretvara u postmodernu Šeherezadu u tekstu koji poseduje ideju, maštu, divlji pripovedački non sequitur, muzikalnu arhitektoniku forme i jezika, očaravajuću inteligenciju, glas, zabavnost, samosvojnost i čitku slobodu u razgradivanju hronologije, čulnost, stabilnu tačku gledanja, aristotelovsku priču, dijalog, zaokružene likove i blistavu scenu. LINK Džej Parini: Zadnja stanica Osvetljavajući najtajnije delove Tolstojeve duše, Džej Parini stvara originalnu priču - jedinstvenu knjigu o Tolstoju i ruskoj književnosti i životu koji se polako pretvara u roman. . . LINK Paolo Đordano: Usamljenost prostih brojeva Dirljiva priča Paola Đordana nas vraća u surove i lepe predele odrastanja i detinjstva koje, sudeći prema emocijama ove knjige, nismo još izživeli i nećemo nikada.   LINK Kader Abdolah: Džamijska kućan Kao najfiniju tapiseriju Kader Abdolah tka priču o dva sveta čiji je sukob neizbežan. LINK  

Deset zapovesti 1. Dobar kreativac se ne obraća potrošačima, nego onim osobama u Parizu koje bi mogle da ga zaposle (direktorima dvadeset najboljih reklamnih agencija). Samim tim, odneti nagradu u Kanu ili Klubu AD je mnogo važnije nego osvojiti parčiće tržišta svog klijenta. 2. Najbolja je prva ideja, ali uvek treba zahtevati tri nedelje krajnjeg roka pre nego što se išta predstavi. 3. Reklama je jedini posao u kome ste plaćeni za lošije obavljen posao. Kad predstaviš genijalnu ideju, koju naručilac hoće da upropasti, seti se svoje plate, pa sklepaj neko sranje po njegovom diktatu za trideset sekundi, i dodaj palme u story-board da bi mogao da odeš na snimanje filma nedelju dana u Majami ili Kap Verde. 4. Uvek kasni na sastanke. Kreativac koji stiže tačno na vreme ne uliva poverenje. Kada uđe u salu u kojoj ga svi čekaju 45 minuta, nikako ne sme da se izvini, već treba da kaže: "Dobar dan, imam da vam posvetim svega tri minuta. " Ili citirati Rolana Barta: "Ne prodaje san, nego razum" (ili manje šik varijanta: citat "Ružno se ne prodaje" Rejmonda Loevija). Klijent će reći da uloženi novac mora da im se isplati. Ali ne treba zaboraviti da naručioci dolaze u agencije jer su nesposobni da stvore ideju, da zbog toga pate i ljute se na nas. Zato kreativci treba da ih prezru: brend menadžeri su mazohisti i ljubomorni. Plaćaju nas da bi smo se ponizili. 5. Kad ništa ne pripremiš, pričaj poslednji, i ponovi ono što su drugi rekli pre tebe. Onaj ko je poslednji pričao, bio je u pravu, tako je na svakom sastanku. Nemoj nikada da zaboraviš da je cilj jednog sastanka pustiti druge da se žale. 6. Razlika izmedju seniora i juniora je u tome što je senior bolje plaćen i radi manje. Što si više plaćen, više te slušaju, a manje pričaš. U ovom poslu, što si važniji, više treba da čutiš - jer, što manje pričaš, više te smatraju za genijalca. Naravoučenije: da bi prodao ideju Kreativnom direktoru, kreativac mora sistematski da uverava kreaticnog direktora da je upravo on taj koji je došao na nju. Da bi u tome uspeo, treba da počne svoju prezentaciju rečenicama tipa: "Dobro sam razmislio o onome što si mi rekao juče. . . ", ili "Ponovo sam razmotrio onu tvoju ideju od pre neki dan. . . ", ili pak: "Vratio sam se na tvoju početnu ideju", iako, razume se, Kreativni direktor nije ništa rekao juče, niti je imao ideju pre neki dan, a još manje početnu ideju. 6 bis. Drugi način raspoznavanja juniora od seniora: junior priča smešne viceve kojima se niko ne smeje, dok senior izvaljuje neduhovite imbecilnosti na koje se svi smeju. 7. Gaji odsutnost, dolazi u kancelariju oko podneva, nikad ne odgovaraj na "Dobar dan", za ručak odsustvuj po tri sata, budi nedostupan na telefonu. Ako ti upute i najmanji prigovor, reci: "Kreativac nema radno vreme, ima samo rokove. " 8. Nikad ne pitaj nikog za mišljenje o kampanji. Ako nekoga pitaš za mišljenje, taj će ti ga UVEK dati. A kada ga jednom da, NEMOGUĆE je da ga ne uzmeš u obzir. 9. Svi rade posao svog predpostavljenog. Stažista radi posao copywritera koji obavlja posao Kreativnog direktora koji obavlja posao Direktora. Što si važniji, manje radiš (vidi 6. zapovest). Zak Segala je živeo dvadeset godina na račun "Snage iz potaje" (aluzija na slogan predsedničke kampanje Fransoa Miterana), formule Lona Bluma koju su obnovila dva kreativca iz njegove agencije kojih se niko ne seća. PREBACI sav posao stažisti: ako njegov rad nailzi na dopadanje, pripisaćeš sebi zaslugu; ako ne valja, on će dobiti otkaz. Stažisti su novi robovi: nisu plaćeni, možeš da ih delješ i oblikujes prema svojoj volji, možeš ih otpustiti preko noći, oni idu po kafu, služe kao pokretne fotokopir mašine, za jednokratnu su upotrebu, isto kao i BIC žileti za brijanje. 10. Kad ti kolega kreativac prikaže dobro urađen oglas, nemoj nikako da pokažeš svoje divljenje prema njegovom izumu. Treba mu reći da mu je oglas veliko sranje, da s tim neće ništa prodati, ili da je zastareo, već viđen milion puta, ili da ga je maznuo nekoj staroj engleskoj kampanji. A kad ti pokaže loš oglas, reci mu "obožavam ideju", i pretvaraj se da mu zavidiš. Čitajte Domino magazin. Da li ste čitali? Naručite. Naručite.

Designer's Notebook   LINK.

Liza Si Link. Intervju Live at McNally Robinson: Lisa See from Mcnally Robinson Booksellers on Vimeo.   Devojke iz Šangaja Link Roman Devojke iz Šangaja je podeljen na tri dela: Kob, Sreća i Sudbina. U središtu je složen odnos između dve sestre, Perl i Mej, koje prolaze kroz veliku patnju i stradanja, jer napuštaju ratom razoreni Šangaj i pokušavaju da se prilagode ulogama supruga u ugovorenim brakovima, kao i ulozi kineskih iseljenika u SAD. Ovde Si obrađuje kineske iseljenike sa ličnog stanovišta, kroz priču Perl. U delu Na Zlatnoj planini ona je objektivno smestila 100 godina istorije svoje kineske porodice u kontekst zastrašujućih izazova sa kojima su se kineski iseljenici suočavali dolazeći u Ameriku u potrazi za Zlatnom planinom. I u memoarima i u romanu se naglašava surov odnos Amerike prema kineskim iseljenicima. Priča sestara je smeštena u kontekst kritičnih istorijskih događaja, poznatih ljudi i značajnih mesta – Drugi japansko-kineski rat, bitka za Šangaj, zatočeništvo na Ostrvu anđela, kineska četvrt Los Anđelesa, Holivud, Drugi svetski rat, Zakon o izuzeću Kineza, mekartizam, itd. Istorijski značajni ljudi se pojavljuju u romanu i uključuju Madam Čang Kaišek, glumicu Anu Mej Vong, poznatu ličnost iz sveta filma Toma Gabinsa i Kristin Sterling, „Majku ulice Olvera“. Amazon - Mišljena i ocene čitalaca Link. Komentari na Getglue Link. Pročitajte više o romanu U Snežnom cvetu i tajnoj lepezi Si je istražila složen odnos između dvoje bliskih prijatelja. U Devojkama iz Šangaja ona se bavi ljubavlju, ali i sukobima ispunjenom odnosu između dve najbolje prijateljice koje su ujedno i sestre, pogotovo u kontekstu njihovog odnosa prema Džoj, ćerki Perl. Govoreći o Devojkama iz Šangaja, spisateljica Si je primetila: „Vaša sestra je ta jedna osoba koja bi trebalo da bude uz vas i voli vas bez obzira na sve, ali je ona isto tako ona osoba koja tačno zna gde da zabode nož kako bi vas najviše zabolelo. “ S ovim rečima, u Devojkama iz Šangaja ta ljubav koju Perl i Mej imaju jedna za drugu je ono što opstaje. NAPOMENA: Uskoro poglavlje koje ćete moći da preuzmete. Link.  

Devojke iz Šangaja - Lepe devojke Ovako počinje: „Ćerka nam izgleda kao seljanka iz južne Kine sa tim crvenim obrazima,“ žalio se moj otac, namerno ignorišući supu pred sobom. „Zar ne možeš da učiniš nešto u vezi s njima?“ Mama zuri u tatu, ali šta da kaže? Lice mi je dovoljno lepo – neki bi čak rekli očaravajuće – ali nije tako blještavo kao biser po kome sam dobila ime. Lako pocrvenim. Osim toga, obrazi mi love sunce. Kada sam napunila pet godina majka je počela da mi trlja bisernu kremu u lice i ruke, kao i da stavlja mlevene bisere u jutarnji džuk – kašu od pirinča – u nadi da će belo jezgro da prodre do moje kože. Nije uspelo. Sada mi obrazi gore – baš ono što moj otac mrzi. Tonem u stolici. Uvek se srozam kada sam blizu njega, ali još više padnem onim prilikama kada tata skrene pogled sa moje sestre kako bi me pogledao. Viša sam od njega, čega se gnuša. Živimo u Šangaju gde najviša kola, najviši zid ili najviša zgrada šalju jasnu i nepokolebljivu poruku da je vlasnik osoba od velikog značaja. Ja nisam osoba od značaja. „Misli da je pametna,“ nastavlja otac. Nosi odelo u zapadnjačkom stilu koje je dobro skrojeno. Ima svega par sedih u kosi. Bio je uznemiren u zadnje vreme, ali večeras mu je raspoloženje mračnije no obično. Možda njegov omiljeni konj nije dobio, ili ga kocka poslužila. „Ali jedno nije, a to je mudra. “ Link ka promotivno poglavlju. LINK. Link ka knjizi i korpi za naručivanje i rezervisanje primerka.

Biće dat kratak pregled svih generacija štampanih medija, prelaza s jedne na drugu generaciju i čuvanja intelektualnog fonda tokom promene generacije. U poslednjem prelazu, sa papirnih medija na digitalne, postoji problem velike količine podataka za digitalizaciju. Važno je stoga da postupak digitalizacije nastupi u optimalnom trenutku, kad raspolažemo dovoljno brzim skenerima koji pružaju dovoljan kvalitet i brzinu, a zahtevaju minimum ljudskog rada. Biće reči i o uticaju digitalnih tekstualnih medija na kulturu - kako digitalni mediji mogu da omasove kulturu, da je time podignu ili da je spuste na niži nivo. Predavanje će biti posvećeno i digitalizaciji u sopstvenoj režiji - kako improvizovati ili napraviti brzi skener knjiga ili novina, koje su vrste skenera knjiga i kakvi su principi rada, te koji su zahtevi koje treba ispuniti pri projektovanju. Između ostalog, Antonić će dati i procenu budućnosti digitalnih štampanih medija i prognozu za sledeću generaciju. (SEEcult. org)

Prvo sam mislila da je lep i glup, jer je igrao Tihog, i onako, stvarno je lep, pa sam mislila da mora biti glup. Onda sam promenila mišljenje kad sam gledala „Mrešćenje šarana”. Veoma sam se zapanjila kad sam videla koliko je dobar glumac i tu sam otkrila da je on ozbiljno dobar pozorišni glumac. Onda sam radila sa njim i tom prilikom sam imala teškoća da ga razumem kad govori na probama, jer je evazivan. To je crnogorska osobina, da bez veze priča nešto naširoko i počne odnekud asocijativno, onako difuzno i uopšte čovek ne zna ni šta on govori, pa kako ima tako dubok glas, sonoran deluje kao da se samo pravi važan, a ne da nešto hoće da kaže. . . Ovim rečima je dramaturg Ivana Dimić, pored ostalog, opisala glumca Vojislava Voju Brajovića u upravo objavljenoj knjizi posvećenoj ovom dramskom umetniku, koji je, da podsetimo, dobitnik nagrade za životno delo „Dobričin prsten” za 2009. godinu, kada mu je i uručeno ovo visoko priznanje. Voja Brajović u predstavi „Troil i Kresida”, 1994. „Voja Brajović je izuzetan medicinski fenomen. Mislim, to ja zaista mogu da kažem, pošto sam predsednik tog kluba i lekar hobista u privatnom životu. Meni je Voja uvek bio podrška kada smo u stresnim situacijama i kada se požalim da mi nije dobro, on se uvek oseća, bar za nijansu, lošije od mene. Tako da mi je to davalo podršku. Evo recimo, meni se sad vrti u glavi, to vam garantujem, ali ja se kladim da je on pred moždanim udarom”, reči su glumice Jasmine Avramović zapisane u pomenutoj monografiji. U nizu anegdota o Voji Brajoviću izdvojili bismo i onu koju je ispričao reditelj Dejan Mijač: „I ja sam Valjevac kao i Voja. U Valjevu sam živeo u neposrednom komšiluku sa Vojom Brajovićem, odnosno kuća do kuće, ne sa Vojom nego sa njegovim roditeljima. Jer u to vreme, kad sam ja bio tamo, Voja je bio jedan slatki mali plavušan sa dugom lepom kosom. Jednoga dana to anđelče se strmoglavi sa neke trešnje, pao je i izazvao neverovatno uzbuđenje u celoj ulici. Ima nečeg značajnog u ovoj priči. Ne samo da su se u organizmu desile neke zgode i tektonski poremećaji, nego je on video tu gungulu i imao je negde u svojoj dečjoj podsvesti, to da ga nose maltene ritualno, sa velikom strašću i tako dalje. . . ” U monografiji „Dijalozi o Voji Brajoviću” govorio je pomenuti umetnik o svojim roditeljima, deci, supruzi, svojim pozorišnom iskustvima, dilemama, nedoumicama. . . B. G. T. POLITIKA. Danas promocija knjige Monografija „Dijalozi o Voji Brajoviću” autora Dragana S. V. Babića koju je objavilo Udruženje dramskih umetnika Srbije biće predstavljena danas u 12 časova na sceni „Studio” Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beogradu. Govoriće: Dragan S. V. Babić, Ljiljana Đurić, Jovan Ćirilov, Dejan Mijač, Branko Cvejić, Ivana Dimić i sam Brajović.

Knjige koje smo pročitali LINK.  

Oni jedu . . . . . PROČITAJTE

Stabilne verzije Programi koji su ovde izlistani su zvanično izdati od strane njihovih programera. . iTunes 7. 7. 1 [Home stranica] [Mirror] [Pregled]Operativni sistem: Windows; MacVrsta aplikacije: Media plejerIzmene: Ispravke grešaka Pred izdanja (Alpha, Beta, i tako dalje…) Programi koji su ovde izlistani su pred izdanja koja možda nisu spremna za svakodnevnu upotrebu. 7-Zip 4. 59 [Home stranica] [Changelog] [Mirror]Operativni sistem: Samo za WindowsIzdanje: Alpha 6Vrsta aplikacije: Ekstrahovanje fajlova i kompresija Izmene: Ispravke grešaka Mandriva Linux 2009. 0 [Home stranica] [Changelog] [Mirror]Operativni sistem: Samo za LinuxIzdanje: Beta 1Vrsta aplikacije: Linux Operativni sistemIzmene: KDE 4. 1, Firefox 3, i još mnogo toga Skype 4. 0. 0. 155 [Home stranica] [Changelog] [Mirror] [Pregled]Operativni sistem: Samo za WindowsIzdanje: BetaVrsta aplikacije: MesindžerIzmene: Ispravke grešaka VMWare Fusion 2. 0 [Home stranica] [Changelog]Operativni sistem: Samo za MacCena: 79. 99 dolaraIzdanje: Beta 2Vrsta aplikacije: Upravljanje virtuelnim mašinama Izmene: Višestruki snimci, ažurirani interfejs, i još mnogo toga

Dobro došli u novu rubriku Kompjuter biblioteke! Svakog dana u nedelji mi ćemo vam donositi informacije o najnovijim ažuriranjima programa koji se nalaze u širokoj upotrebi. Većina ovih programa je besplatna (one koji se plaćaju ćemo posebno označiti). Breakaway 1. 7 [Home stranica] [Changelog] [Prikaz]Operativni sistem: samo MacVrsta aplikacije: prati kada ste izvukli slušalice iz računara Novosti: ispravke grešaka Cyberduck 3. 0. 1 [Home stranica] [Changelog]Operativni sistem: samo Mac Vrsta aplikacije: FTP klijentNovosti: ispravke grešaka Flock 1. 1. 4 [Home stranica] [Changelog] [Mirror] [Prikaz]Operativni sistem: Windows; Mac; LinuxVrsta aplikacije: društveni web pretraživač Novosti: ispravke grešaka Maxthon 2. 1. 0. 2082 [Home stranica] [Changelog] [Mirror] [Prikaz]Operativni sistem: samo WindowsVrsta aplikacije: Web pretraživačNovosti: ispravke grešaka Microsoft Virtual PC 2007 SP1 [Home stranica] [Prikaz]Operativni sistem: samo WindowsVrsta aplikacije: ažuriranje Virtual PC-ja Novosti: N/A PDF995 8. 4 [Home stranica] [Mirror]Operativni sistem: samo WindowsVrsta aplikacije: štampanje u PDF-uNovosti: N/A Pidgin 2. 4. 2 [Home stranica] [Changelog] [Mirror] [Prikaz]Operativni sistem: samo WindowsVrsta aplikacije: mesindžer Novosti: ispravke grešaka SetPoint 4. 60 [Home stranica] [Mirror] [Prikaz]Operativni sistem: samo WindowsVrsta aplikacije: progam za miša Novosti: N/A Skype 2. 7. 0. 330 [Home stranica] [Changelog]Operativni sistem: samo Mac Vrsta aplikacije: mesindžerNovosti: poboljšanja i ispravke grešaka UltraEdit 14. 00b [Home stranica] [Changelog] [Mirror] [Prikaz]Operativni sistem: samo WindowsCena: 49. 95 dolaraVrsta aplikacije: napredni tekstualni editor Novosti: ispravke grešaka

Svakog dana u nedelji mi ćemo vam donositi informacije o najnovijim ažuriranjima programa koji se nalaze u širokoj upotrebi. Većina ovih programa je besplatna (one koji se plaćaju ćemo posebno označiti). Flip4Mac WMV Player 2. 2. 049R [Home stranica] [Changelog] [Prikaz]Operativni sistem: samo za MacVrsta aplikacije: Pušta Windows Media fajlove u QuickTime-uIzmene: uklanjanje grešaka IE7Pro 2. 3 [Home stranica] [Changelog] [Mirror] [Prikaz]Operativni sistem: Samo za WindowsVrsta aplikacije: Internet Explorer 7 dodatak Izmene: Sposoban je da unapred daunloduje stranice i tako ubrza surfovanje, druga poboljšanja i ispravke grešaka MozBackup [Home stranica] [Changelog] [Mirror] [Prikaz]Operativni sistem: Samo za WindowsVrsta aplikacije: Mozilla paket za kreiranje rezervnih kopija Izmene: Podržava Sunbird, Flock, i Spicebird; ispravke grešaka Trillian 3. 1. 10. 0 [Home stranica] [Mirror]Operativni sistem: Samo za WindowsVrsta aplikacije: Mesindžer Izmene: N/A Predizdanja (Alfa, Beta, i tako dalje…) Programi koji su ovde izlistani su predizdanja i zato najverovatnije nisu za svakodnevnu upotrebu. BurnAware Free 1. 3. 1 [Home stranica] [Changelog] [Mirror] [Prikaz]Operativni sistem: Samo za WindowsIzdanje: BetaVrsta aplikacije: CD/DVD/Blu-ray program za rezanje Izmene: Promenjen je sistem zaštite kako bi se izbegli lažni antivirusni alarmi Firefox Portable 3. 0 [Home stranica] [Prikaz]Operativni sistem: Windows; LinuxIzdanje: Release Candidate 1Vrsta aplikacije: Portabl verzija Firefoxa 3Izmene: Ažuriran na najnoviju verziju Firefoxa 3

Dobitinici knjiga i komentari Dobitnik: Nikola TerzicKada vidis cestitku, znaj da na tebe misli jedan matori sa bradom, crvenim nosicem i crvenom kapom. . . Ne, nije to pijani masinovodja raka iz stana 15, vec Deda Mraz. . . :))) Dobitnik: Slavica StolićRadost nema cenu! A knjige , novine , pisma , razglednice i naravno ČESTITKE nikad neće biti prevaziđene. Ne postoji medij u e ili nekoj drugoj formi koji će ih gurnuti u zaborav. Dobitnik:Петар В КнежевићЗа ову, 2011. годину, шаљем само једну честитку, на много адреса, моју љупку, најновију песму,чије сте писање Ви иницирали. . . Dobitnik: jasmina avramovicNOVOGODIŠNJE ČESTITKE MIRIŠU NA DETINJSTVO. SADA IH KUPUJU SAMO ONI KOJIMA SAVEST NE DOZVOLJAVA DA KAŽU NE PRODAVCU KOJI IH PRODAJE U KORIST DOBROTVORNE USTANOVE. PO PRAVILU IH NE POŠALJU NIKOME. RADNICI GRADSKE ČISTOĆE IH NUDE NA VRATIMA, ALI IM NE OTVARAMO NAKON POGLEDA KROZ ŠPIJUNKU JER "SUMNJIVO" IZGLEDAJU. KUPLJENE ILI NEKUPLJENE, NOVOGODIŠNJE ČESTITKE SU ZABORAVLJENE LEPOTICE, KOJIMA SE DIVIMO, DAJEMO OBEĆANJA I OSTAVLJAMO U MRAČNIM KUTCIMA, SKLONJENE, DA NE SKUPLJAJU PRAŠINU. NEKE IMAJU SREĆU DA ZAVRŠE KAO UKRAS, NA BAKINOJ KOMODI. . . Dobitnik: Nikola JelicNovogodisnje cestitke predstavljaju priliku da se podsetimo nasih najmilijih. Na taj nacin obnavljamo stara prijateljstva i zadrzavamo postojeca. Cestitka unosi toplotu u dusi i domu. Romanticnija je od obicne e-mail ili SMS poruke i zato je svi voli Dobitnik: Marija M. Cestitka uvek mirise na maminu kuhinju, snezne vidike, jelku 3 puta vecu od nas i period kada nismo ni slutili da postoji elektronska cestitka ili nesto sto se zove UNICEF. . mirise na detinjstvo. Dobitnik: ZokaSlala sam čestitke. Nisam ih dobijala. Nastaviću da ih šaljem. Dobitnik: LjiljanaSećam se vremena - davnog - kad otvorim sanduče za poštu a čestitke počnu da ispadaju! I povremeno sanjam to. . . Pisane rukom, naliv-perom, pa hemijskom, pa tankim flomasterom. Kako je napredovalo "sredstvo pisanja", tj. "alat" - broj čestit Dobitnik: Slavica SmiljkovićKada sam ja bila dete i tinejdžer utrkivali smo se ko će lepšu čestitku kupiti, poslati ili dobiti. Čak smo ih i skupljali kao salvete i sličice. A sada nekako sve brzo prođe pa i ta Nova godina. Volela bih da ponovo šaljem čestitke Dobitnik:nenad jevremović-Do desete godine sam verovao u Deda Mraza. -Od desete do dvadesete godine sam ih pamtio po petardama i prelepim čestitkama sa jednim veselim čikom obučenim u crveno koga nikada lično nisam upoznao. -Od dvadesete do tridesete godine sam pamtio Nove Godine po devojci sa kojom sam bio na dočeku. -Od tridesete do četrdesete godine sam shvatio da su me prevarili i da je Deda Mraz samo sinonim za svetog Nikolu. -Sada živim život svoje dece i kupujem im čestitke koje oni šalju svojim simpatijama i ne želim, da im srušim taj svet jer i oni trebaju da imaju- DETINJSTVO Hvala svima koji su učestvovali. Knjige možete da preuzmete kod nas u knjižari, ili nam se javite.  

Dobitnici knjiga 1. Smešna istorija sveta: http://knjige. kombib. rs/Istorija-sveta-mentalna-higijena Marina Petrovic.   2. Mehanička devojka: http://knjige. kombib. rs/Mehanicka-devojka-Paolo-Bacigalupi Slavica Stolić.   3. Ledena princeza: http://knjige. kombib. rs/Ledena-princeza-Kamila-Lekberj. html Ljiljana Aleksić.   4. Ne traži đavola: http://knjige. kombib. rs/Ne-trazi-djavola Jasmina Ćurčin  5. Zabranjena žena: http://knjige. kombib. rs/Zabranjena-zena-Verena-Vermut. html Jelena Tanaskovic.   6. Tvorac oblaka: http://knjige. kombib. rs/Tvorac-oblaka-patrik-vudhed Marija Mišić  7. Anđeologija: http://knjige. kombib. rs/Andjeologija-Danijela-Trusoni Adela.   8. Devojke iz Šangaja: http://knjige. kombib. rs/Devojke-iz-Sangaja-Liza-Si IVANA GAVRANČIĆ Preuzimanje knjiga Molimo dobitnice da nam se jave na telefon: 011/3096965 Čestitamo još jednom. Preporučite nas svojim prijateljima.

Ovo je 1000 dinara Mnogi retko viđaju ovu navčanicu u svom novčaniku, džepu. Malo anketiranih bi nešto uradilo za ovu novčanicu. Više je znalo šta bi sa njom. Spisak odgovora i njihovih kreatora Damir MihajlovicJedna coko-bananica kosta osam dinara, da vidim. . . kupio bih 125 bananica! Nije duhovito, ali mi se mnogo jedu bananice! Link ka knjizi. Ja JaKupila bih hrcka, i kavez za hrcka, i semenke za hrcka, i kolut za hrcka, i posudicu za vodu za hrcka, i pilotu od drveta za hrcka, i nista vise. Link ka knjizi. Sanja TesmanovicZa 1000 dinara bih napravila mesto u mom novcaniku,da se novcanica ne smrzava na ovakvoj hladnoci,a SA 1000 dinara - dala bih te pare deda Mrazu da ozeni onu moju direktorku u odvede na Severni pol,da je ne gledam vise. . Link ka knjizi. Petar KneževićTu 1. 000 dinara vratio bih darodavcu sa preporukom da kupi sebi i svom društvu svakome po lizalo. Link ka knjizi. Marija M. Za 1000 din. bih 5 sati delila letke u Knezu, po snegu. . . ipak sam zavrsila fakultet, treba i ja nesto da radim. Link ka knjizi. Nenad ĐorđevićZA 1000 din bih vrlo rado pojeo pečeno pile sa teglom krastavaca i vrućim hlebom. SA 1000din bih mogao da kupim gore navedeno i častim kolege u firmi, jer nije interesantno jesti sam. . . . Link ka knjizi. VELJKO VASIĆ-sa 1000 din: POTRUDIO BIH SE DA OSTANEM NORMALAN, DA ME NE POKVARI TAKO VELIKI NOVAC ! Link ka knjizi. Čestitamo. Ovo je bio samo izbor urednika sajta. Knjige koje pripadaju dobitnicima   Molimo dobitnike da nam  se jave da bismo se dogovorili oko preuzimanja dobijenih knjiga.