Vesti – Istorija

Posebno izdvajamo:Na današnji dan 23. januara 1959. godine, Robert Nojs, koji je tada bio suosnivač i direktor istraživanja u kompaniji Fairchild Semiconductor, postao je prepoznatljiv po svom značajnom doprinosu u razvoju tehnologija koje su kasnije postale osnova za integrisana kola. Nojsov rad na SilikonMesa i planarnim tranzistorima bio je ključan za stvaranje komercijalno primenjivih integrisanih kola. Planarni tranzistori, koji su bili značajan napredak u odnosu na ranije tranzistorske tehnologije, omogućili su stvaranje stabilnijih i pouzdanijih elektronskih uređaja. Ova tehnologija je imala značajan uticaj na dalji razvoj poluprovodničke industrije i postavila je osnovu za moderne mikročipove. U 1968. godini, Nojs, zajedno sa Gordonom Murom i Endijem Groom, osnovao je Intel Corporation, koja je kasnije postala jedan od najznačajnijih proizvođača mikroprocesora i drugih komponenti vezanih za računarstvo u svetu. Osnivanje Intela je bilo značajno za razvoj računarske industrije, jer su inovacije i proizvodi koje je ova kompanija predstavila imali dubok uticaj na oblikovanje modernog informacionog društva. Intelova uloga u razvoju mikroprocesora, počevši od Intel 4004, prvog komercijalno dostupnog mikroprocesora, pa sve do današnjih snažnih čipova, je bila instrumentalna u stvaranju savremene računarske ere. Robert Nojs je često smatran jednim od "oceva Silicijumske doline" zbog svog doprinosa u razvoju tehnologija koje su omogućile brzi rast i inovacije u ovom regionu. ----------------------------- 1516. - Umro je Fernando II, kralj Aragonije od 1479, koji je sa ženom Izabelom I, kraljicom Kastilje od 1474, ujedinio te dve glavne pirinejske države od kojih je kasnije nastala Španija. Tokom njihove vladavine osvojena je Granada 1492, poslednje mavarsko uporište, iste godine proterani su Jevreji, a 1480. uspostavljen je inkvizicijski sud. Opremili su ekspediciju Kristofera Kolumba koja je otkrila Ameriku, a 1503. preuzeli od Francuske Napuljsku kraljevinu. 1556. - Zemljotres u Šensi provinciji u Kini, prouzrokovao je smrt 830,000 ljudi. 1571. - U Londonu, Engleska, osnovana je Kraljevska menjačnica (The Royal Exchange). 1719. - Ujedinjenjem Vaduza i Šelenberga stvorena je kneževina Lihtenštajn. 1783. - Rođen je francuski pisac Mari Anri Bejl, poznat pod pseudonimom Stendal, začetnik velike književne epohe francuskog realizma ("Crveno i crno", "Parmski kartuzijanski manastir", Lisjen Leven"). 1793. - Rusija i Pruska sporazumele su se o drugoj podeli Poljske. 1806. - Umro je engleski državnik Vilijam Pit Mlađi, koji je u 24. godini postao 1783. najmlađi premijer u istoriji Velike Britanije. Vodio je ekspanzivnu kolonijalnu politiku, učvrstio britansku vlast u Indiji, a u Evropi je bio glavni organizator koalicija protiv revolucionarne i Napoleonove Francuske. 1832. - Rođen je francuski slikar Eduar Mane (Edouard Manet), preteča impresionizma i začetnik novog likovnog izraza koji je označio prekretnicu u francuskom i evropskom slikarstvu ("Doručak na travi", "Bal u Foli Beržeru", "Balkon", "Olimpija"). 1878. - Tokom rusko-turskog rata Britanija je, na zahtev sultana Abdul Hamida II poslala svoju flotu u Konstatinopolj. 1898. - Rođen je Sergej Mihajlovič Ejzenštejn, najznačajniji ruski filmski režiser i teoretičar koji je snažno uticao na tokove svetske kinematografije. Svoje ideje i iskustva izneo je u dve knjige izdate u Njujorku - "Filmsko osećanje" (1942) i "Filmski oblik" (1949), a njegov film "Oklopnjača Potemkin" (1925), jedno je od remek-dela filmske umetnosti. 1920. - Holandija je odbila da izruči saveznicima bivšeg nemačkog cara Vilijema II, koji je nakon abdikacije u novembru 1918. emigrirao u Holandiju. Njegovo izručenje traženo je da bi bio kažnjen zbog zločina koje su Nemci počinili u Prvom svetskom ratu. 1928. - Rođena je francuska filmska glumica Žana Moro, koja se proslavila u filmovima francuskog "novog talasa" posle Drugog svetskog rata ("Lift za gubilište", "Ljubavnici", "Opasne veze", "Moderato kantabile", "Žil i Džim"). 1931. - Umrla je ruska balerina Ana Pavlovna Pavlova, najveća umetnica klasičnog baleta početkom 20. veka. Karijeru je počela u Petrogradu s čuvenim Vaclavom Nižinskim u Ruskom baletu Sergeja Đagiljeva. Potom je osnovala sopstvenu grupu s kojom je sa ogromnim uspehom nastupala širom sveta. 1943. - Britanska Osma armija pod komandom feldmaršala Montgomerija zauzela je u Drugom svetskom ratu Tripoli u Libiji. 1944. - Umro je norveški slikar Eduard Munk, jedan od začetnika ekspresionističkog likovnog izraza, autor čuvene slike "Krik". 1945. - Sovjetske trupe su u Drugom svetskom ratu, napredujući ka Berlinu, izbile na reku Odru u Poljskoj. 1957. - Rodjena je princeza Karolina (Caroline) od Monaka. 1963. - Dvostruki agent Kim Filbi (Kim Philby), prebegao je iz Engleske u SSSR. 1968. - Mornarica Severne Koreje je u teritorijalnim vodama zarobila američki špijunski brod "Pueblo". Posada broda puštena je na slobodu u decembru. 1989. - Umro je španski nadrealistički slikar Salvador Dali, jedan od najvećih umetnika 20. veka. Radio je i kao kostimograf i scenograf u filmovima španskog režisera Luisa Bunjuela "Andalužanski pas" i "Zlatno doba". Sahranjen je u kripti ispod staklene kupole u Dalijevom muzeju u mestu Figueras u Kataloniji. Naručite knjigu. 1997. - Beogradski studenti su vatrometom, pištaljkama i trubama obeležili stoti sat neprekidnog stajanja pred policijskim kordonom u Kolarčevoj ulici u centru Beograda. Policija je od 24. decembra počela da sprečava studentske i građanske antirežimske demonstracije koje su počele 20. novembra zbog falsifikovanja rezultata na lokalnim izborima u Srbiji. 2000. - Više od milion demonstranata prošlo je kroz centar Madrida protestujući zbog eskalacije nasilja baskijske separatističke grupe ETA u čijim je nasilničkim akcijama tokom 32 godine ubijeno oko 800 ljidi. 2002. - U pakistanskom glavnom gradu Karačiju kidnapovan je, a mesec dana kasnije i ubijen, dopisnik američkog "Vol strit žurnala" Daniel Perl, koji je istraživao na temu islamskih militantnih grupa u toj zemlji. 2002. - U Parizu je u 71. godini umro jedan od najpoznatijih francuskih i svetskih sociologa Pjer Burdije, pokretač pravca kritičke sociologije novog doba, žestoki kritičar neoliberalizma i globalizacije. Njegovo knjiga "Mizerija sveta" (1993) doživela je komercijalni uspeh kao nijedno drugo delo iz oblasti sociologije. 2003. - U Boliviji su ugledni biznismeni uputili apel vladi da odmah proglasi vanredno stanje i time okonča proteste širom zemlje, koji su doveli do gušenja ekonomije i gubitka ljudskih života. Osam osoba je poginulo tokom demonstracija stotine hiljada ljudi koji su su danima blokirali autoputeve zahatevajući smanjenje siromaštva. 2003. - U Italiji je u 81 godini umro Đovani Anjeli, koji se na čelu poznate auto-kompanije Fiat nalazio oko 30 godina i koji je uspeo da tu porodičnu auto kuću, koju je 1899. godine osnovao njegov deda, pretvori u veliki industrijski konglomerat. 2004. - Međunarodna organizacija za rad pri UN je saopštila da je broj nezaposlenih u svetu dostigao cifru od 185,9 miliona, odnosno 6,2 procenta od ukupnog broja zaposlenih. 2005. - Umro je Džoni Karson, američki komičar koji je blizu 30 godina vodio najpopularniju televizijsku emisiju "Večerašnji šou". 2006. - U železničkoj nesreći na pruzi Bijelo Polje-Bar, kod mesta Bioče, u blizini Podgorice, poginulo je 45, a više od 200 putnika je povređeno. 2010. - Umro je srpski pesnik Novica Tadić. Novica Tadić je jedan od najcenjenijih srpskih pesnika s kraja dvadesetog i početka dvadeset i prvog veka, kako od kritike tako i od čitalaca. O tome svedoči veliki broj nagrada, studija, visokotiražnih izdalja izabranih pesama. Izabrane pesme su mu prevođene na više stranih jezika nego ijednom savremenom srpskom pesniku. IZVOR.

1757. Umro je italijanski kompozitor Domeniko Skarlati, virtuoz na čembalu. Komponovao je 555 sonata za čembalo koristeći novu tehniku kojom je postizao briljantne efekte. 1759. Rusi su u Sedmogodišnjem ratu, pod komandom generala Petra Semjonoviča Saltikova, potukli prusku armiju u bici kod Kaja, na istoku Nemačke. 1828. Vilijem Bart iz Mičigena, SAD, patentirao je "tipografer" koji se smatra prvom pisaćom mašinom. 1840. Britanski parlament doneo je zakon o ujedinjenju Gornje Kanade, sa pretežno engleskim stanovništvom, i Donje, sa pretežno francuskim stanovništvom (Kvebek), u jednu političko-upravnu celinu sa zajedničkim parlamentom. 1875. Umro je američki pronalazač Ajzak Merit Singer, koji je 1851. usavršio prvu šivaću mašinu koja je ušla u široku upotrebu. 1885. Umro je američki general i državnik Julisiz Simpson Grant, vrhovni komandant armije Severa u građanskom ratu (1861-65) i predsednik SAD (1869-77). 1892. Rođen je Haile Selasije I, etiopski car od 1930. Iz zemlje je izbegao 1936, nakon italijanske okupacije, vratio se 1941. i vladao do 1974, kad je zbačen državnim udarom. 1914. Austro-Ugarska je uputila ultimatum Srbiji da sprovede istragu povodom atentata na prestolonaslednika Franca Ferdinanda 28. juna u Sarajevu, zahtevajući da u istrazi učestvuju i austrougarski policajci. Srbija je odbila zahtev, smatrajući da je to zadiranje u suverenitet države. Austro-Ugarska je 28. jula objavila rat Srbiji. 1916. Umro je škotski hemičar Vilijam Remzi dobitnik Nobelove nagrade za hemiju 1904. Prvi je ustanovio nastajanje jednog elementa iz drugog (helijuma iz radijuma), otkrio je sve plemenite gasove od argona i helijuma do radona i odredio im mestu u periodnom sistemu elemenata. 1920. Francuske trupe savladale su arapsku vojsku kralja Fejsala I, ušle u Damask i učvrstile svoj mandat nad Sirijom. 1931. Rođen je ruski šahovski velemajstor Viktor Korčnoj, jedan od najboljih šahista 20. veka, koji je 1976. emigrirao iz tadašnjeg SSSR-a. 1942. Nemačke trupe počele su nadiranje prema Staljingradu gde je vođena jedna od najvećih bitaka Drugog svetskog rata. Završena je 2. februara 1943. nemačkim porazom. 1943. U eksploziji bombe podmetnute u hotelu "King David" u Jerusalemu poginulo je više od 90 osoba, mahom britanskih oficira i vojnih službenika. Odgovornost je preuzela ekstremna jevrejska cionistička organizacija "Irgun". 1948. Umro je američki filmski režiser i producent Dejvid Vork Grifit, jedan od najznačajnijih filmskih stvaralaca u epohi nemog filma. 1951. U zatvoru je umro francuski maršal Anri Filip Peten, junak iz Prvog svetskog rata, koji je, međutim, tokom Drugog svetskog rata, posle kapitulacije Francuske, bio šef profašističkog režima sa sedištem u Višiju. Istog dana 1945. Peten je izveden pred sud i osuđen na doživotnu robiju. 1952. U Egiptu je izvršen vojni puč pod vođstvom generala Mohameda Nagiba, kojim je zbačen kralj Faruk I. Na presto je stupio njegov maloletni sin Fuad II, ali je već naredne godine proglašena republika na čelu s generalom Nagibom. 1974. Grčka vojna vlada pozvala je Konstantina Karamanlisa da se vrati iz izbeglištva u Parizu i formira vladu. To je bio kraj sedmogodišnje vladavine vojne hunte u Grčkoj. 1982. Međunarodna komisija za lov na kitove donela je odluku o potpunoj zabrani komercijalnog lova na kitove. Zabrana je stupila na snagu 1985. 1983. Borba za nezavisnost Tamila eskalirala je u građanski ratu Šri Lanki, kada su tamilski pobunjenici ubili 13 vojnika, a sinhaleška većina odgovorila ubijanjem hiljade tamilskih civila na jugu zemlje. 1991. Komunistička partija SSSR-a objavila je nacrt platforme kojom se prihvata privatna svojina, integracija ekonomije u svetsko tržište i sloboda veroispovesti. 1995. UN su izdale naredbu o raspoređivanju Snaga za brza dejstva na području Sarajeva, "kako bi ojačale odbranu grada". 1996. U Sarajevo je stigao prvi kontigent oružja iz američkog programa "Opremi i obuči", namenjen armiji Federacije Bosne i Hecegovine. 1997. Savezna skupština izabrala je Slobodana Miloševića, dotadašnjeg predsednika Srbije, za predsednika SR Jugoslavije. Ispred skupštinske zgrade okupilo se više hiljada ljudi, jedni su izražavali podršku, a drugi protestovali, dok su beogradski studenti akcijom "Jedna izgubljena glava, jedna cipela" obeležili osam godina Miloševićeve vladavine tokom koje je ogroman broj mladih ljudi napustio zemlju. 1999. Ruski kosmonaut Sergej Avdejev postavio je, boraveći u svemirskoj stanici "Mir" 712 dana, novi rekord u neprekidnom boravku u svemiru. 1999. U selu Staro Gracko, na Kosovu, ubijeno je 14 srpskih seljaka dok su na svojim imanjima žnjeli pšenicu. To je bio prvi masakr tih razmera od ulaska Kfora na Kosovo 10. juna 1999. godine. 2000. Lens Armstrong je drugu godinu za redom pobedio na prestižnoj trci "Tur d Frans", iako su lekari tokom njegovog lečenja 1996. godine procenili da su male šanse da prezivi galopirajući rak. 2002. U izraelskom raketnom napadu na pojas Gaze ubijen je šef oružanog krila islamističkog pokreta Hamas za tu oblast, Salah Šehade, koji je bio meta napada. U napadu je poginulo još 14 Palestinaca, a oko 140 je radnjeno. 2003. U Mostaru (BiH) je svečano otvoren most čija je obnova trajala sedam godina. Stari most, koji je bio simbol tog grada srušili su 9. novembra 1993. pripadnici Hrvatskog vijeća odbrane (HVO). Grad je tada bio podeljen na hrvatski i bošnjački deo. 2005. U terorističkim napadima u egipatskom letovalištu Šarmel-Šeik i u hotelima u obližnjem Nema Beju poginulo je 88, a ranjeno preko 150 osoba. 2006. U Beču je održan sastanak predsednika i premijera Srbije Borisa Tadića i Vojislava Koštunice i Kosova Fatmira Sejdiua i Agima Čekua o statusu te pokrajine. To je prvi susret lidera Srbije i Kosova od kada je 1999. ta pokrajina prešla pod upravu UN. 2007. Umro je bivši avganistanski kralj Mohamed Zahir Šah koji je vladao Avganistanom od 1933. do 1973. kada je svrgnut. Do 2002. živeo je u izgnanstvu u Italiji. 2011. - Ejmi Džejd Vajnhaus. Još jedna u nizu tragičnih talenata. Poslednji koncert Ejmi Vajnhaus održan je u Beogradu, 18. juna 2011. godine, gde je, po navodima štampe, bila u vidno alkoholisanom stanju te je jedva uspevala da peva. Nakon nekoliko bezuspešnih pokušaja da otpeva bar jednu pesmu, njen prateći bend je ispoštovao beogradsku publiku i svirao do kraja, dok je pevačica to ispratila smejanjem i igrom. LINK.

1501. - Portugalski pomorac Pedro Kabral vratio se sa putovanja na kojem je zaposeo područje današnjeg Brazila i nazvao ga Ilha da Vera Kruz. Prva naselja na tom području Portugalci osnovali 1521. 1537. - Umro je Pedro Mendosa, španski istraživač, osnovao Buenos Ajres. 1668. - Rođen je Đovani Batista Viko, italijanski filozof, istoričar i teoretičar prava. 1757. - Britanci pobedom nad saveznikom Francuske, indijskim guvernerom Bengala, kod Plaseja učvrstili vlast u istočnoj Indiji. 1763. - Rođena je Mari Žozef Roz de la Pageri, poznata kao Žozefina, žena Napoleona Bonaparte. 1785. - Turska vojska skadarskog vezira Mahmud paše Bušatlije ušla u Cetinje i po treći put srušila manastir koji je krajem XV veka sagradio Ivan Crnojević. Manastir 1786. obnovio vladika Petar I Petrović Njegoš. 1848. - Počeo Junski ustanak pariskih radnika zbog izbacivanja socijalista iz privremene vlade i zatvaranja narodnih radionica. Ustanak za tri dana ugušio general Luj Kavenjak. 1894. - Rođen je Edvard VIII, kralj Engleske. 1899. - Rođen je Gustav Krklec, hrvatski pesnik (†1977).   Gustav Krklec, prvi s desna 1912. - Rođen je Alan Tjuring, britanski matematičar, logičar, kriptograf. (†1954. ) 1913. - Rođen je Danilo Lekić Španac, general JNA, španski borac, narodni heroj. 1945. - Japanski komandant, general Micuru Ušiđima, izvršio samoubistvo posle poraza japanske vojske na ostrvu Okinava, u jednoj od najkrvavijih bitaka u Drugom svetskom ratu. Prema zvaničnim podacima, tokom borbi za Okinavu poginulo 234. 183 vojnika i civila. 1947. - Kongres SAD usvojio Taft-Hartlijev zakon, kojim je ograničeno pravo radnika na štrajk. Šef države dobio pravo da na 80 dana suspenduje svaku štrajkačku akciju koju oceni opasnom po nacionalnu bezbednost. 1956. - Pukovnik Gamal Abdel Naser izabran za predsednika Egipta. 1960. - Patris Lumumba postao prvi predsednik vlade nove nezavisne države Demokartske Republike Kongo. 1961. - Zoran Janjetov (Subotica, 23. jun 1961) je srpski autor stripova i ilustrator, poznat po svom autorskom serijalu „Bernard Panasonik“, kao i po saradnji sa Mebijusom i Hodorovskim. Stripovi mu se objavljuju širom sveta. 1970. - Japanski studenti se u Tokiju sukobili s policijom tokom velikih demonstracija protiv produženja američko-japanskog pakta o bezbednosti. 1972. - Rođen je Zinedin Zidan, francuski fudbaler. 1976. - Rođen je Patrik Vijera, francuski fudbaler. 1985. - Iznad Atlantskog okeana eksplodirao boing 747 kompanije Er Indija. Pogunulo svih 329 putnika i članova posade. Za podmetanje bombe u avion optuženi separatisti Siiki. 1993. - Nigerijski diktator, general Ibrahim Babangida, poništio predsedničke izbore održane 12. juna i onemogućio povratak demokratije. 1994. - Južna Afrika posle decenije međunarodne izolacije zbog politike aparthejda, ponovo zauzela mesto u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija. 1995. - Umro je Džonas Edvard Salk, američki mikrobiolog. 1996. - Umro je Andreas Papandreu, grčki državnik i ekonomista. 1998. - Umrla je Morin O'Saliven, američka glumica irskog porekla. 1999. - Jugoslovenski ekonomisti iz nevladine Grupe 17 procenili da je ukupna ekonomska šteta posle NATO-bombardovanja Jugoslavije 29 milijardi i 608 miliona dinara. 2001. - Vlada Jugoslavije usvojila Uredbu o saradnji s Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu. 2007. - Za Crnu Goru je uveden predbroj +382 koji je zamijenio dotadašnji predbroj +381 jer je on bio predbroj za državnu zajednicu Srbiju i Crnu Goru, a nakon raspada te državne zajednice on je pripao Srbiji. IZVOR

1052. - Rođen je Filip I Francuski, francuski kralj († 1108. ) 1430. - Jovanka Orleanka zarobljena i predata Englezima, koji su je potom izveli na crkveni sud i 1431. osudili na smrt i spalili na lomači.   1498. - Na lomači spaljen italijanski dominikanski kaluđer Đirolamo Savonarola, politički i verski reformator u Firenci. 1514. - U Mađarskoj počela seljačka buna pod vođstvom plemića Đerđa Dože. Četiri meseca kasnije ustanak ugušen, Doža ubijen. 1526. - Papa Klement VII pristupio Svetoj ligi Francuske, Venecije i Milana protiv rimsko-nemačkog cara Karla V. 1533. - Kenterberijski nadbiskup Tomas Krenmer objavio da je poništen brak kralja Henrija VIII s Katarinom Aragonskom i da je njegovo venčanje sa Anom Bolen legalno. To je dovelo do raskida Engleske crkve i Vatikana.   Fiona Mekdonald: Ne bi želela da budeš udata za Henrija VIII Pripremi se. . . Kao ćerka plemića na kraljevom dvoru, uskoro ćeš napustiti bezbrižan život i postati žena Henrija VIII. Opasno je to! Najbitniji saveti stručnjaka: Pažljivo razmisli pre nego što prihvatiš kraljevu ponudu – opasno je biti njegova žena! Detaljnije   1618. - Pobunom Čeha u Pragu protiv habzburškog cara Ferdinanda II počeo Tridesetogodišnji rat. Razljućeni građani kroz prozor Gradske većnice izbacili careve namesnike, smatrajući ih krivim za rušenje dve protestantske crkve kod Praga. Pristalice reformacije potom proterale jezuite i organizovale svoju vojsku. 1706. - Bitka kod Ramija tokom Rata za špansko nasleđe. 1707. - Rođen je Karl fon Line, švedski botaničar i lekar. († 1778. ) 1848. - Rođen je Oto Lilijental, nemački inženjer i pronalazač. († 1896. ) 1886. - Umro je Leopold fon Ranke, nemački istoričar. (* 1795. ) 1906. - Umro je Henrik Ibzen, norveški dramski pisac. 1908. - Rođen je Džon Bardin, američki fizičar, nobelovac. († 1991. ) 1915. - Italija objavila rat Austro-Ugarskoj, napuštajući neutralnost u Prvom svetskom ratu. 1920. - Osnovana Komunistička partija Indonezije, prva takva politička organizacija u Aziji. 1934. - U Lujzijani u okršaju s policijom ubijeni Boni Parker i Klajd Barou, ozloglašen razbojnički par. 1937. - Umro je Džon Rokfeler, američki multimilioner. 1939. - Parlament Velike Britanije usvojio plan o stvaranju nezavisne palestinske države do 1949, a u kojoj bi zajedno živeli Arapi i Jevreji. 1945. - Nemački nacistički lider i šef Gestapoa Hajnrih Himler izvršio samoubistvo dan pošto su ga Britanci zarobili. Uhapšen Hitlerov naslednik, admiral Karl Denic. 1949. - Osnovana Savezna Republika Nemačka, s Bonom kao glavnim gradom. 1951. - Rođen je Anatolij Karpov, ruski velemajstor, bivši prvak sveta u šahu. 1951. - Rođen je Andonis Samaras, grčki političar i ministar 1954. - Rođena je Rada Stijović, srpski lingvista, profesor univerziteta 1960. - Agenti izraelske tajne službe Mosad uhvatili u Argentini nacističkog ratnog zločinca Adolfa Ajhmana. Na suđenju u Jerusalemu Ajhman osuđen na smrt vešanjem. 1962. - Umrla je Zora Petrović, srpska slikarka. 1971. - U zemljotresu koji je razorio grad Bingol u istočnoj Turskoj poginulo najmanje 1. 000 ljudi. 1972. - Rođen je Rubens Barikelo, brazilski vozač Formule 1 1975. - Umro je Boris Kalin, jugoslovenski i slovenački vajar. 1977. - otvoren Muzej afričke umetnosti (Beograd) 1994. - Kandidat demohrišćana Roman Hercog postao predsednik Nemačke. 1997. - Predsedničke izbore u Iranu dobio predvodnik umerene političke struje Mohamad Hatami. 1999. - Avioni NATO „grafitnim“ bombama izazvali nestanak struje u gotovo celoj Srbiji. 1999. - Kandidat Socijaldemokratske partije Johanes Rau izabran za predsednika Nemačke. 2002. - U talasu vrućina u Indiji umrlo 1. 030 ljudi, najviše u južnoj državi Andra Pradeš. Temperatura dostigla rekordnih 51 stepen Celzijusa. 2007. - Oliver Dulić iz Demokratske stranke izabran za predsednika Narodne skupštine Srbije. Zastava Unije južnoameričkih nacija 2008. - U Braziliji je, dogovorom 12 država Južne Amerike, uspostavljena Unija južnoameričkih nacija. 2017. Iz štampe je izašla naša knjiga broj 491 Naučite TypeScript: Više o knjizi. IZVOR

1731. - Umro je engleski pisac Danijel Defo (Daniel Defoe), autor romana "Robinson Kruso". Danijel Defo: Robinson Kruso KNJIGA - ROBINSON KRUSO Defoova knjiga je u srpsku javnost stizala u najraznovrsnijim oblicima (u prevodu sa engleskog originala, ali i sa nemačkog, italijanskog i ruskog jezika), utičući na čitaoce različitog uzrasta i različitog nivoa obrazovanja, o čemu postoje brojni pisani tragovi u srpskoj nauci i beletristici. Poručite 1792. - Francuski kapetan Klod Žozef Ruže de Lil (Claude-Joseph Rouget, Lisle) komponovao je "Marseljezu", koja je kasnije postala himna Francuske. 1815. - U Takovu, pod vođstvom Miloša Obrenovića, počeo je Drugi srpski ustanak protiv turske vlasti. Ustanak je okončan sporazumom kojim je Srbija dobila samoupravu. Miloš Obrenović kasnije se izborio za položaj autonomne kneževine i naslednog kneza. 1833. - Rođen je crnogorski vojvoda i pisac Marko Miljanov Popović, koji se istakao u borbi protiv Turaka. Naučio je da čita i piše u 50-toj godini kada se povukao iz javnog života zbog neslaganja sa politikom knjaza Nikole I Petrovića Njegoša ("Primjeri čojstva i junaštva", "Pleme Kuči u narodnoj priči i pjesmi", "Život i običaji Arbanasa"). 1856. - Rođen je francuski maršal Filip Peten (Philippe Petain), heroj iz Prvog svetskog rata nakon pobede nad Nemcima kod Verdena. U Drugom svetskom ratu sarađivao je sa nacističkom Nemačkom i bio na čelu kvislinške vlade u Višiju. 1898. - Španija je objavila rat SAD kao odgovor na ultimatum američke administracije da se španska vlast povuče sa Kube. 1903. - Umro je pravnik i istoričar Valtazar Bogišić, ministar pravde u Crnoj Gori od 1893. do 1899. i autor dela "Opšti imovinski zakonik za knjaževinu Crnu Goru" koji je 1888. napisao na zahtev crnogorskog knjaza Nikole I Petrovića Njegoša. 1916. - U Dablinu je počeo antibritanski ustanak ("Uskršnji ustanak") za nezavisnu Irsku Republiku. Britanske trupe ugušile su ustanak za šest dana. 1934. - Rođena je američka filmska glumica Širli Meklejn (Shirley Mac Laine). Proslavila se filmovima "Nevolje sa Harijem", "Apartman", "Slatka Irma", "Artisti i modeli" i "Vreme nežnosti", za koji je dobila Oskara. 1945. - Američke trupe su u Drugom svetskom ratu oslobodile nemački koncentracioni logor Dahau. 1950. - Formirana je država Jordan spajanjem kraljevine Transjordanija i Palestine pod jordanskom okupacijom. 1967. - Poginuo je sovjetski kosmonaut Vladimir Mihajlovič Komarov prilikom prizemljenja vasionskog broda "Sojuz 1". 1970. - Kina je lansirala prvi veštački satelit. 1975. - Troje ljudi je poginulo u napadu nemačke terorističke grupe Bader-Majnhof na ambasadu Nemačke u Stokholmu. 1986. - Umrla je Volis Simpson (Wallis), koja je udajom za britanskog kralja Eduarda VIII (Edward) postala vojvotkinja od Vindžora. Ne želeći da se odrekne braka sa Amerikankom, već jednom razvedenom i neplemićkog porekla, kralj je bio prinuđen da 1936. abdicira. 1987. - Slobodan Milošević, tadašnji predsednik Predsedništva Saveza komunista Srbije, posetio je Kosovo Polje i dao podršku Srbima sa Kosova koji su se žalili na sve agresivniji nacionalizam kosovskih Albanaca. Ta podrška, simbolično izražena rečenicom "Niko ne sme da vas bije", označila je početak srpskog populističkog talasa na čijem će čelu u narednih 13 godina biti Slobodan Milošević. 1991. - Vlada Južne Afrike je saopštila da je postigla dogovor s Afričkim nacionalnim kongresom (ANC) Nelsona Mandele da do 30. aprila 1991. oslobodi sve političke zatvorenike. 1992. - Gerilski lideri u Avganistanu dogovorili su se da Savet od 50 članova preuzme vlast posle rušenja komunističkog režima Nadžibulaha. 1996. - Palestinski parlament u izbeglištvu je iz povelje Palestinske oslobodilačke organizacije izbacio odredbu o uništenju Izraela. 1996. - U Pekingu, predsednici Rusije i Kine Boris Jeljcin i Džijang Cemin (Jiang Zemin) dogovorili su se o novim odnosima dve zemlje. 2002. - U svom domu u Njujorku u 94. godini života umro je fizičar i profesor u penziji Masačusetskog instituta za tehnologiju (MIT) Viktor F. Vajskopf (Victor Weisskopf), koji je iz Beča došao u Ameriku 1937. i kasnije bio jedan od pronalazača atomske bombe, a potom zagovornik kontrole nuklearnog oružja. 2003. - Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije podnelo je Okružnom tužilaštvu u Beogradu krivičnu prijavu protiv bivšeg predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića i još osam lica osumnjičenih za umešanost u ubistvo bivšeg predsednika Predsedništva Srbije Ivana Stambolića. 2003. - Južnoafrički sud osudio je heroinu antiaparthejda Vini Madikizela-Mendela, bivšu suprugu nekadašnjeg predsednika Nelsona Mendele, na šest godina zatvora zbog prevare i krađe. Nakon žalbe kazna joj je smanjena na tri i po godine zatvora. 2004. - Kiparski Grci su dvotrećinskom većinom na referendumu odbili ujedinjenje sa kiparskim Turcima i time sprečili da ceo Kipar uđe u Evropsku uniju. 2004. - Papa Jovan Pavle Drugi postavio je jednu opaticu na odgovornu poziciju u Rimokatoličkoj crkvi, treće mesto u kongregaciji koja rukovodi verskim redovima. To je najviše mesto koje je jedna opatica ikada zauzela u adminsitraciji Rimokatoličke crkve. 2004. - SAD su ublažile ekonomske sankcije Libiji, pošto je napustila program proizvodnje oružja za masovno unsistenje. Sankcije su bile na snazi od 1986. godine. IZVOR.

1166. - Rođen je Jovan bez Zemlje, engleski kralj (†1216. ) 1491. - Rođen je Injasio de Lojola, španski sveštenik, osnivač "Družbe Iusove" (jezuiti) 1534. 1524. - Umro je Vasko da Gama, portugalski moreplovac. (*1460). Most Vasko de Gama, Portugal, Lisabon. 1798. - Rođen je Adam Mickijevič, poljski pisac. 1814. - SAD i Velika Britanija potpisale mir u Gentu u Belgiji, okončavši rat počet 1812. 1818. - Rođen je Džejms Preskot Džul, engleski fizičar. 1838. - Pod pritiskom Rusije i političkih protivnika u Srbiji knez Miloš Obrenović prihvatio "Turski ustav" kojim je ograničena apsolutna kneževa vlast. 1863. - Rođen je Ljuba Davidović, jedan od prvaka Radikalne stranke Srbije. 1863. - Umro je Vilijam Mejkpis Tekeri, engleski pisac. 1865. - U mestu Pulaski u američkoj državi Tenesi osnovana rasistička organizacija belaca "Kju-kluks-klan". 1871. - Premijera Verdijeve opere "Aida" održana u Kairu, mestu gde se i odigrava radnja drame. 1875. - Rođen je Oto Ender, austrijki političar. 1883. - Rođen je Stojan Aralica, slikar 1890. - Rođen je Božidar Adžija, jugoslovenski političar. († 1941. ) 1914. - Nemački avion bacio jednu bombu na Dover, u Prvom svetskom ratu, što je bio prvi napad iz vazduha u istoriji Velike Britanije. 1917. - Rođen je Kim Džong Suk, korejska političarka († 1949. ) 1922. - Rođena je Ava Gardner, američka filmska glumica († 1990. ) 1942. - Na nemačkom eksperimentalnom poligonu u mestu Peneminde izvršena uspešna proba nove rakete "zemlja-zemlja" "FZG76", kasnije poznate kao "Fau 1". 1943. - Američki general Dvajt Ajzenhauer u Drugom svetskom ratu imenovan za komandanta Vrhovnog štaba savezničkih ekspedicionih snaga za invaziju na okupiranu Francusku. 1944. - U Novom Sadu izašao prvi broj dnevnog lista na mađarskom jeziku "Sabad Vajdašag", koji je u septembru 1945. promenio naziv u "Mađar so". 1951. - Proglašeno Ujedinjeno kraljevstvo Libija sa emirom el-Idrizom kao suverenom. U septembru 1969. kralj Idriz svrgnut u vojnom udaru pod vođstvom Moamera Gadafija, koji je potom proglasio republiku. 1974. - Rođen je Ivan Ranđelović, srpski fudbaler 1979. - Umro je Rudi Dučke, sociolog, studentski lider 1982. - Umro je Luj Aragon, francuski pisac. 1989. - Svrgnuti premijer Paname, general Antonio Norijega, sklonio se pred američkim okupacionim trupama u diplomatsko predstavništvo Vatikana u Panama Sitiju i zatražio politički azil. 1994. - Islamski teroristi prilikom otmice francuskog putničkog aviona u Alžiru ubili dve osobe i uzeli za taoce njih 239. 1995. - Na parlamentarnim izborima u Turskoj najviše glasova osvojila islamistička Partija prosperiteta, što je bila prva izborna pobeda islamista u 72-godišnjoj istoriji sekularne Turske. 1996. - Tokom građanskog protesta u Srbiji zbog falsifikovanja rezultata lokalnih izbora jake policijske snage intervenisale u centru Beograda da bi razdvojile pristalice predsednika Srbije Slobodana Miloševića i opozicione koalicije "Zajedno". Pred početak mitinga iz pištolja teško ranjen Ivica Lazović, član Srpskog pokreta obnove. 1997. - Muslimanski fundamentalisti u dva masakra ubili 59 civila u Alžiru. 1999. - "Mali princ", delo Antoana de Sent Egziperija proglašeno za knjigu veka u Francuskoj. NARUČITE 3D IZDANJE. 2010. godine pred nama je MALI PRINC POP-Up 3D izdanje. Naručite Novog Malog princa. 2000. - Tokom četvorodnevne pobune u zatvorima u Turskoj ubijeno 28 ljudi.

41. - U zaveri Senata, vojske i pretorijanaca, pripadnici pretorijanske garde ubili su rimskog cara Kaligulu. Omražen zbog rasipnosti, megalomanije i despotizma u svoje vreme, u istoriju je ušao kao jedna od najgrotesknijih carskih ličnosti. 76. - Rođen je rimski car Hadrijan, koji je tokom vladavine od 117. do smrti 138, konsolidovao prostrano carstvo i utvrdio granice u Britaniji (Hadrijanov bedem) i Germaniji. Ugušio je ustanak u Judeji, a Jerusalem je pretvorio u rimsku vojnu koloniju. Podigao je veći broj gradova, među kojima i Hadrijanov grad u Trakiji (Jedrene). Bio je veliki poštovalac grčke kulture i pokrovitelj umetnosti. 1556. - U snažnom zemljotresu u kineskoj provinciji Šensi poginulo je oko 850. 000 ljudi, a stotine naselja je uništeno. To je po broju žrtava bila jedna od najvećih prirodnih katastrofa u istoriji čvečanstva. 1712. - Rođen je pruski kralj Fridrih II Veliki (Frederick), koji je po dolasku na presto 1740. u duhu prosvećenog apsolutizma reformisao zakonodavstvo i sudski postupak. U dvorcu "Sansusi" okupljao je filozofe, pisce i umetnike, među kojima i Voltera (Voltaire). Teritorijalno proširena i vojno ojačana, Pruska je za njegove vladavine bila jedna od najvećih evropskih sila. 1847. - Rođen je srpski vojvoda Radomir Putnik, veliki vojskovođa i strateg, načelnik štaba Vrhovne komande (1912-1916), zaslužan za srpske pobede u Balkanskim ratovima. Uspešno je organizovao odbranu zemlje 1914, a posle sloma srpske vojske u zimu 1915, zbog bolesti je smenjen. Umro je na lečenju u Nici 1917. 1859. - U gradu Fokšan, Skupština narodnih predstavnika donela je odluku o ujedinjenju rumunskih kneževina Vlaške i Moldavije, čime su postavljeni temelji rumunske države. Za zajedničkog vladara izabran je moldavski knez Aleksandar Kuza. 1915. - Britanski ratni brodovi su u Prvom svetskom ratu u Severnom moru potopili nemačku krstaricu "Bliher" na kojoj je poginulo 870 ljudi. 1924. - Nekadašnja prestonica carske Rusije, Petrograd, dobila je novo ime - Lenjingrad, u znak sećanja na vođu Oktobarske revolucije Vladimira Iliča Lenjina. 1937. - Kraljevina Jugoslavija i Bugarska potpisale su pakt o večnom prijateljstvu. 1946. - Na osnovu rezolucije Generalne skupštine UN, koju su inicirale SAD, Velika Britanija i Kanada, osnovana je Komisija za atomsku energiju. 1965. - Umro je engleski državnik i pisac Vinston Čerčil (Winston Churchill), premijer Velike Britanije 1940-45. i 1951-55, jedna od najmarkantnijih političkih ličnosti 20. veka, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1953. godine za memoare iz Drugog svetskog rata. 1972. - Japanski vojnik Šjoići Jokoi (Shoicci Yokoi) otkriven je na pacifičkom ostrvu Guam, gde se 28 godina skrivao u džungli, ubeđen da Drugi svetski rat još traje. 1983. - Umro je američki filmski režiser Džordž Kjukor (George Cukor), dobitnik Oskara za film "My Fair Ledy". Snimio je više od 50 filmova od kojih su najpoznatiji "Male žene", "Filadelfijske priče", "Plinsko svetlo", "Zvezda je rođena" i "Bogati i slavni", poslednji film je snimio 1981. u dubokoj starosti. 1983. - U Italiji su uhapšena 32 člana terorističke organizacije "Crvene brigade" pod sumnjom da su izvršioci kriminalnih dela, uključujući i ubistvo bivšeg italijanskog premijera Alda Mora. 1984. - Američka firma Epl (Apple) je 24. januara 1984. godine napravila je revoluciju u oblasti informatike, tako što je proizvela kompjuter "Mekintoš", koji je i danas ostao simbol legedarnog rivalstva između Epla i Majkrosofta. - Mekintoš je bio veliki korak napred. Sve smo smislili i napravili da bude svima dostupan i lak za rad. To je prvi kompjuter na kojem su ljudi mogli da se igraju i da kažu kako je dobar - rekao je Rendi Viginton, jedan od prvih zaposlenih u Eplu. Pre predstavljanja Mekintoša, 24. januara 1984. godine, računari su bili veoma skupi , sa komandama na jeziku koji je bio gotovo u potpunosti nerazumljiv za one koji nisu programeri. Novi računar Epla je to promenio i otvorio put ka upotrebi kompjutera široj javnosti, zahvaljujući grafičkom prikazu koji je predlagao da se mišom upravljaju ikone. To je izmislio još 60-ih godina inženjer Dag Engelbart sa Instituta za istraživanje. Engelbart je prošle godine preminuo. Kada su cene računara bile do 10. 000 dolara, Mekintoš je koštao 2. 500 dolara.   1986. - Armija nacionalnog otpora bivšeg ministra odbrane Ugande Žoverija Musevenija (Yonjeri) ušla je u glavni grad Kampalu i zbacila vladu generala Tita Okela (Okello). Museveni je 29. januara proglašen novim šefom države. 1998. - U eksploziji koja je izazvala požar u oknu rudnika uglja Vangđiajing u kineskoj provinciji Liaoning poginulo je 77 ljudi. 1999. - Jordanski kralj Husein (Hussein) potpisao je dekret kojim je starijeg sina Abdulaha (Abdullah) odredio za naslednika na prestolu. 2000. - U Hrvatskoj su održani prvi predsednički izbori posle smrti Franje Tuđmana u decembru 1999. Pobedom nad Draženom Budišom u drugom izbornom krugu 7. februara, predsednik Hrvatske postao je Stjepan Mesić. 2001. - Za direktora Britanske berze, stare 200 godina, prvi put je imenovana žena, bivša bankarka Klara Furs (Furse). 2002. - U Bejrutu je ubijen bivši libanski ministar Eli Hobeika (Elie), koji se smatra jednim od odgovornih za masakre u palestinskim izbegličkim logorima Sabra i Šatila 1982. 2003. - Vlada Republike Srpske pozvala je sve osumnjičene za ratne zločine, uključujući i bivšeg predsednika RS Radovana Karadžića, da se dobrovoljno predaju Haškom tribunalu. 2004. - Svemirsko vozilo NASE, Oportjuniti, bezbedno je sletelo na Mars i posle četiri sata poslalo je prve snimke te planete na zemlju. 2005. - Generalna skupština UN održala je prvu komemorativnu sednicu u znak sećanja na oslobađanje nacističkih koncentracionih logora i tako podsetila da masovna ubistva i genocidi još uvek predstavljaju pretnju u svetu. 2006. - Umro je jedan od najznačajnijih nemačkih posleratnih producenata i scenarista, Franc Zajc (Franz Seitz). Bio je producent oko 80 filmova, među kojima je i "Limeni doboš, iz 1979. koji je dobio Oskara za najbolji strani film. IZVOR.

1567 - Škotska kraljica Marija Stjuart (Mary Stuart) primorana je da abdicira zbog antiprotestantske politike. Naredne godine pobegla je u Englesku gde je zatvorena, a nakon 18 godina tamnovanja optužena je za učestvovanje u izdaji i pogubljena. 1701 - Antoan da la Mot Kadilac (Antoine, Mothe Cadillac) osnovao je na obali reke Mičigen trgovački centar Ponšartren, koji se kasnije razvio u grad Detroit. 1704 - Britanske snage pod komandom admirala Džordža Ruka (George Rooke) preuzele su Gibraltar od Španaca. 1783 - Rođen je južnoamerički revolucionar, vojskovođa i državnik Simon Bolivar. Oslobodio je najveći deo Južne Amerike od španske vlasti i bio prvi predsednik Kolumbije i Gornjeg Perua, koji je po njemu nazvan Bolivija. 1799 - Napoleon je izvojevao svoju poslednju pobedu u osvajanju Egipta, potukavši tursku vojsku kod Abukira. 1802 - Rođen je francuski pisac Aleksandar Dima Otac (Alexandre Duma s Pere), koji se proslavio avanturističkim romanima sa sadržajem iz francuske istorije ("Tri musketara", "Grof od Monte Krista", "Kraljica Margo"). Naručite. 1804 - Srpska potera predvođena Milenkom Stojkovićem uhvatila je i pogubila na dunavskom ostrvu Ada Kale beogradske dahije Aganliju, Kučuk Aliju, Mulu Jusufa i Mehmeda Fočića. 1824 - Rezultati prvog ispitivanja javnog mnjenja u svetu objavljeni su u američkoj državi Delaver uoči predsedničih izbora u SAD. 1828 - Rođen je ruski pisac, književni kritičar i revolucionar Nikolaj Černiševski. Njegovo političko delovanje u carskoj Rusiji prekinuto je progonom u Sibir. Zalagao se da književnost bude oruđe društvene kritike, a u delu "Šta da se radi" izneo je svoje socijalističko-utopijske poglede na društvo. 1883 - Metju Veb (Matthew Webb), prvi čovek koji je 1875. preplivao kanal Lamanš, utopio se prilikom pokušaja da prepliva reku iznad Nijagarinih vodopada. 1906 - Umro je Stevan Sremac, najizrazitiji predstavnik srpske humorističke proze ("Ivkova slava", "Zona Zamfirova", "Pop Ćira i pop Spira"). Naručite. 1923 - U Lozani je potpisan mirovni ugovor između Turske i savezničkih sila kojim se Turska odrekla svih neturskih teritorija koje je izgubila u Prvom svetskom ratu, ali je dobila Jedrene i istočnu Trakiju, čime su definitivno određene granice evropskog dela turske države. 1943 - Bombardovanjem Hamburga, savezničko vazduhoplovstvo je u Drugom svetskom ratu počelo operaciju "Gomora". 1946 - SAD su izvele prvu podvodnu atomsku probu na koralskimostrvima Bikini u zapadnom Pacifiku. 1967 - Francuski predsednik Šarl de Gol (Charles, Gaulle) završio je svoj govor u Montrealu usklikom "Živeo slobodni Kvebek", što je izazvalo oštar protest kanadskog premijera Lestera Pirsona (Pearson). De Gol je bio primoran da skrati posetu Kanadi. 1974 - Konstantin Karamanlis (Constantine) je, posle sedmogodišnje vladavine vojne hunte, obrazovao u Grčkoj prvu civilnu vladu i proglasio opštu amnestiju za sve političke zatvorenike. 1974 - Umro je britanski fizičar Džejms Čedvik (James Chadwick), dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1935, koji je 1932. otkrio neutron, a kasnije (1943-45) radio na "Menhetn projektu" razvoja atomske bombe u Los Alamosu, SAD. 1976 - Američki svemirski brod "Viking 1" spustio se na Mars da ispita da li postoje mogućnosti za život na toj planeti. 1980 - Umro je britanski filmski glumac komičar Piter Selers (Peter Sellers), koji se proslavio filmom "Dr Strendžlav" i serijom filmova o detektivu Kluzou (Pink Panter). 1981 - U kineskoj provinciji Sečuan u poplavama je poginulo više od 700 ljudi, a milion i po je ostalo bez domova. 1991 - Umro je američki pisac, poreklom poljski Jevrej, Isak Baševis Singer (Isaac Bashevis), dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1978. Smatra se najznačajnijim modernim piscem na jidišu, mada se njegova dela pojavljuju isključivo u engleskom prevodu ("Rob", "Satana u Goraju", "Mađioničar iz Lublina"). 1993 - Centralna banka Rusije saopštila je da će u okviru drastične monetarne reforme preduzete u borbi protiv inflacije, iz opticaja povući sve novčanice štampane pre 1992. 1996 - U predgrađu Kolomba, glavnog grada Šri Lanke, poginulo je 57, a ranjeno više od 500 ljudi u eksploziji dve bombe podmetnute u prigradski voz, za šta su optuženi tamilski pobunjenici. 2000 - Umro je francuski filmski reditelj Klod Sote (Claude Sautet), koji se proslavio filmom "Vreli asfalt". Za film "Sasvim obična priča" osvojio je 1980. Oskara za najbolji strani film. 2003 - Bosanski Srbin Darko Mrđa priznao je pred Tribunalom u Hagu krivicu za ubistvo oko 200 Muslimana i Hrvata na planini Vlašić u leto 1992, a Tužilaštvo je zauzvrat odustalo od optužbe za istrebljenje i zločin protiv čovečnosti. Osuđen je na 17. godina zatvora. 2005 - Umro je Ričard Dol (Richard Doll) britanski naučnik koji je prvi otkrio vezu između pušenja i raka pluća. 2011. Umro je Milan Delčić Delča, rođen 19. novembra 1960. u Kruševcu. Bio je muzičar, dramaturg i televizijski voditelj iz Srbije. Delčić je sa ovom grupom snimio pet albuma: „Godine ljubavi” (1982), „O je” (1983), „Nove godine” (1983), „Budimo zajedno” (1985) i „Izgleda da mi smo sami” (1990). Nakon toga je nastavio samostalnu muzičku karijeru i objavio još nekoliko albuma: „Delča i sklekovi” (1994), „S jezikom u usta” (1997), „Krenuo sam davno, ne sećam se gde” (2003) i kompilaciju najvećih hitova. 14. septembra 2013. je postavljena spomen ploča na kuću u kojoj je živeo i stvarao. "Siđi do reke večeras ja sam dole, siđi do reke lepše je sve u dvoje. "   2015.  Milan Komnenić (1940, Pilatovci, kod Bileće, Crna Gora - 2015, Beograd) bio je srpski pesnik, prevodilac i esejista. Diplomirao je na filološkom fakultetu u Beogradu. [1]  Milan Komnenić spada u onu grupu pisaca koji iz knjige u knjigu teže ka novinama i originalnosti. Uređivao je književne časopise Vidici, Delo i Relation, a radio je i kao urednik u izdavačkoj kući Prosveta. Prevodi sa italijanskog, francuskog, španskog i nemačkog jezika. Milan Komnenić postao je ministar za informisanje(1999. godine), kao član stranke SPO. Zajedno sa Vukom Draškovićem bio je osnivač te stranke. Nekoliko godina kasnije, prešao je u stranku DS. LINK.

79. - Umro je Tit Flavije Vespazijan, rimski car, osnivač dinastije Flavija. 1340. - U bici kod Slija, engleska flota pod vođstvom Edvarda III porazila francuske pomorske snage. 1386. - Rođen je Jovan Kapistran, franjevački monah, teolog, inkvizitor i propovednik (†1456. ). 1497. - Engleski moreplovac Džon Kebot otkrio je Kanadu i proglasio Severnu Ameriku posedom Velike Britanije. 1509. - Henri VIII, drugi monarh iz dinastije Tjudor, krunisan je za kralja Engleske. Tokom vladavine raskinuo je sa Vatikanom i 1534. osnovao Anglikansku crkvu. Džulija Džarman: Henri Osmi treba da izabere Deca čitaju istoriju je edicija knjiga namenjenih početnicima u čitanju. Veličina slova, edukativni sadržaji i živopisne ilustracije kao i zadaci i pitanja na kraju knjige su prilagođeni početnicima. LINK   1519. - Umrla je Lukrecija Bordžija, vojvotkinja od Ferare, kćerka pape Aleksandra VI. 1529. - Sklapanjem mira u Kapelu završen je rat između protestanata i katolika u Švajcarskoj. 1793. - U Francuskoj je usvojen prvi republikanski ustav kojim je izvršna vlast podređena skupštini. 1798. - Umro je Riga od Fere (Fereos Konstantinos Rigas), grčki pesnik i rodoljub. 1812. - Trupe Napoleona Bonaparte (611. 000 vojnika) prešle su reku Njemen i ušle na teritoriju Rusije. 1821. - Simon Bolivar je sa 8. 000 južnoameričkih rodoljuba pobedio 4. 000 španskih rojalista u bici kod Karaboboa i oslobodio Venecuelu od španske vlasti. 1822. - Formirano je prvo beogradsko obščestvo (opština). Obščestvo je biralo varoškog kneza, a knez Miloš Obrenović je imenovao policajce i kmetove. 1859. - Napoleon III je potukao Austrijance u bici kod Solferina u Lombardiji. Švajcarac Žan Anri Dinan, koji je tada organizovao pomoć za hiljade ranjenika, osnovao je 1864. Crveni krst. 1882. - Završen šahovski turnir u Beču pobedom Vilhelma Štajnica. 1886. - Umro je Aleksandar Nikolajevič Ostrovski, ruski pisac. 1894. - Italijanski anarhista Santo Kaserio ubio je u Lionu predsednika Francuske Mari Fransoa Sadi Karnoa. 1901. - U Parizu je otvorena prva izložba 19-godišnjeg španskog slikara Pabla Pikasa, koja je oduševila likovne kritičare. 1908. - Umro je Stiven Grover Klivlend, američki državnik. 1909. - Rođen je Vilijam Džordž Peni, engleski fizičar i matematičar (†1991. ) 1911. - Rođen je Huan Manuel Fanđo, argentinski automobilski as. 1912. - Na Olimpijske igre u Stokholmu otputovala je prva srpska olimpijska ekipa, atletičari Dušan Milošević i Dragutin Tomašević. Time je ozvaničeno članstvo Srbije u Međunarodnom olimpijskom komitetu, čiji je član postao Svetomir Đukić. 1916. - Počela je bitka na reci Somi u Prvom svetskom ratu. Nakon pet meseci, koliko su trajale borbe, snage Antante osvojile su oko 200 kvadratnih kilometara teritorije uz gubitke preko milion ljudi na obe strane. 1930. - Rođen je Klod Šabrol, francuski filmski režiser. 1947. - Jedan američki pilot izjavio je da je na nebu video neobičan predmet koji je opisao kao „tanjir koji leti kroz vodu“. Posle ovog događaja počeo je da se koristi termin „leteći tanjir“. 1948. - U pokušaju da spreče obnavljanje nemačke države na prostoru koji su držali zapadni saveznici, sovjetske trupe su počele blokadu Zapadnog Berlina zaustavljanjem drumskog i železničkog saobraćaja prema tom gradu. Tokom 300 dana, koliko je blokada trajala, grad je snabdevan preko vazdušnog mosta. 1960. - Jugoslavija, Grčka i Turska su raspustile Balkanski savez, zasnovan na Ugovoru o savezu, političkoj saradnji i uzajamnoj pomoći zaključenom na Bledu 8. avgusta 1954. 1967. - Rođen je Janez Lapajne, slovenački filmski režiser. 1973. - Najstariji svetski državnik Emon de Valera dao je u 90. godini ostavku na funkciju predsednika Irske, na kojoj je bio od 1959. 1975. - U blizini njujorškog aerodroma „Kenedi“ srušio se avion „Boing 727“ američke kompanije „Istern Erlajnz“. Poginulo je 113 ljudi od 124 koliko ih je bilo u letelici. 1978. - Rođen je Erno Empu Vuorinen, finski gitarista, poznate grupe Najtviš. 1986. - Umro je Miroslav Antić, srpski pesnik, novinar, pisac filmskih scenarija i radio drama. (* 1932. ) Antologija Pesni, boem, umetnik reči, usmenjak, pevač, slikar, dramatičar, scenarista, veliki spavač, kapetan broda, putnik, pustolov, ljubavnik zavičaja, astronom, ali i astrolog. . . LINK Garavi sokak   Veselo cigansko vašarište sa nekoliko suza i kapi kiše. . . LINK Plavi čuperak    Ove pesme sam zapisivao da lakše dišete. Da znate da imate negde u svetu jednog istinskog prijatelja, koji o vama brine drukčije nego tata i mama, rodbina ili nastavnici u školi. LINK Pesme za velike Čitaoci će u ovom izboru otkriti majstorstvo i značenjsko-tematske preokupacije jednog od najsenzibilnijih srpskih lirskih pesnika druge polovine dvadesetog veka. LINK   1989. - Smenjen je generalni sekretar Komunističke partije Kine Džao Cijang, jer se protivio upotrebi sile protiv studenata na trgu Tjenanmen 4. juna. Na njegovo mesto izabran je Đang Cemin. 2001. - Jugoslovenska vaterpolo reprezentacija postala je šampion Evrope. 2001. - Slobodan Milošević osudio je Uredbu vlade SRJ koja omogućava njegovo izručenje Haškom tribunalu i nazvao je „pravnim divljaštvom bez presedana“. 2001. - U operacijama ruskih snaga bezbednosti u Čečeniji ubijen je vođa čečenskih pobunjenika Arbi Barajev. 2002. - Predsednik SR Jugoslavije Vojislav Koštunica smenio je načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije generala Nebojšu Pavkovića, koji je na toj dužnosti zadržan skoro dve godine posle pada režima u Srbiji u oktobru 2000. 2002. - U železničkoj nesreći u Tanzaniji na liniji Dar es Salam-Kigoma poginula je 281 osoba. 2003. - Predsednik Rusije Vladimir Putin doputovao je u London u četvorodnevnu posetu Velikoj Britaniji, gde je bio zvanični gost Bekingemske palate. Putin je prvi ruski lider koji je došao u posetu kraljevstvu posle 1874. kada je na dvoru bio ruski car Aleksandar II. Britanski dvor je držao zamrznute odnose sa Moskvom u znak protesta što su boljševici 1918. ubili ruskog cara Nikolaja II. 2004. - Međunarodni krivični sud u Hagu saopštio je da će se prva zvanična istraga tog suda usredsrediti na ratne zločine počinjeni tokom desetogodišnjeg građanskog rata u Demokratskoj Republici Kongo (bivši Zair) od jula 2002. godine, kada je stupio na snagu Rimski statut kojim je sud osnovan. 2009. - "Kompjuter biblioteka" Beograd je objavila knjigu pod brojem 428, SQL SERVER 2008, u ediciji majstor, licencno izdanje: Više o knjizi i korpa za naručivanje. 2010. - Nakon tri dana igre, na turniru u Vimbldonu završen je ubedljivo najduži meč u istoriji profesionalnog tenisa u kojem je Amerikanac Džon Izner pobedio Francuza Nikolu Mahija rezultatom 70:68 u petom setu. IZVOR

641. - Umro je Iraklije Novi Konstantin, vizantijski car. 1543. - Umro je Nikola Kopernik, poljski astronom. (*1473. ) 1544. - Rođen je Vilijam Gilbert, engleski lekar i fizičar. (†1603. ) 1686. - Rođen je Gabrijel Farenhajt, nemački fizičar. (†1736. ) 1743. - Rođen je Žan Pol Mara, francuski lekar i novinar. 1819. - Rođen je Aleksandrina Viktorija, britanska kraljica. 1822. - Trupe pod komandom Antonija Hosea de Sukrea potukle Špance u bici kod Pićinće, Ekvador postao nezavisan od Španije. 1844. - Pronalazač telegrafa Semjuel Morze poslao prvu telegrafsku poruku na udaljenost od 65 kilometara, iz Vašingtona u Baltimor. Poruka glasila: „Šta je to Bog uradio?“. 1883. - Otvoren Bruklinski most koji je povezao Menhetn s Bruklinom u Njujorku. 1899. - Rođen je Branislav Kojić, srpski arhitekta. 1926. - Otvorena Univerzitetska biblioteka u Beogradu. Prva zgrada u Srbiji napravljena namenski za biblioteku, izgrađena uz pomoć Karnegijeve zadužbine. Naziv Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“ dobila 1946. 1933. - Rođen je Aleksandar Hristovski, makedonski pesnik i prevodilac. (†2000. ) 1938. - Rođen je Mihajlo Janketić, srpski glumac 1941. - Rođen je Bob Dilan, američki pevač, tekstopisac i muzičar. Dejan D. Marković: Bob Dilan - Mr. Tambourine Man Jedan stari kliše glasi: ako možeš da se setiš šezdesetih, onda sigurno nisi bio tamo. Tamo, jer šezdesete nisu bile samo jedno određeno vreme, pa čak ni samo jedno određeno mesto. One su pre svega bile niz vrednosti. Detaljnije Rekao je: "Sve što mogu da uradim je da budem ja, ma šta to bilo. " Dejvid Baučer: Dilan i Koen Dilan i Koen - pesnici rokenrola knjiga je koja nudi izvanredan politički, psihološki i umetnički portret dvojice kultnih pesnika i izvođača. Naručite knjigu.   1941. - Nemački ratni brod „Bizmark“ u Drugom svetskom ratu potopio britansku krstaricu „Hud“. Od 1. 422 mornara preživela tri. 1964. - U tuči na fudbalskoj utakmici u prestonici Perua, Limi, izazvanoj odlukom sudije da poništi gol domaće ekipe, poginulo više od 300 ljudi. 1968. - Tokom studentskih demonstracija u Francuskoj predsednik Šarl de Gol predložio referendum. Pobunjeni studenti zapalili Parisku berzu. 1974. - Umro je Edvard Kenedi Djuk Elington, popularni američki džez-pijanista. 1981. - Umro je Haime Roldos Agilera, predsednik Ekvadora. 1981. - Predsednik Ekvadora Haime Roldos Agilera i sedam ljudi poginulo kada je u avionu eksplodirala podmetnuta bomba. 1982. - U iransko-iračkom ratu iranske trupe vratile kontrolu nad Koramšarom, koji su Iračani držali 20 meseci. 1992. - Kandidat konzervativaca Tomas Klestil izabran za predsednika Austrije umesto Kurta Valdhajma. 1992. - Kosovski Albanci održali prve paralelne opšte izbore. Vlasti u Srbiji izbore proglasile nelegalnim, ali ih nisu ometale. 1993. - Eritreja stekla nezavisnost od Etiopije posle 30 godina građanskog rata. 1993. - Na Tibetu izbile žestoke demonstracije protiv kineskih vlasti. 1994. - U jurnjavi muslimanskih hodočasnika u Meki u Saudijskoj Arabiji poginulo 270 ljudi. 1995. - Umro je Džejms Harold Vilson, engleski državnik i publicista. 2000. - Apelacioni sud u Santjagu ukinuo imunitet bivšem čileanskom diktatoru, generalu Augustu Pinočeu, čime je omogućeno da mu se sudi za kršenje ljudskih prava za vreme njegove vladavine. 2000. - Hrvatska postala 26. članica Partnerstva za mir. 2000. - Izrael posle 22 godine povukao trupe iz okupacione zone od 15 kilometara u graničnom području s Libanom. Mirovne trupe Ujedinjenih nacija ušle u to područje 28. jula. 2001. - Dvadeset troje ljudi poginulo i više od 300 povređeno kada se urušila svadbena sala u Jerusalimu. 2002. - Predsednici SAD i Rusije Džordž Buš i Vladimir Putin potpisali ugovor o smanjenju nuklearnog naoružanja za dve trećine u narednih 10 godina. 2004. - Đaci iz Kragujevca doputovali u Sarajevo, u Bosni i Hercegovini, u prvu ekskurziju iz Srbije posle 14 godina. IZVOR

1642. - Rodjen je Isak Njutn (Isacc Newton) engleski naučnik, poznat po svojoj formulaciji zakona mehanike (Njutnovi zakoni kretanja). Njegova teorija gravitacije smatra se jednim od najvećih dostignuća ljudskog uma. Značajna su i njegova otkrića na području matematike, optike, mehanike i astronomije. Epohalnim delom smatra se njegov rad "Matematički principi filozofije prirode". 1716. - Rođen je engleski pisac Tomas Grej, autor pesme "Elegija napisana na seoskom groblju" koja se smatra jednom od najlepših pesama napisanih na engleskom jeziku. 1805. - Francuska i Austrija potpisale su u Požunu mirovni ugovor, posle Napoleonove pobede u bici kod Austerlica, kojim je Francuska dobila Veneciju, Istru bez Trsta, Dalmaciju i Boku Kotorsku i učvrstila svoju poziciju u Evropi. Odredbe sporazuma poništene su 1814. na Bečkom kongresu. 1825. - U Sankt Peterburgu, na dan polaganja zakletve novom caru Nikolaju I izbila je pobuna dekabrista, protivnika carizma u Rusiji. 1883. - Rođen je Moris Utrilo (Maurice Utrillo), samouki slikar pariskih veduta i motiva iz francuskih provincijskih gradova, koji je mimo svih slikarskih pravaca i strujanja izgradio sopstveni doživljaj ambijenta i likovni izraz. 1890. - Umro je nemački arheolog Hajnrih Šliman, koji je 1868. otkrio Troju, koristeći se podacima iz Homerovih spevova "Ilijada" i "Odiseja". Otkrio je i Mikenu, Orhomen i Tirint, utrošivši na arheološka iskopavanja ceo imetak stečen u mladosti trgovinom. 1898. - Pjer i Marija Kiri otkrili su prvi radioaktivni hemijski element i nazvali ga radijum. 1899. - Rodjen je Hamfri Deforest Bogart (engl. Humphrey DeForest Bogart; Njujork, 25. decembar 1899 — Los Anđeles, 14. januar 1957). Bio je jedan od najpopularnijih američkih filmskih glumaca 1950-ih godina. Dobitnik je „Oskara“ 1951. godine za film „Afrička kraljica“ a legendarnu popularnost je stekao u filmovima „Kazablanka“ i „Malteški soko“. Časopis Entertejnment vikli proglasio ga je najvećom filmskom legendom svih vremena. Američki filmski institut 1999. ga je proglasio najvećom muškom filmskom zvezdom. Nazvan je i kulturnom ikonom. 1908. - Amerikanac Džek Džonson je pobedom nad Kanađaninom Tomijem Barnsom postao prvi crni bokser prvak sveta u teškoj kategoriji. 1922. - Vođa Oktobarske revolucije Vladimir Ilič Lenjin završio je prvi deo svog "Pisma kongresu", kasnije poznatog kao "Lenjinov testament", u kojem je pozvao komuniste da sačuvaju jedinstvo partije i predložio reforme. U drugom delu "testamenta", koji je napisao 4. januara 1923. Lenjin je sugerisao da Staljin bude smenjen sa mesta generalnog sekretara Komunističke partije. 1941. - Suočen s napredovanjem japanskih snaga u Drugom svetskom ratu ka Manili, američki general Daglas Makartur proglasio je filipinsku prestonicu "otvorenim gradom". Uprkos tome u Manili su 1941, 1942. i 1945. vođene teške borbe američkih i japanskih jedinica, tokom kojih su porušeni mnogi delovi grada. 1943. - Britanska mornarica je u Drugom svetskom ratu potopila "Šarnhorst", poslednji veliki nemački bojni brod. 1954. Rođena je Eni Lenoks (engl. Annie Lennox; Aberdin, 25. decembar 1954. ), škotska muzičarka, pevačica, i tekstopisac. Ona je i solo pevačica i vodeći vokal muzičkog dueta Eurythmics, koju su rok muzičari proglasili za „najveću živu belu soul pevačicu“ na TV kanalu VH1 u emisiji 100 najvećih žena rok end rola 1999. Kao solo pevačica i sa Eurythmics-om, Lenoks je prodala 80 miliona ploča/diskova. 1967. Rođen je Boris Novković, hrvatski kantautor i pevač pop muzike, rođen u Sarajevu 25. decembra 1967. godine. Rođen je u muzičkoj porodici, a svoju prvu gitaru je dobio sa 13 godina. 1967. Rođena je Vesna Dedić (Osijek, 25. decembar 1967) je srpski pisac, novinar i voditelj. Zauvek u srcu (2010) Sunce meni, sunce tebi (2011) Ti si meni sve (2012) Pola duše (2013) Zagrli me (2014) 1968. - U Saveznoj narodnoj skupštini usvojeni su amandmani na Ustav SFR Jugoslavije, kojima se širi autonomija pokrajina i one dobijaju status sličan republikama. Pokrajine su dobile pokrajinski Ustavni zakon, čime je otvoren put gotovo potpuno samostalnoj zakonskoj, izvršnoj i sudskoj vlasti. Pokrajini Kosovo i Metohija uveden je naziv Kosovo. 1971. - U znak protesta zbog američkog angažovanja u Vijetnamu, 16 američkih ratnih vetarana Vijetnamskog rata okupiralo je Statuu slobode u njujorškoj luci. 1972. - Umro je Hari Truman, predsednik SAD 1945-53. Za predsednika je izabran nakon smrti Frenklina Rozevelta. Učesnik je Potsdamske konferencije, a avgusta 1945, po njegovom nalogu na Japan je bačena atomska bomba. Godine 1947. uveo je doktrinu o vojnoj i ekonomskoj pomoći zemljama ugroženim revolucionarnim pokretima, a njegova administracija je iste godine sačinila Maršalov plan o posleratnoj obnovi Evrope. Doneo je zakon protiv radničkih sindikata i osnovao Komisiju za ispitivanje protivameričke delatnosti čiji se rad pretvorio u "lov na veštice" (makartizam). Uveo je SAD u Korejski rat. 1975. - Letom na liniji Moskva-Alma Ata, "Tupoljev-144" je postao prvi supersonični avion u svetu u redovnom saobraćaju. 1977. - Umro je poznati glumac nemih filmova, režiser i producent, Čarli Čaplin (Charles Chaplin) u 88 godini, u svojoj kući u Švajcarskoj. 1989. - Rumunski Front nacionalnog spasa naimenovao je novu vladu s Jonom Ilijeskuom na čelu, dan posle pogubljenja Nikolae Čaušeskua. 1990. - Skupština Slovenije proglasila je samostalnost te republike, nakon plebiscita 23. decembra na kome se 86 odsto glasača izjasnilo za nezavisnu slovenačku državu. 1991. - U Alžiru su održani prvi višepartijski parlamentarni izbori od sticanja nezavisnosti od Francuske 1962. 1994. - Napadom komandosa na oteti francuski putnički avion na aerodromu u Marseju oslobođeno je 239 putnika i članova posade koje su islamski teroristi držali kao taoce posle otmice 24. decembra u Alžiru. Komandosi su ubili svu četvoricu terorista. 1995. - Umro je Din Martin, američki glumac i pevač (* 1917. ) 1998. - Bivši lideri Crvenih Kmera Kije Sampan i Nuon Čea predali su se kambodžanskoj vladi. Za vreme režima Crvenih Kmera sredinom sedamdesetih godina 20. veka u Kambodži je ubijeno ili je umrlo od gladi i bolesti 1,7 miliona ljudi. 1998. - Srpske snage bezbednosti na Kosovu počele su napad na području mesta Podujevo, nakon što je u selu Obrandže ubijen jedan Srbin. 2000. - U požaru u diskoteci u kineskom gradu Liojangu život je izgubilo 311 ljudi. 2001. - Izraelski ministar odbrane Bendžamin Ben-Elizer izabran je za predsednika Laburističke partije. 2002. Iz štampe je izašla knjiga Naučite da: Konfigurišete rutere za IP, koristite protokole kao što su BGP, RIP, OSPF i PNNI , konfigurišete CIDR, kreirate IP podmreže, radite sa WAN protokolima. VIŠE O KNJIZI. 2003. - U zemljotresu jačine 6,3 stepena Rihterove skale koji je pogodio iranski grad Bam, poginulo je oko 50. 000 ljudi. 2004. - U naletu plimnog talasa cunamija izazvanog zemljotresom jačine 9 stepeni Rihterove skale nedaleko od indonežanskog ostrva Sumatre, stradalo je preko 300. 000 ljudi u zemljama regiona: Malezija, Indija, Bangladeš, Šri Lanka, Tajland, Indonezija, Maldivi, Somalija, Tanzanija, Sajšeli, Mjanmar, Kenija i Madagaskar. 2006. - Umro je Džejms Džozef Braun Mlađi (engl. James Joseph Brown, Jr; Barnvel, 3. maj 1933 — Atlanta, 25. decembar 2006) ili kraće Džejms Braun, bio je američki muzičar i zabavljač. Priznat je kao jedna od najuticajnijih ličnosti u popularnoj muzici 20. veka i stekao je renome pre svega svojim pevanjem i „grozničavim“ plesom. Poznat je kao „kum soula“, a u drugim prilikama i kao „najvredniji radnik u šou biznisu“.

Posebno izdvajano: Na današnji dan, 25. januara 1979. godine, dogodio se tragičan incident u kojem je Robert Vilijams iz Mičigena postao prva žrtva smrtonosne nesreće uzrokovane robotom. Vilijams, koji je tada imao 25 godina, radio je u kompaniji Ford Motor kada je bio pogodjen robotskom rukom teškom jednu tonu, što je uzrokovalo njegovu trenutnu smrt. Ovaj robot, namenjen za izvlačenje delova iz skladišta, nije bio dovoljno brz, što je primoralo Vilijamsa da ručno preuzme delove, rezultirajući fatalnim susretom. Tokom suđenja, porodica je istakla da robot nije posedovao adekvatne bezbednosne mehanizme, uključujući i zvučno upozorenje za radnike o prisustvu robota u njihovoj blizini. Kao rezultat ovog događaja, proizvođač robota je osuđen da plati porodici Vilijams odštetu od 10 miliona dolara.   -------- 1579. - Severne nizozemske pokrajine Holandija, Zelandija, Utreht, Gelderlend, Frizija, Groningen i Overajsel proglasile su Utrehtsku uniju radi suprotstavljanja španskoj vlasti. Unija se 1581. otcepila od Španije, a Vestfalskim mirom 1648. dobila nezavisnost i potom prihvatila naziv Holandija prema najvećoj i najbogatijoj provinciji. 1759. - Rođen je škotski pesnik Robert Berns (Burns), poslednji veliki pesnik koji je pisao na škotskom dijalektu. Nastavio je i do savršenstva doveo tradiciju škotske narodne poezije ("Tam O'Šanter", "Uprkos svemu"). 1831. - Poljski parlament (Sejm) proglasio je nezavisnost Poljske i svrgnuo ruskog cara Nikolaja I s poljskog prestola. Veliki deo Varšavskog vojvodstva, pod nazivom Poljsko kraljevstvo priključen je 1815. Rusiji, a ruski car postao je i kralj Poljske. Rusi su u septembru ugušili poljski ustanak, ukinut je ustav i raspušten Sejm. 1878. - U rusko-turskom ratu potopljen je turski brod nakon što su ga Rusi pogodili torpedom. To je bio prvi brod pogođen i potopljen tim podvodnim oružjem. 1882. - Rođena je engleska knjizevnica Adelina Virdžinija Vulf (Adeline Virginia Woolf), autor psiholoških romana u kojima je koristila tehniku unutrašnjeg monologa i "toka svesti". Ubraja se među najbolje engleske romanopisce 20. veka. U nastupu depresije izazvane Drugim svetskim ratom, izvršila je samoubistvo 1941. ("Izlet na svetionik", "Gospođa Delovej", "Talasi"). 1899. - U Požarevačkom zatvoru je umro srpski revolucionar i publicista Vasa Pelagić, jedan od prvih pobornika ideje socijalizma u Srbiji i na Balkanu. Bio je plodan i popularan pisac, a radovi objavljeni za njegovog života štampani su u 250. 000 primeraka. 1904. - U Beogradu je počeo izlaziti dnevni list "Politika", čiji je osnivač i prvi urednik bio Vladislav Ribnikar. 1919. - Osnovana je Liga naroda, preteča Ujedinjenih nacija. 1924. - U francuskom gradu Šamoni otvorene su prve zimske Olimpijske igre. 1942. - Tajland je u Drugom svetskom ratu objavio rat Velikoj Britaniji i SAD. 1947. - Umro je najpoznatiji američki gangster Al Kapone (Capone). Organizator podžemlja u Čikagu i šef jednog od najvećih gangsterskih gangova, bio je u zatvoru (1931-39) zbog utaje poreza. 1961. - Predsednik SAD Džon Kenedi (John Kennedy) održao je u Stejt departmentu u Vašingtonu prvu konferenciju za novinare koju je televizija prenosila uživo. Kenedi je odgovorio na 31 pitanje. 1971. - General Idi Amin je vojnim udarom oborio s vlasti predsednika Ugande Miltona Obotea i potom se proglasio za predsednika. 1978. - Umro je srpski pisac Skender Kulenović, član Srpske akademije nauka i umetnosti, autor poeme "Stojanka majka Knežpoljka". Posle Drugog svetskog rata bio je direktor drame u sarajevskom pozorištu i urednik beogradske izdavačke kuće "Prosveta". 1983. - Kineske vlasti su preinačile u doživotnu robiju smrtnu kaznu izrečenu istog dana 1981. Mao Cedungovoj (Zedong) udovici Đang Ćin (Jiang Ching). 1987. - Umro je istaknuti srpski slikar Predrag Peđa Milosavljević, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Međunarodnu reputaciju stekao je 1937. na izložbi u Parizu kada je dobio "Gran pri". Napisao je eseje "Između trube i tišine" i dramu "Zopir". 1991. - Skupština (Sobranje) Makedonije, jedne od republika SFR Jugoslavije usvojila je deklaraciju o nezavisnosti i platformu za pregovore o budućnosti Jugoslavije. 1996. - Parlamentarna Skupština Saveta Evrope primila je Rusiju u članstvo te organizacije i pored oštrih kritika zbog ruskog vojnog angažovanja u Čečeniji. 1997. - Od teških povreda zadobijenih prilikom pokušaja samoubistva 16. januara, na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu umro je srpski književnik i bivši potpredsednik Republike Srpske Nikola Koljević. 1999. - U seriji zemljotresa u Kolumbiji, koji je pogodio regiju uzgajivača kafe, poginulo je oko 2. 000 ljudi, a stotine hiljada ostalo je bez domova. 2000. - Pripadnici Sfora uhapsili su u Višegradu Mitra Vasiljevića optuženog za ratne zločine pocinjene tokom rata u Bosni i Hercegovini (1992-95). 2002. - Umrla je Doroti Karington (91), britanska istoričarka, antropolog i književnica poznata po svojim knjigama o ostrvu Korzika gde je živela. 2014. - 110 godina od izlaska prve "Politike". Informacija je ista, ali danas je i mobilna.

1261. Mihailo VIII Paleolog vratio Konstantinopolj (Carigrad) i ponovo ga proglasio prestonicom Vizantije. Grad 1204. osvojili krstaši, spalili ga i opljačkali, i s Mlečanima ga proglasili prestonicom Latinskog carstva, a prestonica Vizantije premeštena u Nikeju. 1593. Kralj Francuske Anri IV, kralj Navare pre dolaska na francuski presto 1589. i vođa francuskih protestanata, prešao u katoličanstvo. 1712. Vojska švajcarskih protestanskih kantona u bici kod Vilmergena potukla snage katoličkih kantona, čime su u Švajcarskoj okončani verski ratovi. 1817. Po povratku u Srbiju ubijen vođa I srpskog ustanka Đorđe Petrović Karađorđe. On je posle sloma ustanka 1813. izbegao u Austriju, a zatim u Rusiju. 1834. Umro engleski pesnik Semjuel Tejlor Kolridž. Njegove poeme "Stari mornar" i "Kubla Kan" smatraju se vrhunskim delima romantične, intuitivne poezije, a na njegovim teorijskim pogledima zasnovana je englesko-američka Nova kritika. 1843. Umro škotski hemičar Čarls Mekintoš, izumitelj nepromočive tkanine za kišne ogrtače. 1848. Rođen britanski državnik Artur Džejms Balfur, premijer i ministar inostranih poslova. 1917. predložio stvaranje nacionalne države Jevreja u Palestini. 1848. Austrijanci u bici kod Kustoce porazili snage Sardinske kraljevine, suzbivši prvi značajniji napor za ujedinjenje italijanskih teritorija u jedinstvenu državu. 1878. Prva kineska diplomatska misija u SAD stigla u Vašington. 1894. Rođen američki filmski glumac Volter Brenan, najčuveniji epizodista svetske kinematografije. Igrao u više od 100 filmova, dobitnik više Oskara. 1898. Vojska SAD u špansko-američkom ratu okupirala Portoriko, koji je Pariskim mirovnim ugovorom iste godine ustupljen SAD. Istog dana 1953. dobio status pridružene države SAD. 1907. Japan proglasio protektorat nad Korejom s pravom da kontroliše vladu te zemlje. 1909. Francuski pilot Luj Blerio prvi avionom preleteo Lamanš. Razdaljinu od 40 kilometara od Lebaraka kod Kalea do Dovera preleteo za 37 minuta. 1917. Holanđanka Margareta Gertruda Cele, Mata Hari, osuđena na smrt pod optužbom da je špijunirala za Nemce tokom I svetskog rata. 1934. U Beču nacisti ubili kancelara Austrije Engelberta Dolfusa. 1943. Italijanski diktator Benito Musolini primoran, posle sednice Velikog fašističkog veća, da podnese ostavku. Kralj Vitorio Emanuele za premijera imenovao maršala Pjetra Badolja. Musolini uhapšen i interniran, 1945. streljan. 1952. Stupio na snagu ugovor o Evropskoj zajednici za ugalj i čelik, prva faza stvaranja Evropske unije. 1956. U sudaru italijanskog i švedskog broda "Andrea Dorija" i "Stokholm", ispred obala SAD u Atlantskom okeanu, poginulo 50 osoba. 1957. Tunis postao republika, za predsednika izabran Habib Burgiba. 1963. SSSR, SAD i Velika Britanija zaključile ugovor o zabrani nuklearnih proba u vazduhu, pod vodom i u kosmosu. 1968. Papa Pavle VI zabranio vernicima Rimokatoličke crkve sve veštačke metode sprečavanja začeća. 1978. U bolnici u Lankaširu, u Velikoj Britaniji, rođena prva na svetu "beba iz epruvete" Luis Džoj Braun. 1982. Vođa Palestinske oslobodilačke organizacije Jaser Arafat u Bejrutu potpisao deklaraciju kojom je prihvatio rezolucije Ujedinjenih nacija o postojanju države Izrael. 1986. Umro američki filmski režiser italijanskog porekla Vinsent Mineli, dobitnik Oskara 1958. za film "Žiži". 1991. Sovjetski predsednik Mihail Gorbačov predložio liderima Komunističke partije SSSR-a novu platformu u kojoj izgradnja komunizma više nije osnovni cilj i pozvao ih da odbace zastarele ideološke dogme. 1992. Vlada Italije poslala 7. 000 vojnika na Siciliju, u nastojanju da razbije mafiju. 1994. Izrael i Jordan u Vašingtonu potpisali deklaraciju kojom je okončano ratno stanje između te dve države. 1995. Haški tribunal podigao optužnice protiv Radovana Karadžića, Ratka Mladića, Milana Martića i još 21 osobe, uglavnom komandanata i stražara zatvoreničkih logora u Bosni. Lider bosanskih Srba Radovan Karadžić i general Ratko Mladić optuženi za genocid, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. 2000. Supersonični avion kompanije Er Frans srušio se blizu Pariza, neposredno po poletanju. Poginuli 109 putnika i članova posade i četiri osobe na zemlji. Prva nesreća konkorda otkako je počeo da leti, 1969. 2001. General Hrvatske vojske Rahim Ademi, optužen za zločine nad Srbima 1993. u Medačkom džepu, kod Gospića, u Hrvatskoj, predao se Haškom tribunalu. Na osnovu odluke Sudskog veća 20. februara 2002. Ademi pušten na slobodu do početka suđenja. 2002. Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao zakon kojim se Rusima dozvoljava da prodaju i iznajmljuju svoje zemljišne posede, prvi put od 1917. 2013. - Google obeležava rođendan Rozalind FrenklinLINK.

1533.  Meri Tjudor, vojvotkinja od Safoka (eng. Mary Tudor; 18. mart 1496. – 25. jun 1533) je bila mlađa sestra Henrija VIII i kraljica Francuske poslednja tri meseca 1514. Bila je kćerka Henrija VII i Elizabete od Jorka iz dinastije Tjudor. Udata je za francuskog kralja Luja XII, koji je bio stariji od nje skoro 30 godina. Nakon njegove smrti udala se za Čarlsa Brandona, 1. vojvodu od Safoka. Ovaj brak je sklopljen u tajnosti u Francuskoj bez bratovljeve dozvole. Zbog ovoga je bila neophodna intervencija Tomasa Volsija i Henri je oprostio bračnom paru, mada su morali da plate veliku kaznu. 1822.  Ernst Teodor Vilhelm Hofman (nem. Ernst Theodor Wilhelm Hoffmann; rođen 24. januara 1776. u Kenigsbergu, u istočnoj Pruskoj, umro 25. juna 1822) bio je nemački književnik, najpoznatiji predstavnik romantizma u nemačkoj književnosti. Poznat je pod imenom E. T. A. Hofman (nem. E. T. A. Hoffmann). Pisao je pripovetke sa elementima strave i fantazije. Bio je svestran umetnik - književnik, kompozitor, muzički kritičar, slikar i karikaturista. Njegove pripovetke su imale veliki uticaj u 19. veku, a on je bio ključni književnik nemačkog romantizma. 1847. - Oslobođeni crni robovi iz Amerike, osnivači Liberije, proglasili tu afričku državu nezavisnom republikom. Na isti dan 1862. Liberiju priznale i SAD. 1861. - Umro je Abdul Medžid, turski sultan. (* 1823. ) 1867. - Amerikanac Lisjen Smit iz Ohaja patentirao bodljikavu žicu. 1872. - Jezuiti izbačeni iz Nemačke, 99 godina pošto je papa Klement XIV ukinuo taj rimokatolički red. 1876. - U bici kod Litl Big Horna indijansko pleme Sijuks pod komandom poglavice Ludog Konja pobedilo jedinicu VII konjičke divizije generala Džordža Armstronga Kastera. Kaster poginuo sa sva 264 vojnika. Di Braun: Sahranite mi srce kraj ranjenog kolena   Ovaj epski američki bestseler nam donosi priču sa strane crvenog čoveka. LINK 1900. - Rođen je Luj Mauntbetn, britanski admiral, prvi lord Admiraliteta i poslednji vicekralj Indije. 1903. - Rođen je Erik Artur Bler, poznat kao Džordž Orvel, engleski pisac. Džordž Orvel: Niko i ništa u Parizu i Londonu Orvel otkriva da ljudi sa dna društvene lestvice nisu tamo po izboru, ili zbog lenjosti i nesposobnosti, već da loša društvena organizacija onemogućava svaku promenu nabolje. LINK Džordž Orvel: 1984 Kultna knjiga, posebno aktuelna unazad 10 godina. Orvelove pretpostavke, njegovi fantazmi tek danas funkcionišu. LINK 1913. — Peko Dapčević učesnik španskog građanskog rata i Narodnooslobodilačke borbe, general-pukovnik JNA 1920. - U Vukovaru je posle pet dana rada završen Drugi kongres Socijalističke radničke partije Jugoslavije (komunista), koji je usvojio novi program i statut i izmenio naziv partije u Komunistička partija Jugoslavije. Za predsednike Centralnog partijskog veća su izabrani Pavle Pavlović i Jakov Lastrić, a za sekretare Sima Marković i Filip Filipović. 1925. - Rođen je Sidni Lumet, američki filmski reditelj i producent. († 2011. ) 1925. - U Užice stigao prvi voz popularno nazvan „Ćira. “ Prestao da saobraća 1974, kada je ukinuta pruga uskog koloseka. 1933. - Rođen je Alvaro Siza, portugalski arhitekta. 1937. - Umro je Mijat Mijatović, srpski advokat i pevač popularne i narodne muzike (* 1887) 1938. - Daglas Hajd inaugurisan za prvog predsednika Irske Republike. 1942. - Britansko ratno vazduhoplovstvo u Drugom svetskom ratu bombama zasulo nemački grad Bremen, važnu pomorsku luku. 1950. - Napadom severnokorejskih trupa na Republiku Koreju počeo Korejski rat. 1952. — Ljubiša Stojanović Luis, srpski muzičar. 1959. - SSSR predložio uspostavljanje denuklearizovane zone na Balkanskom poluostrvu i u Jadranskom moru. 1960. - Umro je Oto Ender, austrijki politiačar. 1963. — Džordž Majkl, engleski pop pevač. 1963. - Premijer južne kongoanske provincije Katange Moiz Čombe primoran da podnese ostavku. 1966. - Jugoslavija i Vatikan obnovili diplomatske odnose. 1966. - Rođen je Laslo Blašković, srpski pisac. 1973. - Rođen je Nebojša Ilić, srpski glumac. 1975. - Mozambik posle 477 godina stekao nezavisnost od Portugala, prvi predsednik postao Samora Mašel, lider Fronta za oslobođenje Mozambika. 1975. - Premijerka Indije Indira Gandi proglasila vanredno stanje da bi zaustavila kampanju za njeno povlačenje sa vlasti. Uhapšeni lideri opozicije, sindikata i intelektualci. 1988. - U Luksemburgu potpisana Deklaracija o uspostavljanju zvaničnih odnosa Evropske zajednice i Saveta za uzajamnu ekonomsku pomoć. 1991. - Poslednje sovjetske jedinice napustile Čehoslovačku, 23 godine posle vojne intervencije Varšavskog pakta kojom je prekinuta reformistička politika Aleksandra Dubčeka. 1991. - Slovenija i Hrvatska proglasile nezavisnost od SFRJ. To je pojačalo napetost u SFRJ, koja je kasnije prerasla u rat u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. 1993. - Kim Kembl postala prva žena na čelu Vlade Kanade. 1995. - Šeik Hamad bin Kalifa Al Tani državnim udarom sa vlasti zbacio oca, šeika Kalifu, emira Katara. 1996. - U eksploziji kamiona-bombe u stambenom naselju vojske SAD kod grada Dahran u Saudijskoj Arabiji poginulo 19 Amerikanaca i ranjeno oko 400 osoba različite nacionalnosti. Za napad optuženi pripadnici saudijske militarističke grupe Hezbolah. 1997. - Umro je Žak Kusto, francuski istraživač i okeanograf. (* 1910). 1999. - SAD ponudile nagradu od pet miliona dolara za informacije koje bi omogućile hapšenje ratnih lidera bosanskih Srba i predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića, optuženih za ratne zločine. 2001. - Indonežanski predsednik Abdurahman Vahid doputovao u zvaničnu posetu Australiji, prvu posle 26 godina, čime je počela nova era u odnosima dve zemlje. 2001. - U Albaniji vladajuća Socijalistička partija proglasila pobedu na parlamentarnim izborima, uprkos neredima koji su za posledicu imali zatvaranje 15 izbornih jedinica. Tirana noću 2003. - SAD „zamrzle“ finansijsku imovinu 55 bivših zvaničnika Iraka, uključujući Sadama Huseina. 2009. - Umro je Majkl Džekson, američka pop ikona (* 1958). 2009.  Fara Foset (2. februar 1947 – 25. jun 2009) je bila američka glumica, najpoznatija po tome što je godine 1976. ulogom privatne detektivke Džil Monro u TV-seriji Čarlijevi anđeli postala jednom od ikona pop-kulture 1970-ih. Fosetina frizura je bila kopirana od miliona žena, a njen poster postao najprodavanijim u istoriji. 1980-ih je imala i niz zapaženih uloga u pozorišnim predstavama i TV-filmovima na temu silovanja i porodičnog nasilja. 2009.  Yasmine (3. 3. 1972. – 25. 6. 2009. ) bila je flamanska pevačica i voditeljka. Rođena je u Antwerpenu kao Hilde Rens, a odrasla je u obližnjem Kontichu. 2012. -  Apple objavio Mountin Lion verziju operativnog sistem OS X. 2014.  Ana Marija Matute Auseho (Barselona, Španija, 26. jul 1925 — 25. jun 2014) bila je španska spisateljica, član Španske kraljevske akademije i treća žena koja je primila nagradu Servantes 2010. godine. Matute je bila jedna od najznačajnijih ličnosti španske književnosti XX veka i mnogi su smatrali da je jedan od najboljih pisaca posleratne španske književnosti. IZVOR

1787. - Pod predsedništvom Džordža Vašingtona, u Filadelfiji je počela s radom ustavna konvencija. Nacrt ustava prve moderne demokratske države u svetu, SAD, usvojen je 17. septembra, nakon gotovo četiri meseca raspravljanja. Održivost demokratije Robert A. Haket i Juedži Džao napisali su veoma važnu knjigu koja seže u samu suštinu novinarstva – vladavinu objektivnosti – nastojeći pritom da zanemare mišljenje po kome je novinarstvo „prodalo svoju dušu“. Detaljnije   1803. - Rođen je Ralf Valdo Emerson, američki pesnik, esejist i duhovni vođa transcendentalista. 1810. - U Rio de la Plati u Argentini počela pobuna protiv španskog kolonijalnog režima, a vlast je preuzela privremena vlada. Taj dan se proslavlja kao Dan nezavisnosti Argentine, mada je nezavisnost formalno proglašena u julu 1816. 1840. - U Srbiji uveden javni poštanski saobraćaj otvaranjem prve pošte u Beogradu, u zgradi na Kalemegdanu. Pošta je iz Beograda u druga mesta u zemlji otpremana sredom i subotom. 1848. - Rođen je Helmut fon Moltke Mlađi, nemački general, načelnik nemačkog generalštaba 1856. - Rođen je Franše Depere, francuski maršal. 1875. - Rođen je Teodor Taranovski, ruski pravnik i istoričar. 1879. - Rođen je Vilijam Maksvel, lord Biverbruk, britanski političar i novinski magnat. 1889. - Rođen je Igor Sikorski, ruski konstruktor aviona i helikoptera. (†1972) 1895. - Britanski pisac Oskar Vajld osuđen na dve godine robije zbog homoseksualnosti. 1911. - Predsednik Meksika Porfirio Dijas podneo je ostavku posle pobede revolucionarnih snaga nad trupama vlade u građanskom ratu. 1914. - Rođen je Slobodan Princip Seljo, narodni heroj Jugoslavije (†1942) 1915. - Završena bitka za grad Ipr u Prvom svetskom ratu u kojoj je bilo 105. 000 poginulih i ranjenih, a tokom koje su Nemci prvi put upotrebili otrovni gas koji je po tom gradu dobio naziv iperit. 1922. - Rođen je Enriko Berlinguer, lider italijanskih komunista. Slavenka Drakulić: Basne o komunizmu Basne o komunizmu je dvostruko korisna knjiga: iz nje će mladi saznati mnogo o životu u komunizmu (na primer: kako se živelo bez banana), a stariji će se podsetiti nekih prošlih vremena i sopstvenih života u njima. Detaljnije   1923. - Velika Britanija priznala nezavisnost Transjordanije pod emirom Abdulahom. Istog dana 1946. novim sporazumom je priznat suverenitet te bliskoistočne države nazvane Jordan sa Abdulahom kao kraljem. 1927. - Rođen je Robert Ladlam (Robert Ludlum) bio je američki autor 11 triler romana ukupnog tiraža između 290 i 500 miliona kopija, prevedenih na 33 jezika i objavljenih u 40 zemalja. Ladlam je, takođe, objavljivao knjige pod pseudonimima Džonatan Rajder (Jonathan Ryder) i Majkl Šepard (Michael Shepherd). 1929. - U Narodnom pozorištu u Beogradu izvedena je premijera „Gospođe ministarke“ Branislava Nušića. Reditelj je bio Vitomir Bogić, a scenograf Ananije Verbicki. Naslovnu ulogu tumačila je Žanka Stokić, kojoj je Nušić unapred namenio ulogu. 1944. - Nemci su u Drugom svetskom ratu počeli vazdušni desant na Drvar gde je bio smešten Vrhovni štab jugoslovenskih partizana. 1960. - Tokom kinesko-nepalskih prepirki oko granice na Mont Everestu, Kinezi su stigli na severnu stranu vrha i postavili kinesku zastavu i bistu Mao Cedunga. 1961. - Britanski advokat Piter Benenson osnovao u Londonu Organizaciju za ljudska prava Amnesti internešenel. 1963. - Samit afričkih država u Adis Abebi je okončan sporazumom o osnivanju Organizacije afričkog jedinstva. Rastko Petrović: Afrika Rastko Petrović je, kao i drugi usamljeni putnici posleratne generacije, recimo Hemingvej, nastojao da dokumentuje i fiksira ne toliko nove predele i nepoznate običaje, koliko novo iskustvo kretanja i ko-prisustva. Uostalom, sam je najbolje objasnio zašto je snimao, a zatim, tako dugo i čuvao svoje fotografije iz Afrike : ,,Bez pretenzija, bez ambicija, jedino da bih sačuvao svoju viziju o svetu večitog detinjstva. "  Detaljnije   1969. - U Sudanu je državnim udarom vlast preuzeo pukovnik Džafar Mohamed al-Nimeiri. 1979. - Odmah nakon poletanja sa čikaškog aerodroma, srušio se američki avion "DC-10" pošto mu je prethodno otpao jedan motor. Poginulo je svih 273 putnika i članova posade. 1983. - U požarima koji su zahvatili tri broda na reci Nil u južnom Egiptu poginulo je više od 300 ljudi. 1991. - Završena je dvodnevna akcija tokom koje su Izraelci „vazdušnim mostom“ prebacili 15. 000 etiopskih Jevreja iz Adis Abebe u Izrael. 1992. - Oskar Luiđi Skalfaro postao predsednik Italije. 1993. - Savet bezbednosti UN usvojio je rezoluciju 827 o osnivanju Međunarodnog suda za ratne zločine počinjene na tlu bivše Jugoslavije sa sedištem u Hagu. To je bio prvi takav sud posle sudova u Nirnbergu (1945-46) i Tokiju (1946-48). Godine 1994. osnovan je i Međunarodni krivični sud za Ruandu sa sedištem u tanzanijskom gradu Aruši. 1994. - Ruski književnik Aleksandar Solženjicin vratio se u Rusiju nakon 20 godina izgnanstva. 1995. - Avijacija NATO-a, u ratu u BiH, bombardovala je skladište municije bosanskih Srba kod Pala. Srbi su odgovorili uzimanjem za taoce 377 pripadnika mirovnih snaga UN. Poslednji taoci pušteni su 18. juna. 1995. - U eksploziji granate na centralnom trgu u Tuzli 71 osoba je poginula, a 108 ranjeno. 1995. Krešimir Ćosić (Zagreb, 26. novembar 1948 — Baltimor, 25. maj 1995) je bivši jugoslovenski i hrvatski košarkaš i trener. 1996. - Bivši bugarski car Simeon II vratio se u zemlju nakon 50-ogodišnjeg egzila. 1997. - Vojnim udarom zbačena je civilna vlada u Sijera Leoneu, a predsednik Ahmad Tedžan Kabah prinuđen je da napusti zemlju. 2000. - Umro je Fransis Lederer, češki pozorišni i filmski glumac. 2001. - Umro je Alberto Korda, kubanski fotograf. Digitalna fotografija - Priručnik koji nedostaje Ova knjiga je nastala kako bi odgovorila na sva navedena pitanja, a i na mnoga druga. Ona je grubo podeljena na dva dela, o kojima možete da razmišljate kao o „fotografskom“ i „digitalnom“ delu. Detaljnije 2001. - Amerikanac Erik Vajhenmajer prva je slepa osoba koja je osvojila Mont Everst, na koji se popeo zajedno sa Šermanom Bulom, 64-godišnjim lekarom, koji je tako postao najstarija osoba koja je osvojila ovaj vrh. 2001. - Deset godina nakon raspada SFR Jugoslavije, predstavnici novonastalih država parafirali su u Beču Sporazum o podeli imovine bivše zajedničke zemlje. 2002. - U padu aviona kineske avio kompanije „Čajna erlajns“ u more u tajvanskom zalivu, poginulo je 225 putnika i članova posade. 2004. - Šef UNMIK-a Hari Holkeri podneo je ostavku iz zdravstvenih razloga, tri meseca pre isteka mandata. IZVOR

1891. - Rodjen je Henri Miler, američki književnik; (Jarčeva obratnica, roman) 1893. - Rodjen Mao Ce-tung, kineski komunistički vodja, osnovao kinesku komunističku partiju 1921. godine. KNJIGA: MAO CEDUNG Naručite danas i dobra knjiga će biti u vašoj biblioteci. Zoin Mihailo: "Parafrazirajući Maa, svi dani su ponedeljak, sem nedelje. " 1898. - Pjer i Marija Kiri, rodjena Sklodowska, (Pierre & Marie Curie) otkrili su radioaktivni element Radium (Ra). 1906. - Prvi igrani film napravljen u Australiji. 1938.  Mirko Kovač (Petrovići, Crna Gora, 26. decembar 1938 — Rovinj, 19. avgust 2013) je bio crnogorski, srpski i hrvatski književnik, autor više romana, zbirki pripovjedaka, eseja, TV-drama i filmskih scenarija.  Zbirka novela »Rane Luke Meštrevića« (1971) dobija nagradu „Milovan Glišić“, ali mu je ta nagrada oduzeta 1973, a knjiga povučena iz knjižara i biblioteka. Dopunjeno izdanje istoimene zbirke izlazi 1980. godine, a novoj pripovijeci iz te knjige »Slike iz porodičnog albuma Meštrevića« pripala je „Andrićeva nagrada“. Zbirka pripovjedaka »Nebeski zaručnici« izlazi 1987. i dobija nagradu izdavača BIGZ.  Mirko Kovač umro je 19. avgusta 2013. u Zagrebu, a sahranjen je u Rovinju. Više o knjizi i korpa za naručivanje. 1972. - Umro je Hari Truman (Harry), predsednik SAD 1945-53. Za predsednika je izabran nakon smrti Frenklina Rozevelta (Franklin Roosevelt). Učesnik je Potsdamske konferencije, a avgusta 1945, po njegovom nalogu na Japan je bačena atomska bomba. Godine 1947. uveo je doktrinu o vojnoj i ekonomskoj pomoći zemljama ugroženim revolucionarnim pokretima, a njegova administracija je iste godine sačinila Maršalov plan o posleratnoj obnovi Evrope. Doneo je zakon protiv radničkih sindikata i osnovao Komisiju za ispitivanje protivameričke delatnosti čiji se rad pretvorio u "lov na veštice" (makartizam). Uveo je SAD u Korejski rat. 1975. - Letom na liniji Moskva-Alma Ata, "Tupoljev-144" je postao prvi supersonični avion u svetu u redovnom saobraćaju. 1989. - Rumunski Front nacionalnog spasa naimenovao je novu vladu s Jonom Ilijeskuom (Ion Iliescu) na čelu, dan posle pogubljenja Nikolae Čaušeskua (Nicolae Ceausescu). 1990. - Skupština Slovenije proglasila je samostalnost te republike, nakon plebiscita 23. decembra na kome se 86 odsto glasača izjasnilo za nezavisnu slovenačku državu. 1991. - U Alžiru su održani prvi višepartijski parlamentarni izbori od sticanja nezavisnosti od Francuske 1962. 1994. - Napadom komandosa na oteti francuski putnički avion na aerodromu u Marseju oslobođeno je 239 putnika i članova posade koje su islamski teroristi držali kao taoce posle otmice 24. decembra u Alžiru. Komandosi su ubili svu četvoricu terorista. 1998. - Bivši lideri Crvenih Kmera Kije Sampan (Khieu Samphan) i Nuon Čea (Chea) predali su se kambodžanskoj vladi. Za vreme režima Crvenih Kmera sredinom sedamdesetih godina 20. veka u Kambodži je ubijeno ili je umrlo od gladi i bolesti 1,7 miliona ljudi. 2000. - U požaru u diskoteci u kineskom gradu Liojangu život je izgubilo 311 ljudi. 2001. - Izraelski ministar odbrane Bendžamin Ben-Elizer izabran je za predsednika Laburističke partije. 2002. Umro je Herb Rits. Čuveni Američki modni fotograf. 2002. Iz štampe je izašla knjiga: Mastering Kylix 2 – upotpunosti ovladajte RAD alatom koji je napravljen specijalno za Linux okruženje. Kylix 2 nagoveštava velike mogućnosti u svetu Linux aplikacija. VIŠE O KNJIZI. 2003. - U zemljotresu jačine 6,3 stepena Rihterove skale koji je pogodio iranski grad Bam, poginulo je oko 50. 000 ljudi. 2004. - U naletu plimnog talasa cunamija izazvanog zemljotresom jačine 9 stepeni Rihterove skale nedaleko od indonežanskog ostrva Sumatre, stradalo je preko 300. 000 ljudi u zemljama regiona: Malezija, Indija, Bangladeš, Šri Lanka, Tajland, Indonezija, Maldivi, Somalija, Tanzanija, Sajšeli, Mjanmar, Kenija i Madagaskar. IZVOR.

Na današnji dan, 26. januara 1997. godine, New York Times je objavio članak koji opisuje živu debatu između zagovornika elektronskih knjiga i onih koji preferiraju tradicionalne, papirne knjige. Ova rasprava se odvijala u kontekstu otvaranja nove javne biblioteke u San Francisku, koja je izazvala kontroverze zbog svoje odluke da značajan deo prostora posveti računarskim terminalima umesto klasičnim knjigama. Kritičari su izrazili zabrinutost da biblioteka previše knjiga prebacuje na online pristup, čime se, po njihovom mišljenju, umanjuje vrednost fizičkog čitanja i tradicionalnog načina istraživanja kroz korišćenje kartičnih kataloga. Ovaj potez je za mnoge simbolizovao kraj jedne ere i prelazak u novu, digitalnu, što je izazvalo nostalgiju za prošlim vremenima kada su biblioteke bile ispunjene redovima i redovima knjiga, a informacije se tražile prelistavanjem kartica u katalogu. ------- 1186. - Dubrovnik je sklopio mir sa srpskim velikim županom Stefanom Nemanjom, koji je u dva navrata pokušao da zauzme taj grad (1184. i 1185. ). Sporazum o miru bio je osnov za kasnije ugovore Srbije i Dubrovnika. 1371. - U bici na reci Marici, kod Črnomena, Turci su porazili srpsku vojsku braće Mrnjavčević, kralja Vukašina i despota Uglješe, koji su u boju poginuli. To je bila jedna od presudnih bitaka u turskom pohodu na Balkan. 1500. - Španski moreplovac Visente Janjes Pinson (Vicente Yanes Pinzon) otkrio je Brazil. 1531. - Snažan zemljotres pogodio je Portugal, glavni grad Lisabon potpuno je razoren, a poginulo je više od 30. 000 ljudi. 1580. - Engleski moreplovac i gusar Frensis Drejk (Francis Drake) uplovio je u luku Plimut na završetku svog putovanja oko sveta, koje je trajalo 33 meseca. Drejk je bio prvi Englez koji je oplovio zemlju, za šta je dobio titulu viteza od kraljice Elizabete. 1687. - U bici s Turcima topovsko tane mletačke vojske izazvalo je eksploziju u kojoj su teško oštećeni Partenon i Propileji na Akropolju, gde je turska vojska držala skladište municije. 1699. - Potpisan je Karlovački mir, kojim je posle 16 godina okončan rat između Turske i Svete alijanse. Sporazumom koji su u Sremskim Karlovcima s Turskom sklopile Austrija, Rusija, Poljska i Venecija, Turci su izgubili Ugarsku, Slavoniju, Liku i Baniju, zadržali Banat i deo Srema do Mitrovice. Venecija je dobila srednju Dalmaciju, Boku Kotorsku do Risna i Moreju (Peloponez). 1788. - Britanski brodovi s prvim naseljenicima iz Engleske, uključujući grupu robijaša, uplovili su u zaliv Botani Bej (Sidnej) u Australiji gde su osnovali koloniju. 1815. - Rusija, Austrija i Pruska formirale su Svetu alijansu, koju su kasnije potpisali svi evropski vladari osim britanskog regenta, pape i turskog sultana. Cilj saveza bio je da uguši revolucionarne pokrete u Evropi nakon Francuske revolucije i Napoleonovih ratova. 1823. - Umro je engleski lekar Edvard Džener (Edward Jenner), koji je 1796. pronašao vakcinu protiv velikih boginja. 1826. - Rođen je Ljubomir Nenadović, član Srpske kraljevske akademije, autor čuvenih putopisa i jedan od najčitanijih srpskih pisaca druge polovine 19. veka ("Pisma iz Italije", "Pisma iz Nemačke", "Pisma iz Švajcarske", "O Crnogorcima"). 1849. - Rođen je ruski fiziolog Ivan Petrovič Pavlov, osnivač Instituta za eksperimentalnu medicinu, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1904. Na osnovu eksperimenata na psima postavio je teoriju uslovnog refleksa, a značajni su i njegovi radovi o inervaciji srca i funkciji jetre. 1891. - Umro je nemački inženjer Nikolaus August Oto (Otto), koji je 1861. napravio prvi benzinski motor, a 1876. je izumeo četvorotaktni motor s unutrašnjim sagorevanjem, poznat kao "Oto motor". 1905. - Kod Pretorije u Južnoj Africi pronađen je najveći dijamant na svetu "Kalinan". U sirovom stanju on je težio 622 grama i imao je 3. 106 karata. 1907. - Novi Zeland, koji je bio kolonija Velike Britanije, postao je dominion u okviru Britanskog komonvelta. 1918. - Saveznici su u Prvom svetskom ratu počeli opštu ofanzivu koja je početkom oktobra dovela do sloma Centralnih sila i završetka rata. 1930. - Mahatma Gandi, lider pokreta za nezavisnost Indije započeo je marš kroz Indiju zbog poreza na so. "Marš soli" trebalo je da ohrabri Indijce da samostalno proizvode so kao simbol nezavisnosti. 1934. - Potpisan je desetogodišnji nemačko-poljski pakt o nenapadanju, koji je Hitler prekršio napadom na Poljsku 1. septembra 1939. 1935. - Izašao je prvi broj nedeljnika Nedeljnih informativnih novina (NIN). Posle 26 brojeva zabranjen je septembra 1935. godine. NIN je počeo ponovo da izlazi 7. januara 1951. godine. 1942. - Prve trupe SAD u Drugom svetskom ratu stigle su u Evropu, u Severnu Irsku, a u borbe na evropskom ratištu uključile su se 1943. napadom na Italiju. IZVOR. 1945. - U Njujorku je umro mađarski kompozitor i pijanista Bela Bartok, čije je delo otvorilo nove pravce razvoja mađarske muzike. U svetskim razmerama jedan je od začetnika "nove muzike" 20. veka (simfonijska poema "Košut", opera "Dvorac Modrobradog", baleti "Drveni princ" i "Čudesni mandarin" i brojna simfonijska i kamerna dela). 1947. - U avionskoj nesreći u Danskoj poginuo je švedski prestolonaslednik Gustav Adolf (Gustaf) (40). Bez oca je ostalo petoro dece, među kojima i sadašnji kralj Švedske Karl Gustav DžVI (Carl). 1950. - Indija je formalno proglašena republikom u okviru Britanskog komonvelta. 1960. - Održan je prvi TV duel između predsedničkih kandidata. U okviru kampanje za predsednika SAD, na nacionalnoj televiziji suočili su se tadašnji potpredsednik Ričard Nikson (Rixhard Nixon) i senator Džon Kenedi (John Kennedy). 1965. - Hindi je postao zvanični jezik Indije, što je izazvalo nemire na jugu zemlje gde stanovništvo govori drugim jezicima, pa je vlada Indije u februaru 1965. odlučila da u zvaničnoj upotrebi ostane i engleski. 1969. - U Boliviji je vojna hunta pod vođstvom generala Alfreda Ovanda Kandije (Candia) oborila predsednika Silesa Salinasa. 1972. - Iznad Čehoslovačke je, posle eksplozije podmetnute bombe, pao avion JAT-a "DC-9" na liniji Kopenhagen-Beograd. Poginulo je 26 putnika i članova posade, a preživela je jedino stjuardesa Vesna Vulović. 1980. - U Minhenu je na festivalu piva u eksploziji podmetnute bombe poginulo 13, a ranjeno više od 200 ljudi. 1984. - Branko Ćopić (Hašani, Bosanska krajina, 1. januar 1915 — Beograd, SR Srbija, 26. mart 1984) je bio srpski i jugoslovenski književnik. Osnovnu školu završio je u rodnom mjestu, nižu gimnaziju u Bihaću, a učiteljsku školu pohađao je u Banjoj Luci, Delnicama i Sarajevu, te je završio u Karlovcu. Na Filozofskom fakultetu u Beogradu diplomirao je 1940. godine. Prvu priču objavio je 1928. godine, a prvu pripovijetku 1936. Njegova djela su, između ostalih, prevođena na engleski, njemački, francuski i ruski jezik. Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti i Akademije nauka i umetnosti Socijalističke Republike Bosne i Hercegovine. Izvršio je samoubistvo skokom sa mosta Bratstvo i jedinstvo u Beogradu 26. marta 1984. u svojoj 69. godini života. 1984. - Velika Britanija i Kina su se sporazumeli o vraćanju Hongkonga 1997. pod suverenitet Kine. Hongkong je pripao Britancima na osnovu mirovnog ugovora u Nankingu 1842, nakon Opijumskog rata (1839-42). 1989. - Vijetnam je povukao svoje trupe iz Kambodže, koje su u toj zemlji bile od kraja 1978, ostavivši snage vlade Hun Sena da se same bore protiv maoističke gerilske organizacije "Crveni Kmeri". 1990. - U Rimu je u 83. godini umro italijanski književnik Alberto Moravija (Moravia), jedna od najzanačajnijih ličnosti italijanske književnosti 20. veka ("Rimske priče", "Čočara", "Rimljanka"). 1990. - Umrla je američka filmska glumica Ava Gardner i holivudska zvezda pedesetih godina. Snimila je oko 60 filmova, od kojih su najpoznatiji "Bosonoga kontesa", "Mambo" "Snegovi Kilimandžara", "Sunce se ponovo rađa". 1993. - PISAC JE POSTAO PREDSEDNIK. Književnik Vaclav Havel izabran je za predsednika nove Češke Republike, nakon raspada čehoslovačke federacije. 1994. - Alžirske snage bezbednosti ubile su šefa najjače islamske terorističke organizacije GIA Šerifa Guzmija (Ćerif Gousmi), poznatog kao Abu Abdala (Abou Abdallah). 1994. - Rumunija je, kao prva zemlja bivši hladnoratovski protivnik NATO, potpisala dokument "Partnerstvo za mir" tog vojnog saveza. 1996. - Senat SAD je odobrio sporazum START-2 o smanjivanju broja američkih i ruskih strateških nuklearnih raketa. 2000. - Međunarodni sud za ratne zločine doneo je konačnu presudu bosanskom Srbinu Dušku Tadiću (44) u postupku koji je trajao skoro četiri godine. Prvi čovek kojem je suđeno za zločine počinjne tokom bosanskog rata (1992-95) osuđen je na 20 godina zatvora. 2001. - U zemljotresu jačine 7,7 stepeni Rihterove skale u zapadnoj Indiji poginulo je oko 18. 000 ljudi. 2003. - Sletanjem u Šangaj, obavljen je prvi komercijalni let tajvanske avio kompanije u Kinu, nakon više od 50 godina. 2005. - U stampedu i požaru koji je nastao tokom hodočašća kod hrama boginje Mandre Devi, u blizini sela Vai, na zapadu Indije, poginulo je 258 hinduističkih hodočasnika, uključujući žene i decu.

1847 - Liberija, država oslobođenih američkih robova koji su se doselili u Afriku, postala je prva nezavisna republika u Africi. 1856 - U Dablinu je rođen engleski dramski pisac, novinar i kritičar Džordž Bernard Šo. Književnu karijeru počeo je pisanjem romana i pozorišnih kritika, a proslavio se mnogobrojnim pozorišnim delima. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1925. ("Kandida", "Zanat gospođe Voren", "Major Barbara", "Pigmalion") Džordž Bernard Šo: Karijera Roman Karijera spada u Šoova najranija prozna dela, u kojem se obračunava sa sopstvenim iskustvima iz detinjstva i porodičnim odnosima: odrastanje bez dovoljno pažnje, nerazumevanje, roditeljska uloga vidjena kao vlasništvo nad sudbinom deteta. . . . Posebno karakteristično je opisan Šoov odnos s majkom, objašnjen preko lika pravdoljubivog deteta i časnog mladića Kesela Bajrona. LINK Džordž Berbard Šo: Đavolov učenik Dramski komad Đavolov učenik osvetljava jedan deo američke istorije, odnosno rat za nezavisnost. Dramski komad Đavolov učenik osvetljava jedan deo američke istorije, odnosno rat za nezavisnost. LINK   1858 - Lajonel Rotšild je postao prvi Jevrejin član donjeg doma britanskog parlamenta. 1875 - Rođen je švajcarski psihijatar Karl Gustav Jung, osnivač "analitičke" ili "kompleksne" psihologije, u kojoj se razlikuju dva sloja podsvesnog - individualno i kolektivno ("Psihološki tipovi", "Psihologija i religija", "Simbolika duha", "Studija o arhetipovima"). Karl Gustav Jung: Antologija - Čovek i duša Antologija Jung od ogromnog je značaja, kako za stručnjake, tako i za laike koji imaju autentičnu potrebu da se upoznaju sa Jungovim delom. Ujedno, ona je dragocena dopuna onim Jungovim delima koji su do sada kod nas prevedena. LINK 1894 - Rođen je engleski pisac Oldos Haksli, jedan od najistaknutijih evropskih esejista XX veka. Njegovi "romani ideja" zasnovani su na esejističkim modelima rasprava i sukoba načela ("Kontrapunkt života", "Vrli novi svet", "Slepi u Gazi"). Oldos Haksli: Vrli novi svet Jedno od načuvenijih Hakslijevih dela. U ovom romanu opisan je društvo koje funkcioniše po principima masovne proizvodnje i pomoću Pavlovljevih refleksa. Ljudi se stvaraju u epruvetama i unapred se određuje ko će pripadati kojoj klasi ljudi po inteligenciji. . . LINK 1908 - Rođen je čileanski državnik Salvador Aljende Gosens, osnivač Socijalističke partije i prvi marksista predsednik Čilea (1970). Ubijen je u udaru vojne hunte pod vođstvom generala Augusta Pinočea 11. septembra 1973. 1909 - Pokušaj španske vlade da u Kataloniji mobiliše rezerviste za borbe u Maroku doveo je do ustanka u Barseloni, koji je krvavo ugušen ("Krvava katalonska nedelja"). 1928 - Rođen je američki filmski režiser Stenli Kjubrik koji se proslavio filmovima različitog žanra kao što su "2001 - Odiseja u svemiru", "Paklena pomorandža", "Dr Strejndžlav" i "Lolita". 1941 - Predsednik SAD Frenklin Delano Ruzvelt zamrznuo je svu japansku imovinu u SAD i time obustavio američko-japansku trgovinu. 1943 - Rođen je britanski muzičar Mik Džeger, osnivač i pevač rok grupe "Roling stouns". 1945 - Na parlamentarnim izborima u Velikoj Britaniji pobedili su laburisti i njihov lider Klement Atli zamenio je na mestu premijera Vinstona Čerčila. 1950 - Američki vojnici, tokom Korejskog rata, počinili su masakr nad stotinama nenaoružanih izbeglica u selu No Gun Ri. 1952 - Umrla je Eva Peron (33), popularna prva dama Argentine, supruga Huana Perona. 1953 - Napadom gerilaca na kasarnu Monkada u gradu Santjago de Kuba, Fidel Kastro je počeo borbu protiv režima diktatora Fulhensija Batiste. 1956 - Egipatski predsednik Gamal Abdel Naser nacionalizovao je Suecki kanal, koji je bio pod kontrolom anglo-francuske komapnije. 1963 - U zemljotresu u glavnom gradu Makedonije, Skoplju, poginulo je više od hiljadu ljudi, a grad je razrušen. 1965 - Maldivska ostrva u Indijskom okeanu, britanski protektorat od 1887, stekla su nezavisnost. 1974 - Konstantin Karamanlis, novi grčki premijer, formirao je prvu civilnu vladu, nakon sedmogodišnjeg vojnog režima u Grčkoj. 1984 - Umro je američki statističar Džordž Horas Galup, direktor i osnivač (1935) "Galupovog instituta" za ispitivanje javnog mnjenja. 1995 - Peru i Ekvador su se sporazumeli o demilitarizovanoj zoni od oko 500 kvadratnih kilometara u pograničnom amazonskom području, okončavši međusobni jednomesečni rat. 2001 - Međunarodni sud za ratne zločine u Hagu otpečatio je optužnicu protiv generala Hrvatske vojske u penziji Ante Gotovine, koji je okrivljen za zločine nad Srbima za vreme i posle operacije "Oluja" 1995. u Krajini, u Hrvatskoj. Gotovina je uhapšen 8. decembra 2005. u mondenskom letovalištu na Tenerifama u Španiji i izručen Haškom tribunalu. 2002 - Umro je Badi Bejker, američki kompozitor koji je komponovao muziku za preko 200 filmova Volta Diznija. 2003 - Umro je britanski reditelj Džon Šlezinger. Njegov film "Ponoćni kauboj" nagrađen je Oskarom, a ostaće upamćen i po filmovima "Darling", "Lažov Bili", "Daleko od razuzdane gomile" i "Maratonac". 2017. Iz štampe je izašla naša knjiga broj 492 Naučite Unity 5. x Više o knjizi: LINKLINK.

363. - Umro je Julijan, poslenji rimski car odan paganskoj veri. Žanr u kojem se Ivan Ivanji ističe kao nesumnjiv majstor, ujedno i žanr prilično redak u našoj savremenoj književnosti, jeste žanr istorijskog romana. VIŠE O KNJIZI. 363. - Na rimski presto stupio Jovijan, jedini rimski car rođen u Singidunumu (današnjem Beogradu). 1541. - Umro je Francisko Pizaro, španski osvajač. 1541. - U borbi za vlast španskih konkvistadora, u Limi ubijen osvajač Perua i osnivač grada Lima Fransisko Pizaro. 1690. - U Beogradu, na Kalemegdanu, održan veliki srpski narodno-crkveni sabor na kojem je odlučeno da se prihvati poziv austrijskog cara Leopolda na zajedničku borbu protiv Turaka, ali sa teritorije Ugarske. 1810. - Umro je Žozef Mišel Mongolfje, francuski pronalazač. 1836. - Umro je Klod Žozef Ruže de Lil, francuski oficir, autor „Marseljeze“. 1843. - Hongkong proglašen britanskom kraljevskom kolonijom, sa Henrijem Potindžerom kao prvim guvernerom. 1856. - Rođen je Maks Štirner, nemački filozof, anarhista. 1858. - Potpisivanjem mirovnog ugovora u Tjencinu završen britansko-kineski rat. Kina se ugovorom obavezala da otvori nove luke za evropsku trgovinu i da legalizuje uvoz opijuma. 1867. - Sa Beogradske tvrđave skinuta turska zastava, koja se četiri veka vijorila nad gradom. Tri meseca ranije Turci su predali ključeve Beograda knezu Mihailu Obrenoviću, ali je na Beogradskoj tvrđavi pored srpske ostala turska zastava. 1869. - Rođen je Vladimir Dimitrijevič Laskarev, srpski geolog i paleontolog ruskog porekla . 1877. - U oslobodilačkom ratu Srbije i Crne Gore protiv Turske (1876-78) Crnogorci su kod Spuža potukli tursku vojsku koju je predvodio zapovednik Skadra Sulejman paša. 1881. - Srpski knez Milan Obrenović zaključio sa Austro-Ugarskom "Tajnu konvenciju" kojom se Srbija obavezala da će prestati sa agitacijom u Bosni i Hercegovini i da neće zaključiti nijedan međunarodni sporazum suprotan interesima Beča. Za uzvrat je dobio podršku u proglašenju kraljevine i nezavisnost Srpske pravoslavne crkve od Carigradske patrijaršije. 1892. - Perl Bak- (engl. Pearl Comfort Sydenstricker; Hilsboro, 26. jun 1892 — Danbi, 6. mart 1973) američka je književnica i prva žena Amerikanka koja je nagrađena Nobelovom nagradom za književnost (1938). Roditelji su joj bili prezbiterijanski misionari, tako da je veliki deo svog detinjstva a i kasnijeg života provela u Kini. Najpre je naučila kineski jezik, a tek naknadno engleski. Pisala je romane, pripovetke i priče za djecu. U književnosti se javlja romanom engl. East Wind, West Wind, a njeno najpoznatije delo je roman Dobra zemlja engl. The Good Earth za koji je nagrađena Pulicerovom nagradom (1931). Dobra zemlja je prvi deo trilogije koja se nastavlja romanima Sinovi i Rastureni dom. Napisala je i biografije svojih roditelja, engl. The Exile i engl. The Fighting Angel. Napisala je još jednu trilogiju, romane : Zmajevo seme u koji govori o dejstvu kinesko-japanskog rata na porodicu Ling Tana koja se, pod pritiskom strahota u okupiranom Nankingu, morala pridružiti gerilcima. Obećanje (1934) predstavlja drugu knjigu ove trilogije, ostvarenu u obliku ispovesti Ling Tanovog trećeg sina, Lao Sana, koji se bori protiv stranih osvajača. završna knjiga trilogije, Paviljon žena (1946), otkriva u većoj meri spisateljkino podozrenje prema društvenim normama patrijahalne Kine. Njen poslednji roman „Večno čudo“ otkriven je u rukopisu 2013. godine. [1] 1898. - Rođen je Vilhelm Meseršmit, nemački konstruktor aviona i industrijalac. 1905.  Janko Veselinović (Crnobarski Salaš, 13. maj 1862 — Glogovac, 26. jun 1905) je bio srpski književnik.  Bio je najbolji učenik šabačke gimnazije (1878). Potom je upisao bogosloviju, koju nije završio, a zatim učiteljsku školu koju takođe nije završio. Za tadašnje vreme i to je bilo dovoljno da bude sa nepunih 18 godina učitelj u Svileuvi. U Svileuvi je upoznao svoju buduću suprugu Jovanku Joku Jovanović sa kojom se i venčao 1881. Godine 1884 je raspoređen u selo Kostur kod Pirota. Odbio je izrazivši želju da u Beču završi telegrafski kurs. Zbog bolesti se vratio u Srbiju gde je nastavio kurs, provodeći vreme po kafanama tako da kurs nije završio.  Neuredan život je ostavio tragove, pa je oboleo od tuberkuloze, od koje je i umro. Na njegovoj sahrani su bili čak i Aleksa Šantić i Svetozar Ćorović, koji su zbog toga doputovali iz Mostara. 1906. - U francuskom gradu Le Man održana je prva automobilska Gran pri trka. 1917. - Na Solunskom polju streljani generalštabni pukovnik srpske vojske Dragutin Dimitrijević Apis i majori Ljubo Vulović i Rade Malobabić, koji su pred vojnim sudom osuđeni na kaznu smrti zbog navodnog atentata na regenta Aleksandra Karađorđevića. 1933. Radivoj - Raša Popov (Mokrin 26. jun 1933) srpski je književnik, publicista, glumac i dugogodišnji televizijski novinar, novinar-saradnik „Mokrinskih novina", zvezda dečije televizijske emisija „Fore i fazoni". Autor je više desetina knjiga za decu i odrasle: izd. Nolit: Dva oka (1963); izd. Književna opština Vršac: Gvozdeni magarac (1976); izd. Dnevnik: Žabac koji ne zna da ćuti (1987); izd. Književna zajednica Novog Sada: Trulež zglave (1991); izd. Monada: Šešir bez dna (2001); izd. Tiski cvet: Lažljiva usta istine (2002); izd. Gradska narodna biblioteka Zrenjanin: Vozom posred ulice (2003); izd. Orpheus: Peta vizija (2003); izd. JOV: Bio sam srećni konj (2003); izd. Bookland: Bajke za XXI vek (2007); izd. Monart: Čarobnjakov SMS (2007); izd. Bookland: Mali zeleni (2009); izd. Tiski cvet: Spev o tranziciji (2009); izd. Jugoistok: Kako napisati najgoru pesmu (2010); izd. Bookland: Zadimljena istorija (2010); izd. Bookland: Opasne bajke (2010); izd. Lento: Sofija u kandžama smora (2011); izd. Lento: Sofijine ljubavi (2011); izd. Bookland: Kad sam padao u fras (2012); izd. Pčelica: Mokrinski patuljci (2013); izd. Bookland: Usamljena princeza (2014). Naš tvit sa najviše pregleda i sviđanja: "Raša Popov je dobio nagradu za životno delo. Mi smo nagrađeni što smo rasli uz Rašu. " 1941. - Finska se pridružila Nemačkoj u Drugom svetskom ratu i objavila rat SSSR-u u kojem je učestvovala tri godine. 1945. - U San Francisku su predstavnici 50 zemalja, uključujući Jugoslaviju, potpisali Povelju o osnivanju UN, koja je stupila na snagu 24. oktobra. 1960. - Bivša francuska kolonija Madagaskar je stekla nezavisnost kao Malgaška Republika; britanski protektorat Somalilend postao je nezavisna država, a 1. jula se ujedinio s Italijanskom Somalijom pod nazivom Somalija. 1963. - Rođen je Goran Raičević, Srpski atletičar. 1970. - Aleksandar Dubček, lider čehoslovačkog reformističkog pokreta ("praško proleće") isključen je iz Komunističke partije Čehoslovačke. 1970. - Rođen je Kris O'Donel, američki glumac. 1977. - Afrička država Džibuti stekla je nezavisnost posle 117 godina francuske vladavine. 1977. - Američki pevač Elvis Presli održao svoj poslednji koncert u Indijanapolisu. Umro je dva meseca kasnije. 1991. — JNA je krenula u akciju u Desetodnevnom ratu da spreči odvajanje Slovenije od SFRJ. 1992. - Tokom rata u Bosni, generalni sekretar UN Butros Butros-Gali pozvao je bosanske Srbe da u roku od 48 sati zaustave ofanzivu na Sarajevo, a bosanske Muslimane da deblokiraju sarajevski aerodrom. 2000. - Naučnici iz 18 zemalja dekodirali su 85 odsto ljudskog genoma, čime je otvorena nova era u ljudskoj medicini. U naučnim krugovima u svetu ocenjeno je da dešifrovanje ljudskog genoma predstavlja najveće otkriće u istoriji čovečanstva. 2001. - Predstavnici sedam zemalja Balkana (SRJ, BiH, Albanije Bugarske, Hrvatske, Makedonije i Rumunije) potpisali su, u okviru Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope, Memorandum o razumevanju o slobodnoj trgovini. BiH, SRJ i Hrvatska potpisale su sporazum kojim se obavezuju da reše problem 1,2 miliona izbeglih i raseljenih lica tokom ratova u bivšoj SFRJ (1991-95). 2004. - Posle 14 godina prekida, u hrvatski grad Split stigao je prvi voz iz Beograda. IZVOR

604. - Umro je Sveti Avgustin Kanterberijski, prvi kenterberijski nadbiskup. 735. - Umro je Sveti Bid, anglosaksonski istoričar i kaluđer. 1521. - Rimsko-nemački car Karlo V, kao izvršilac papske ekskomunikacije, doneo je Vormski edikt kojim su Martin Luter, osnivač protestantizma u Nemačkoj i njegovi sledbenici prognani iz zemlje. 1659. - Aurangzeb, veliki mogul Indije zvanično je stupio na presto koji je uzurpirao zbacivši oca i smaknuvši braću. 1762. - Umro je Aleksander Baumgarten, nemački filozof. (* 1714. ) 1805. - Napoleon Bonaparta krunisan za kralja Italije u milanskoj katedrali. * * * * * Preporučujemo:    Snežana Ranković: Bonapartin rečnik   Sve što niste znali o Napoleonu. Link    Lusi Letbridž: Napoleon Napoleon je brzo stekao najviše činove u francuskoj vojsci, ali briljantna vojnička karijera nije bila dovoljna. Link    Pol Džonson: Napoleon Pol Džonson prikazuje Napoleona kakvog nećete sresti u klasičnim istorijskim udžbenicima i poziva vas da ponovo razmislite o tome kako istorija može da se tumači. Link   Džeri Manas: Napoleon o projektnom menadžmentu Neprolazne lekcije o planiranju, izvršenju i liderstvu. Link    Havijer Sijera: Napoleonova egipatska tajna Ovaj istorijski triler istražuje mitsku, zapanjujuću i neverovatnu pustolovinu i predlaže rešenje zagonetke o Napoleonovoj „egipatskoj noći“ koja će iznenaditi čitaoce. Link * * * * *   1822. - Rođen je Edmon Gonkur, francuski pisac. 1851. - U Londonu počeo prvi moderni međunarodni šahovski turnir, koji je 15. jula, u konkurenciji 16 igrača, završen trijumfom nemačkog majstora Adolfa Andersena. 1865. - Predajom generala Kirbija Smita u Šrevenportu kod Nju Orleansa u Luizijani, prestao je poslednji oružani otpor južnjačke vojske u Američkom građanskom ratu, mesec i po dana pošto je Konfederacija potpisala kapitulaciju. 1868. - Obešen irski nacionalista Majkl Baret zbog bombaškog napada u Londonu. To je bilo poslednje javno smaknuće u Engleskoj. 1876. - Umro je František Palacki, češki istoričar i političar. 1883. - Umro je Abd-el-Kader, alžirski ustanik. (*1808. ) 1896. - Nikolaj II Romanov krunisan je za cara Rusije. Valentin Aleksandrovič Serov 1905. - osnovano Udruženje književnika Srbije. 1909. - Rođen je Adolfo Lopes Mateos, meksički političar. (†1969. ) 1912. - Rođen je Janoš Kadar, mađarski političar, lider komunista, predsednik vlade. 1923. - Održana je prva motociklistička trka „24 časa Le Mana“. 1942. - U Londonu potpisan britansko-sovjetski ugovor o punoj saradnji dveju zemalja u Drugom svetskom ratu i posle okončanja rata. 1955. - U Beograd doputovala delegacija Sovjetskog Saveza na čelu sa prvim sekretarom CK KPSS Nikitom Hruščovom. Nakon 1948. bila je to prva zvanična poseta predstavnika SSSR-a Jugoslaviji. Na kraju razgovora potpisana je Beogradska deklaracija, kojom su normalizovani međudržavni odnosi. 1966. - Britanska Gijana je postala nezavisna država u okviru Britanskog komonvelta. 1972. - U Moskvi potpisan prvi sporazum SSSR i SAD o ograničenju strategijskog nuklearnog naoružanja (SALT 1). 1976. - Umro je Martin Hajdeger, nemački filozof. 1978. - Umrla je Tamara Platonovna Karsavina, ruska balerina. 1986. - Evropska zajednica je usvojila evropsku zastavu. 1991. - Austrijski putnički avion „Boing 767“, kompanije bivšeg automobilskog asa Nikija Laude, pao je oko 160 kilometara severno od Bangkoka. Poginulo je svih 223 putnika i članova posade. Među poginulim su bila i trojica Jugoslovena. 1991. - Zvijad Gamsahurdija je izabran za predsednika Gruzije. 1997. - Australijski premijer Džon Hauard izvinio se desetinama hiljada Aboridžina koji su u prošlosti, zbog sprovođenja politike asimilacije na silu uzeti od njihov roditelja. 1998. - Uprkos protivljenju profesora i studenata, Skupština Srbije usvojila je Zakon o univerzitetu kojim je vlada Srbije ovlašćena da postavlja rektora, dekane, univerzitetske i fakultetske upravne i nadzorne odbore. Policija je brutalno rasterala studente i profesore koji su zbog toga protestovali ispred zgrade Skupštine. U naredne dve godine 180 profesora napustilo je Beogradski univerzitet. 2001. - Organizaciju afričkog jedinstva (OAJ) je nakon 38 godina postojanja zamenila Afrička unija. Promena je izvršena u cilju političke i ekonomske integracije 53 afričke države članice, a po ugledu na Evropsku uniju. 2002. - Francusko-poljski režiser, Roman Polanski, osvojio je Zlatnu palmu na filmskom festivalu u Kanu za film „Pijanista“. Roman Polanski i Adrien Brody 2003. - U avionskoj nesreći ukrajinskog aviona tipa Jak-42 u blizini Crnog mora, kod grada Trabzona, poginula su 62 pripadnika španskih mirovnih trupa, koji su se vraćali iz Avganistana i 13 članova posade. IZVOR