Vesti – Operativni sistemi

Ostalo je još samo nekoliko dana do izdavanja 7. verzije Fedora Linux distribucije, zato smo mislili da ne bi bilo loše da damo prikaz njenih najznačajnijih karakteristika. Dok Fedora tim koji stoji iza Fedora projekta radi punom parom kako bi vam obezbedio najuzbudljivije funkcije i najnovije tehnologije, glavno pitanje ostaje: Da li može Fedora 7 da dostigne nivo Ubuntua? Naravno, kao i uvek, korisnici će imati završnu reč, ali žao mi je što moram da kažem ali mislim da Fedora neće dostići nivo Ubuntua, bar u ovom trenutku. Fedora 7 obećava sledeće funkcije i poboljšanja: Izvanrednu podršku za mreže; Bežični firmware; Pungi će biti korišten za kreiranje drveta; Brzo prebacivanje između korisnika; RandR 1. 2; Podrška za KVM virtualizaciju; Ubrzanje butovanja i isključivanja računara; Novi init sistem; rpm i yum poboljšanja; libata će biti korištena za PATA podršku; syslog će biti zamenjen sa syslog-ng; Poboljšana podrška za firewire; kernel u realnom vremenu; Podrška za Tickless kernel; Podešena buđenja preko distribucija; Kodirani fajl sistem. Max Spevack, vođa Fedora projekta, je objavio "Evropsko lansiranje " Fedora 7 na LinuxTag-u 2007 u Berlinu. "Zajednica korisnika u Evropi kojoj je duboko stalo do Fedore svakako predstavlja sjajnu tačku. Za one u Evropi koji će posetiti LinuxTag, jedva čekam da vas vidim tamo. "Fedora projekat je sponzorisan od strane Red-Hat-a i predstavlja projekat otvorenog koda koji podržava zajednica. Fedora takođe predstavlja polje za ispitivanje novih tehnologija koje će možda na kraju završiti u Red Hat proizvodima i ona ne predstavlja proizvod koji je podržan od strane Red Hat-a. Cilj Fedora projekta je da radi sa Linux zajednicom kako bi se izgradio kompletan operativni sistem za generalne potrebe i to isključivo od besplatnih programa. Razvoj će se odvijati na javnim forumima. Projekat će izbacivati izdanja Fedora Core oko 2 do 3 puta godišnje sa najavljenim izdanjima za javnost. Dok Fedora 7 ne bude dostupna, možete da preuzmete Fedora Core 6 sa Softpedia.

Kompanija Ford Motor, prošle subote je skinula veo tajne sa novog sistema za zabavu i komunikaciju, zasnovanog na Microsoft-ovom softveru, koji ima za cilj da automobilu pruži sve one mogućnosti povezivanja koje ima personalni računar. Operativni sistem “Sync” omogućava vozačima da telefon upotrebljavaju bez ruku (hands-free), da preslušavaju muziku sa najrazličitijih digitalnih audio plejera, uključujući i Apple-ov iPod, kao i da im mobilni telefon glasno iščitava pristigle SMS poruke. Ford i Microsoft su zajednički objavili informacije o Sync-u veče uoči početka Međunarodnog Sajma elektronske opreme u Las Vegasu, kao i Međunarodnog Severnoameričkog Sajma automobila koji se održava u Detroitu. Mada u Microsoft-u nisu želeli da kažu da li će operativni sistem Sync biti isporučivan i drugim proizvođačima automobila, Velle Kolde, stariji menadžer proizvodnje, izjavio je kako njegova kompanija planira da ovaj softver instalira u preko 600 miliona automobila širom sveta. Računarski sistemi za automobile predstavljaju potencijalno profitabilnu poslovnu šansu za najvećeg svetskog proizvođača softvera, koji nastoji da svoj biznis razvije izvan granica čisto kompjuterske industrije. “Sasvim je sigurno da je Microsoft bacio oko na ovo tržište,” kaže David Smith, analitičar firme Gartner. “To će, u narednom periodu, biti oblast ubrzanog tehnološkog razvoja. ” Mnogi proizvođači automobila grozničavo tragaju za fancy elektronskim uređajima pomoću kojih bi svoje modele izdvojili od konkurentskih. U ovome, ipak, prednjači kompanija Ford, koja, suočivši se bitnim padom sopstvenog udela na tržištu automobila i velikim troškovima restrukturiranja, uveliko radi na integrisanju popularnih audio uređaja u svoje modele. Kompanija najavljuje da će operativni sistem Sync biti fabrički ugrađen na čak 12 modela automobila iz serije 2008, a planira se da u budućnosti on bude dostupan na svim modelima marke Ford, Lincoln i Mercury. “Sync je ono što mlade generacije i današnji vozači zahtevaju sa aspekta mogućnosti povezivanja,” kaže Derrick Kuzak, jedna od potpredsednika kompanije Ford. Uz pomoć Bluetooth bežične tehnologije, Sync sistem će vozačima omogućavati upravljanje mobilnim telefonom putem govornih komandi ili pomoću tastera na volanu automobila. On se isporučuje zajedno sa odgovarajućim priključkom (jack-om), koji će većini digitalnih plejera i uređaja za skladištenje podataka omogućavati reprodukciju muzike, pri čemu će se upravljanje reprodukcijom vršiti preko automobilskog radio uređaja. Prilikom glasnog čitanja tekstualnih SMS poruka, Sync je u stanju da prepozna uobičajeno korišćene izraze kao što je “LOL” (laugh out loud, ili “glasno se smejem”) i svima dobro poznate smiley ikonice (emotikone). Ford-ov poslovni ugovor sa Microsoft-om sklopljen je u trenutku kada se ovaj, drugi po veličini proizvo|ač automobila u Sjedinjenim Državama, iz petnih žila upire da poveća svoj udeo na američkom automobilskom tržištu. Prodaja Ford-ovih automobila na području SAD opala je za 13 procenata u decembru mesecu, dok u 2006. godini beleži ukupan pad od 8 posto. Kompanija se, dakle, nalazi u veoma nezavidnoj finansijskoj situaciji. Samo za prvih devet meseci protekle godine, zabeležen je gubitak od čak 7 milijardi dolara, uz predvi|anje daljih gubitaka u upravo okončanom kvartalu i vremenskom periodu koji je pred nama. Mnogi proizvođači automobila već nude modele sa ugra|enim priključcima za iPod i druge vrste MP3 muzičkih plejera, kao i integraciju sa Bluetooth tehnologijom koja omogućava hands-free upotrebu mobilnog telefona, a kompanija Microsoft je nedavno razvila komunikacijsko-informacioni sistem za ugradnju na instrument-tablu automobila, po narudžbini italijanskog proizvoćača Fiat SpA.

Šuškanja o Google telefonu kruže Internetom već mesecima. A pošto su počela negde u vreme kada je Apple izbacio svoj čuveni iPhone, nije čudno da smo svi dobili ideju da će Google možda ući u hardverske vode i izdati gPhone telefon sa Google softverom na njemu. Ali prema New York Times-u, mada je Google razvio nekoliko prototipova mobilnih telefona za svoje interno testiranje, ono na čemu kompanija stvarno radi je mobilni operativni sistem. Ili drugim rečima, ono na čemu kompanija stvarno radi je da traži način da servira reklame na vaše mobilne uređaje. Google će ponuditi svoj OS proizvođačima hardvera, što znači da ćete jednog dana možda moći da dobijete na vašem telefonu PalmOS, Windows Mobile, ili Google operativni sistem. OS će biti Linux zasnovan i uključivaće Google aplikacije kao što su program za mail, program za davanje direkcija, možda web pretraživač, i najverovatnije neku mobilnu verziju Google Docs & Spreadsheets.

Film Ptice, Alfreda Hičkoka, iz 1963. godine. Mnogo crnih ptica koje baš ne misle najbolje. Sa najnovijom Barbikom slavi se 45 godina od premijere filma. Tako, da je ova Barbika pre svega namenjena roditeljima koji vole film, a nekada su se igrali sa barbikama. Link ka specijalnoj Barbici. Isnpiracija:

Interesantno je kako HP i Dell nastavljaju da se unose jedno drugom u lice – skoro biste pomislili da su oni nekada bili momak i devojka ili nešto slično. Dell je nedavno uzeo u obzir želje potrošača koji vole Linux i sada izgleda da je i HP uradio isto. Nekoliko njihovih notebook-ova je sertifikovano da radi sa Novell-ovim SUSE Linux Enterprise Desktop 10 operativnim sistemom a isto tako i sa Red Hat-om. HP je u stvari nudio PC-je sa Linuxom još pre nekoliko godina, ali zbog slabih rezultata brzo su obustavili prodaju. Od tada oni su uključeni u “brojne velike poslove sa Linux desktopovima” a i sada imaju “veliki posao u obliku više hiljada jedinica desktop računara sa Linuxom”, tvrdi Doug Small, direktor marketinga otvorenog koda i Linuxa za HP. On nije otkrio nijedan “važan” detalj vezan za potražnju za njihovim PC-jima sa Linuxom, ali nas uverava da postoje “indikatori” veće potražnje za mašinama sa Linux operativnim sistemom. Znamo da su HP i Dell uvek spremni da uđu u klinč, ali to ne znači da i druge kompanije ne mogu da se uključe u trku. U svakom slučaju, čisto radi naše zabave, nadam se da će nam prirediti pravu predstavu u sledećim mesecima.

Wikipedija: Genije (lat. genius = Genij, je čovekov duh zaštitnik) Izuzetno intelektualno, duhovno i stvaralački obdarena osoba koja je zadužila čovečanstvo svojim delima u oblasti nauke, kulture, umetnosti, politike i sl. U čisto tehničkom smislu, termin označava osobu koja na testu inteligencije ima IQ veći od 140. U celokupnoj populaciji broj takvih ljudi kreće se između 0,5 i 1,0 %. Da li su prozori na njenoj kući ovakvog oblika: Dobro je što ne liči na roditelje, jer bi morala da čeka, godine i godine: Bebe geniji:  Ako ste u nedoumici, koliko ste genijalni, možete da se okušate u testovima inteligencije.

U ponedeljak, Intel je izdao svoj “Mobile and Internet Linux Project” web sajt da bi ujedinio veliki broj postojećih i novih projekata usmerenih ka poboljšanju Linux kernela i komponenti programa otvorenog koda. Intelov specijalista za Linux i otvoreni kod, Dirk Hohndel je rekao, kako navodi ZDNet, da kompanija sada ima “više od desetine” programera za Linux i projekte otvorenog koda. U Intelovim Linux projektima i projektima otvorenog koda radi se na poboljšanju upravljanja energijom, grafičkog korisničkog interfejsa, bežičnog rada u mreži, web pretraživanja i programa za mobilne uređaje. Dve Linux kompanije, Ubuntu programeri iz Canonicala i kineska Linux kompanija Red Flag,  će pomoći Intelu tako što će izdati veliki broj ovih projekata. “Mi na ovo gledamo kao na tehnološki inkubator za mnoge stvari koje će biti proizvedete za tri godine” rekao je Hohndel. On ne želi da komentariše značaj projekta, ali je rekao “Sredstva koja nam stoje na raspolaganju pokazuju da glavna uprava ovo uzima veoma ozbiljno”. Veliki broj softverskih i hardverskih kompanija je već počelo da gradi Linux zasnovane mobilne gadžete, ali za sada samo sa ograničenim uspehom. Među finaliziranim projektima nalaze se dva mobilna telefona (Nokia 770 i noviji N800), web zasnovani AOL gateway i palm pod imenom Foleo koji nije baš dobio dobre ocene. Glavni fokus Intelovih mobilnih i Linux zasnovanih projekata će biti konstantno poboljšanje programerskih alatki pošto većina programera piše, testira i ispravlja programe na regularnom PC-ju pre nego što ga prebace na mobilni uređaj, recimo mobilni telefon, ili neku vrstu prototipa za dalje detaljnije testiranje. Čak i ako Intel nema nameru da izda Linux zasnovani operativni sistem (bar ne u skoroj budućnosti) kompanija za proizvodnju čipova će hostovati izvorni kod (pod licencom otvorenog koda) i nekoliko razvojnih alatki kao mailing liste.

Sada je dostupno prvo globalno ispitivanje trendova u upotrebi programa otvorenog koda u poslovnom domenu zahvljajujći Alfresco Software Inc. -u. Rezultati ispitivanja su otkrili nešto što su članovi zajednice otvorenog koda već znali, a to je činjenica da je Linuxu jako porasla popularnost, i da on zamenjuje Windows u sve više i više preduzeća. Po Alfresco-ovom ispitivanju, većina preduzeća koristi Windows samo kao evaluacionu platformu za programe otvorenog koda, ali kada se radi o produkciji oni biraju Linux. Anketom koju su započeli u aprilu i koja je trajala do juna obuhvaćeno je skoro 10. 000 od 15. 000 članova Alfresco zajednice. Ian Howells, CMO, Alfresco Software Inc. je izjavio sledeće o rezultatima istraživanja: "Ispitivanje pokazuje da postoji očigledni  vođa na svakom nivou otvorenog koda ali isto tako ukazuje na povećani trend u organizacijama da prihvataju mešane pakete, kombinujući i otvoreni kod i vlasničke programe da bi omogućili upotrebu najboljih softverskih komponenti. . . Ispitivanje takođe pokazuje da organizacije zahtevaju fleksibilnost kako bi mogle da naprave promene u komponentama unutar paketa u periodu između faze procene i faze upotrebe. " Po navodima web sajta www. ciol. com, ispitanici su odgovorili da im se više dopada Tomcat ili Jboss otvorenog koda nego proizvodi od Sun-a, IBM-a i BEA-a, čak i u poslovnim okruženjima. Što se tiče pretraživača koji se koriste za surfovanje Internetom, korisnici su tvrdili da koriste Mozilla Firefox. Kada su upitani koji portal više vole, većina korisnika je ukazalo na Liferay ili JBoss. Nije iznenađujuće da je ispitivanje takođe otkrilo da je upotreba Red Hat-a porasla dvostruko brže od Novell SUSE-ovog pošto su sklopljeni kontroverzni ugovori o patentima i interoperabilnosti sa Microsoftom novembra 2006. godine. Istraživanje je takođe otkrilo oklevanje u prihvatanju rešenja otvorenog koda u Velikoj Britanjiji kada se uporedi sa evropskim državama kao što su Italija, Francuska, Nemačka ili Španija.

  Postoji mnogo funkcija na računaru za koje ne znamo odakle potiču i kako su nastale. Zato sam mislio da bi bilo interesantno da održimo kratko predavanje iz istorije nastanka nekih od komandi bez kojih rad na računaru više ne možemo ni da zamislimo. U ovom članku govorićemo o komandama cut, copy, i paste i o tome kako su postale onakve kakvima ih danas znamo, a saznaćete i zašto je komanda Ctrl+Alt+Del izmišljena. Uskočite za mnom u vremensku mašinu! Istorijat komandi Cut/Copy/Paste Da li možete da zamislite upotrebu računara koji nikada ne koristi cut, copy, i paste komande? One su postale toliko esencijalni deo našeg svakodnevnog života da bi bilo skoro nemoguće živeti bez njih. Pre nego što su računari uopšte rođeni, termini “cut i paste” su bilo široko upotrebljavani u editovanju rukopisa, jer su ljudi bukvalno isecali (cut) delove papira sa tekstom i prebacivali ih (paste) na drugi papir. Tek 1974. godine su “cut and paste” termini upotrebljeni prilikom editovanja teksta na računaru, i to je bio Larry Tesler iz Xerox-a koji je napravio asocijaciju. 1981. godine Apple je popularisao “cut and paste” sa izdanjem Lisa-e, računara sa grafičkim interfejsom. Apple je taj koji je standardizovao prečice na tastaturi, koje su u to vreme bile taster modifikator + X za sečenje (Cut) i taster modifikator + C za kopiranje (Copy), i taster modifikator + V za prebacivanje na drugu lokaciju (Paste). Microsoft je kasnije preuzeo ove prečice koristeći skoro identičnu kombinaciju tastera. Istorijat Ctrl+Alt+Del komande Ctrl+Alt+Del je najpoznatiji način za isključivanje računara ili aplikacije koja više ne reaguje na komande, a u nekim slučajevima ona je potrebna i prilikom ulogovanja na računar: Ko ja začetnik prečice na tastaturi koja je postala način života za tako veliki broj ljudi? David Bradley, dizajner originalnog IBM PC-a, je implementirao ovu prečicu za isključivanje aplikacija koje su prestale da reaguju. Smučilo mu se da stalno hardverski isključuje računar, čeka nekoliko sekundi i ponovo prolazi kroz proces podizanja sistema. Originalno ova prečica je bila Ctrl+Alt+Esc, ali je David ubrzo ustanovio da se ovi tasteri slučajno mogu pritisnuti jednom rukom. Zamenivši Escape taster sa Delete tasterom on je odredio da dve ruke moraju da se upotrebe za restartovanje. I za kraj donosimo vam vic koji je David Bradley ispričao u jednom intervjuu. On je rekao sledeće: “Možda sam ja izmislio Control-Alt-Delete, ali Bill Gejts ga je proslavio”.

Rezultati istraživanja društvenih medija iz Universal McCann-a koji su se pojavili u AdWeek-u su veoma iznenađujući. Ovi rezultati pokazuju da potrošači u SAD i Zapadnoj Evropi vole da gledaju sadržaje koje su kreirali drugi, dok ljudi u Aziji više vole sami da kreiraju sadržaje. 1. Bez obzira na popularnost Facebook-a i MySpace-a, ostale države premašile su SAD u priključivanju društvenim mrežama. Procenjuje se da je na društvene mreže priključeno oko 75 procenata populacije zemalja kao što su Filipini, Mađarska, Poljska i Meksiko, dok je priključeno samo 43 procenata populacije SAD-a. 2. Otprilike četvrtina Internet korisnika u Americi su aploudovali video na sajt kao što je YouTube. U Brazilu, 68 posto korisnika je postavilo video sadržaj. U Indiji, Kini, Meksiku i Filipinima, oko 50 procenata korisnika deli video sadržaje. Rezultati su slični i za deljenje fotografija, gde je malo manje od polovine korisnika u SAD aploudovalo fotografije, što je daleko iza Južno Američkog i Azijskog tržišta. 3. Blogove u SAD-u čita malo više od 60 procenata korisnika Interneta, a 26 procenata je i kreiralo sopstvene blogove nasuprot 70 procenata Internet korisnika koji kreiraju blogove u Južnoj Koreji i Kini. Korisnici u Azijskim državama više čitaju blogove: 92 procenata Južnokoreanaca. U Kini, 88 procenata korisnika čita blogove. Nismo sigurni za druge Azijske države ali smo saznali da je više od 50 procenata korisnika Interneta u Indiji aploudovalo video na YouTube.

Gentoo Release Engineering projekat je konačno pripremio Gentoo Linux 2007. 0 izdanje, nakon brojnih odlaganja koja su izazvale bezbednosne rupe i neke druge greške koje su trebale da se isprave. Gentoo Linux je verovatno najportabilnija Linux verzija do sada, dostupna za brojne arhitekture kao što su x86, MIPS, Alpha, IA64, x86-64, SPARC i tako dalje. Gentoo je takođe prva distribucija koja nudi kompletno 64-bitno Linux računarsko okruženje za PowerPC 970. Pod kodnim imenom Secret Sauce, Gentoo 2007. 0 nije dozvolio da njegovi poklonici čekaju večno da se pojavi. Sa velikim brojem paketa koji su obezbeđeni kroz složeni proces ponovne gradnje, Gentoo 2007. 0 želi da obezbedi modularniju, fleksibilniju, optimizovanu verziju koja je laka za održavanje. Iz tih razloga, on takođe dolazi sa kompletom ažuriranih paketa, poboljšanjima i dodacima. Mozila Firefox 2. 0. 0. 3, OpenOffice. org 2. 1. 0, GNOME 2. 16. 2 ili 2. 6. 19 verzija Linux kernela su samo neki od dodataka koji se nalaze u ovom izdanju. Za svaku podržanu arhitekturu mogu da se navedu značajne selekcije. Za x86, postoje brojna ažuriranja u podršci za hardver, kao i za GLIMC 2. 5. Mnoga ažuriranja su napravljena u 32-bitnim imitacionim bibliotekama za amd64, što bi sada trebalo da ponudi bolju podršku za mnoge aplikacije zatvorenog koda. I x86 i amd64 sada obezbeđuju mogućnost nadgradnje. GLIBC 2. 5 je dodat u ovu verziju posebno za Alpha i PPC arhitekture. PPC je takođe dobio mnogo paketa ažuriranja, dok PPC64 arhitektura sada koristi profile servera i desktopa i za 32-bitne i za 64-bitne korisnike. Profili koji su podeljeni na server i desktop su takođe jedna od novina koje su dodate specijalno za HPPA. Gento Linux 2007. 0 možete odmah da preuzmete sa Softpedia-e. Gento Linux 2007. 0 LiveCD možete odmah da preuzmete sa Softpedia-e.

Prva alfa verzija najočekivanijeg projekta ove godine, KDE 4. 0 je ugledao svetlo dana zahvaljujući vrednim ljudima koji stoje iza KDE projekta. "Zajednica je sretna da može da objavi da je dostupno novo alfa izdanje KDE Desktop Environmenta, verzija 4. 0. Ovo izdanje predstavlja osnovu za integraciju novih moćnih tehnologija koje će biti uključene u KDE 4. " U bitne stvari uključene u ovu verziju spadaju: Novi vizuelni izgled kroz Oxygen; Novi radni okvir za građenje aplikacija, koji nudi značajno unapređenu hardversku i multimedijalnu integraciju (kroz Solid i Phonon), proveru pravopisa i gramatike i tako dalje; Novi programi koji se fokusiraju na glatko korisničko iskustvo, kao što je Dolphine, menadžer fajlova i Okular, program za pregledanje dokumenata; KDE 4. 0 hronologija razvoja: 1 April 2007 - Zamrzavanje podsistema 15 Apr 2007 - kdelibs Hackathon nedelja 1 Maj 2007 - Alfa izdanje + kdelibs soft API zamrzavanje 8 Maj 2007 - Prikaz upotrebljivosti i pristupačnosti 1 Jun 2007 - Zamrzavanje karakteristika 25 Jun 2007 do 24 Septembra 2007 - Beta ciklus, potpuni kdelibs API zamrzavanje 25 Septembar 2007 do 22 Oktobra 2007 - Release Candidate ciklus 23 Oktobar 2007 - Izdavanje KDE 4. 0 Takođe nameravaju da postave stranicu sa budućim planovima čija će namena da bude obaveštavanje korisnika koje su funkcije kompletirane, koje se nalaze u progresu ili su tek u začetku, kao i stranicu statusa modula koja će prikazivati aktuelni status različitih KDE modula. KDE je moćno i besplatno grafičko desktop okruženje za Linux i Unix radne stanice. On kombinuje lakoću upotrebe, generalnu funkcionalnost i izvanredni grafički dizajn sa tehnološkom superiornošću za Unix radne stanice. KDE teži da ispuni potrebu za desktopom koji se lako koristi, slično desktop okruženjima koja se mogu naći pod Mac OS X-om i Microsoft Windowsom. Za više informacija o ovoj alfa verziji, posetite KDE 4. 0 Alpha 1 zvaničnu web stranicu. Sve do finalne verzije KDE-a 4. 0, koja će stići negde u oktobru, vi možete da daunlodujete prvu alfa verziju sa softpedia-e.  

Open SUSE tim radi veoma vredno na novom izdanju njihovog besplatnog Linux operativnog sistema, koji treba da izađe u oktobru, veoma blizu datumu izlaska Ubuntu-a 7. 10. Oni su ponosni što mogu da objave četvrtu alfa verziju openSUSE-a 10. 3. Ova alfa verzija donosi podršku za PlayStation 3 konzolu, najnoviji 2. 6. 21 kernel Linuxa, brže vreme startovanja i mnogo ispravki i poboljšanja. Tim poziva korisnike da testiraju ovu verziju i to posebno u sledećim sekcijama: libata za IDE urađaje"Mi sada koristimo libata stek ya IDE kontrolere. Molim vas testirajte da li ažuriranje radi i da li su svi fajlovi automatski promenjeni (libata koristi /dev/sda za prvi hard disk umesto /dev/hda). Diskovi sa više od petnaest particija sada nisu podržani, i dalje proučavamo da li postoji dobro rešenje. Da biste koristili staru šemu, butujte sa "hwprobe=modules. pata". instlux"Molim vas testirajte InstLux, da biste pokrenuli Linux pod Windowsom. Zahvaljujemo se Jordiju za odličan posao. OpenOffice. org 2. 2"Molimo vas testirjate novu verziju"Novosti u ovom izdanju uključuju: Rukovaoc za YAST Meta pakete InstLux dozvoljava korisnicima da pokrenu Linux instalaciju sa Windowsa zmd je uklonjen iz distribucije i tim se sada koncentriše na opensuse-updater i zypper. teTex je zamenjen sa TeX Live-om Prvi delovi KDE4svn je ušao u Factory, njihove igre su instalirane openOffice. org 2. 2 GNOME 2. 18. 1 Poboljšanja u init skriptu starter startpar kako bi se smanjilo vreme butovanja Prve izmene na podršci za Sony PS3. Međutim, PowerPC instalacioni medij još ne podržava instalaciju PS3, to se planira za Alpha5. Zadnji Linux kernel 2. 6. 21 sa ažuriranim AppArmor setom zakrpa Smanjena veličina i očišćene zavisnosti nekih paketa Inicijalna podrška za instalaciju u Afrikaans, Gurajati, Hindi, Marathi, Tamil, Xhosa, i Zulu jezicima. Poznate greške u ovom izdanju: Nema mogućnosti onlajn ažuriranja tokom instalacije (greška 270919). NIS se ne nudi tokom instalacije Pročitajte ovde još stvari o 4. izdanju. Molim vas prijavite greške na openSUSE bugzilla. Možete da daunlodujete openSUSE 10. 4 Alpha 4 (samo za potrebe testiranja) sa Softpedia. Možete da daunlodujete openSUSE 10. 2 sa Softpedia.

Connie Sieh, Troy Dawson, Jaroslaw Polok i ceo programerski tim koji stoji iza Scientific Linux projekta ponosno najavljuju SL verziju 4. 5 za i386 arhitekturu. Scientific Linux izdanje 4. 5 je zasnovano na ponovnoj izgradnji RPMS-a od SRPMS-a iz Enterprise 4 AS, uključujući i Update 5. Iako je ovo izdanje došlo kasnije nego što je trebalo, ovaj aspekt može da se ignoriše pošto ova verzija donosi mnogo promena, ispravki i poboljšanja. Scientific Linux 4. 5 ne može da se upotrebi kao Xen virtuelni host ali sada barem može da se instalira kao Xen paravirtuelni gost, a to bi trebalo da obezbedi značajno ubrzanje potpuno virtuelizovanim gostima. Novosti u ovom izdanju su: nadgrađena stabilna grana openafs (verzija 1. 4. 4) dodati su korisni perl moduli (perl-Compress-Zlib-1. 16-12. i386. rpm, perl-SQL-Statement-1. 06-1. noarch. rpm, perl-MailTools-1. 62-1. noarch. rpm) yum skladište (međutim to ne znači da je kompatibilan sa ostalim SL 4. 4 yum skladištima) dropit – uklanja unose direktorijuma iz vrednosti PATH shell varijable, koja ima polja razdvojena dvotačkama (može da se koristi u sh, ksh, i csh shell skript fajlovima) FUSE – omogućava implementiranje potpuno funkcionalnog fajl sistema u program za korisnika Firmware za Intel® PRO/Wireless 2100 i 2200 Driver java-1. 4. 2-sun-compat-1. 4. 2. 12-1jpp. i586. rpm – obezbeđuje Jpackage kompatibilne symlinkove i direktorijume za Sun-ov JDK rpm madwifi – sa podrškom za Atheros G wireless multimedija – ažuriran na najnoviju verziju Zahvaljujući ispravljanju greške u SL 4. 1 i SL 4. 2 verzijama one su sada izgleda nekompatibilne. Zbog toga ako radite nadgradnju sa LS 4. 0 i 4. 1 treba odjednom da ažurirate vaš klaster. Sagrađen od nekih izvornih paketa koji pripadaju Red Hat Enterprise Linuxu i potpuno kompatibilan sa njim, SL takođe donosi neke nove dodatke koji se odnose uglavnom na korisnike iz naučne zajednice.

SME (Small to Medium Enterprise) Server je CentOS-zasnovana Linux distribucija koja je dizajnirana za upotrebu na računarskim serverima (baze podataka, email, fajl ili web serverima), i namenjena je, kao što joj i ime govori, za tržište poslovnog softvera. SME Server je najpoznatiji po tome što je on jednostavan ali pouzdan sistem koji ima odličnu bezbednost. Tim SME programera je nedavno dao izjavu u kojoj kažu da planiraju da izdaju verziju 7. 2 za SME Server. Zasnovano na CentOS 4. 5 verziji ovo novo SME izdanje takođe dolazi sa mnogo ažuriranja za skoro sve njegove pakete ali isto tako sa nekim novim funkcijama i nekoliko ispravki grešaka i korekcija. Novosti u ovom izdanju: FuzzyOCR plug in za zaštitu od spemova koji može da detektuje imidž spem X-Virus-Checked zaglavlje je sada dodato u mail kada je skeniran za viruse Dodata je mogućnost podešavanja limita memorije za qpsmtpd Promenjen je standardni razmeštaj diska i sada se automatski kreira hot spare drajv ako sistem ima više od dva drajva Nakon dodavanja drajvova sa nevažećim tabelama, particije nije potrebno ponovo butovati Remote Access panel sada nudi mogućnost da podesite TCP port za SSH sesije PPTP je nadgrađen na najnovije izdanje. Ovo izdanje takođe ima više prevoda nego prethodna. Dodati su prevodi na švedski i španski. Takođe uputstvo na Internetu je preusmereno na verziju koja se poklapa sa izabranim jezikom pretraživača korisnika, ako je takva verzija dostupna. Između ostalih poboljšanja takođe bih mogao da spomenem ovde i server-only firewall kod koji sada poštuje UDPPort konfiguracijska podešavanja, media check screen sada vidi CD kao CD i DVD kao i ranije, neka log upozorenja iz FormMagick-a su uklonjena i još mnoga druga poboljšanja. Takođe su napravljene i neke druge promene u ovom izdanju koja služe za pripremanje sistema za dolazeću migraciju na CentOS 5. SME Server distribuciju možete sada da daunlodujete sa Softpedia-e.

Treće Alpha izdanje dolazećeg Ubuntu-a 7. 10 (kodno ime Gutsy Gibbon) je izdato preksinoć. Verzija 3 dolazi sa novim kernelom linije 2. 6. 22 (Linus) koji ima puno novih funkcija. “Ubuntu programeri rade veoma brzo da bi vam doneli najnoviji i najbolji program koji Open Source Community može da ponudi. Gutsy Gibbon Tribe 3 je treće alfa izdanje Ubuntu-a 7. 10 i sa ovim novim alfa izdanjem dolazi puno odličnih novih funkcija”. Šta je novo u Ubuntu 7. 10 Tribe 3? Najnoviji Compiz Fusion Gnome 2. 19. 5 Power profili Poboljšanja u Rhythmboxu Ebox AppArmor Šta je novo u Kubuntu 7. 10 Tribe 3? Novi Artwork Dolphin po standardnom podešavanju Strigi po standardnom podešavanju Digikam 0. 9. 2 Kipi Plugins 0. 1. 4 KMail i GPG Compiz KDE KDE 4 Alpha 2 Šta je novo u Xubuntu 7. 10 Tribe 3? Oggconvert Xfce 4 Goodies Xfce4 Volume statusna ikona Xfce4 CD drajv plug-in Plan izlazaka Ubuntu 7. 10 izdanja: 9. avgust - Tribe CD 4 (četvrto alfa izdanje) 23. avgust - Tribe CD 5 (peto alfa izdanje) 6. septembar - Tribe CD 6 (šesto alfa izdanje) 27. septembar - Beta izdanje 11. oktobar – Kandidat izdanja 18. oktobar – Finalno izdanje Možete odmah da daunlodujete i testirate ovu drugu Alpha verziju Ubuntu-a 7. 10 sa Softpedia-e. Možete odmah da daunlodujete i testirate ovu drugu Alpha verziju Kubuntu-a 7. 10 sa Softpedia-e. Možete odmah da daunlodujete i testirate ovu drugu Alpha verziju Xbuntu-a 7. 10 sa Softpedia-e. Možete odmah da daunlodujete i testirate ovu drugu Alpha verziju Edubuntu-a 7. 10 sa Softpedia-e. I zapamtite: ovo je ipak alfa izdanje i ne preporučuje se njihovo instaliranje na mašinama na kojima radite, tojest zarađujete. Finalna stabilna verzija Ubuntu-a 7. 10 će biti izdata u oktobru 2007. godine. Ako pronađete neke greške, molimo vas da o njima obavestite the Ubuntu bug tracker

Juče je Linus Torvalds objavio dostupnost 2. 6. 22 Linux kernela. Ovo novo izdanje sadrži neke male arhitekturne promene (ppc, mips, blackfin), i različite ispravke drajvera: "Nema mnogo izmena od -rc7: neke male arhitekturne promene (ppc, mips, blackfin) a većina njih su defconfig ažuriranja. Razne ispravke drajvera: novi PCI ID-ovi zajedno sa nekim ide, ata i mrežnim ispravkama (na primer – uklonjeni su magični bežični libertas ioctl-ovi, oni kasnije mogu ponovo da se dodaju, nadajmo se u generičkom obliku, ali u međuvremenu imamo izdanje koje nema interfejse koji nisu opšte prihvaćeni", izjavio je Linus Torvalds. Novosti u ovom izdanju uključuju: • Novi Slab allocator: SLUB• Novi Wireless stack• Novi Firewire stack• Signal/tajmer obaveštavanje o događajima kroz deksriptore fajlova • Blackfin arhitektura• UBI• Bezbedni RxRPC soketi• Funkcija za merenje otiska procesa • utimensat() U nove drajvere koji su predstavljeni u ovom izdanju spadaju: Grafika • pm3fb: Preliminary 2. 4 to 2. 6 port• Novi framebuffer drajver (vt8623fb) za VIA VT8623• Hecuba framebuffer drajver• arkfb: novi framebuffer drajver za ARK Logic kartice• atmel_lcdfb: AT91/AT32 LCD Controller framebuffer drajver• Add Sun XVR-500 framebuffer drajver. (commit) i Sun XVR-2500 framebuffer drajverMreža• Drajver Mellanox ConnectX InfiniBand adaptera • Marvell Libertas 8388 802. 11b/g USB drajver• zr364xx V4L2 drajver za USB web kamere koje su zasnovane na zr364xx čipsetovima Za sve informacije o promenama, sa svim novim funkcijama, drajverima i poboljšanjima, posetite ovaj web sajt. Linux Kernel je bitan deo svih Linux distribucija i odgovoran je za dodeljivanje resursa, low-level hardverskih interfejsa, bezbednost, jednostavne komunikacije, i osnovno upravljanje fajl sistemom. Linux je klon Unix operativnog sistema i od nule ga je napisao Linus Torvalds, a pomogao mu je hakerski tim preko Net-a. Linux kernel možete sada da preuzmete sa Softpedia-e.

Ubuntu CE tim je objavio dostupnost Ubuntu Christian Edition-a 3. 3. Ovo izdanje uključuje neke nove funkcije i uobičajena ažuriranja i ispravke. “Mi smo uzbuđeni što možemo da objavimo izdanje Ubuntu CE v3. 3. Ovo izdanje dolazi odmah nakon prvog rođendana CE-a! Imali smo odličnu godinu i gledali unapred da bismo nastavili razvoj u godinama koje dolaze” rekao je Ubuntu CE tim. Poboljšanja u ovom izdanju uključuju: WhatWouldJesusDownload Toolbar u Firefoxu daje korisnicima mnogo odličnih pomoćnih programa koji su dostupni na adresi WhatWouldJesusDownload. com. Ikonica glavnog menija Ubuntu Christian Editiona je poboljšana da bi joj se dao poseban izgled. Dansguardian GUI je primio neka mala podešavanja. IEs4Linux će sada raditi sa Ubuntu Christian Edition Parental Controls. Bible Fox tema je ažurirana. Firefox je podešen na otvaranje novih prozora na karticama. Ubuntu Christian Edition instalacioni LiveCD je zasnovan na veoma popularnom Ubuntu Feisty Fawn (7. 04). On je besplatan, operativni sistem otvorenog koda kreiran za hrišćane. Glavni celj ove distribucije je da hrišćanima donese bezbednost i moć Ubuntu-a. Može da se koristi i na serverskom i na desktop okruženju. Ubuntu Christian Edition uključuje više od 16,000 programa ali osnovna desktop instalacija staje na jedan CD. Pored uobičajenih aplikacija koje se nalaze na regularnoj Ubuntu distribuciji, ova sadrži GnomeSword, najbolji program za proučavanje biblije za Linux zasnovan na Sword Project-u i nekoliko modula koji su instalirani sa GnomeSword, uključujući i komentare i rečnike. Ubuntu Christian Edition isto tako uključuje potpuno intergrisanu roditeljsku kontrolu web sadržaja od Dansguardiana, koji je u suštini grafička alatka dizajnirana za podešavanje roditeljske kontrole. Ubuntu Christian Edition sada možete da daunlodujete sa Softpedia-e.

Nije tajna da Apple-ovi proizvodi izgledaju odlično i da se kompanija prepoznaje po dizajnu, za šta je i osvojila brojne nagrade u toku proteklih godina. To se uopšte nije promenilo i bez obzira što mnogi proizvodi sada izgledaju isto kao i pre nekoliko godina Apple i njegovi zaposleni i dalje osvajaju nagrade, naročito Jonathan Ive. Nedavno je održan National Design Awards u Beloj Kući gde je odato priznanje desetorici najboljih dizajnera i arhitekata. Među njima su se našli i kompanija koja je kreirala Photoshop i čovek koji je delom odgovoran za iPod i mnogi drugi. Nagrade je predstavila Laura Bush koja je publici rekla da na ovaj dan treba da se podsetimo “moći dizajna koji utiče na način na koji živimo. Zajednica forme i funkcije je promenila način na koji čistimo krompir i peremo zube. Vaš dizajn je to učinio mnogo zanimljivijim omogućivši nam da se vratimo u vremenu i igramo stare igrice na našim iPod-ovima i da vratimo vreme unazad editujući naše fotografije u Photoshopu”. Sponzor nagrada je bio Cooper-Hewitt National Design Museum, odeljak Smithsonian Institution-a u NjuJorku. Adobe Systems, kreatora Photoshopa, Acrobat-a i vlasnik Dreamweaver programa primio je nagradu za korporativno postignuće, dok je nagrada za dizajn proizvoda uručena Jonathan Ive-u, predsedniku industrijskog dizajna u Apple-u. Ive je poznat po svom radu na mnogim Apple-ovim najprepoznatljivijim proizvodima kao što je iMac, iBook i iPod. Pored vizije Steve Jobs-a, Jonathan Ive-ov industrijski dizajn se smatra ključnim faktorom u Apple-ovoj obnovi i aktuelnoj neverovatnoj uspešnosti. Proizvodi Apple-a ne samo da dobro rade nego i izgledaju zadivljujuće. Ove godine se očekuje još Ive-ovih radova pošto se očekuje da će Apple otkriti nove redizajnirane Mac-ove, posle nekoliko generacija koje su izgledalw isto, tokom tranzicije kompanije na Intel arhitekturu.

Bilo je puno nagađanja u vezi Microsoft-ove objave da je Vista SP1 krenuo u proizvodnju, ali na žalost, neće biti dostupan javnosti sve do marta 2008. godine. Razlog za odlaganje je to što postoje problemi u kompatibilnosti sa nekim drajverima, što može da izazove probleme kod nekih korisnika. Microsoft će se u međuvremenu potruditi da pronađe najbolji način da se izoluju korisnici koji će imati problema sa Service Pack-om. Sve ove vesti su stigle u vreme kada se Windows XP SP3 već nalazi na lansirnoj rampi, sa raketama koje već bruje punom snagom, a Microsoft ne pokazuje nimalo volje da obavesti korisnike o statusu ovog ažuriranja i datumu kada će se pojaviti. Međutim, to ne treba da nas čudi, pošto Microsoft pokušava da privuče što veću pažnju na Vista SP1. To je i jedan od glavnih razloga zašto će Vista SP1 najverovatnije biti isporučen pre XP SP3. Francuski web sajt po imenu PCInpact se domogao skrinšota na kojem možete da vidite da će XP SP3 biti lansiran 24. marta 2008. godine. Nisam siguran koliko je ovaj datum tačan, pošto postoji sličan skrinšot na kojem piše da će Vista SP1 biti izdat 18. februara, iako je Microsoft jasno i glasno rekao da on neće biti dostupan sve do polovine marta. Ako ništa drugo, barem znamo da Microsoft nija zaboravio na korisnike Windowsa XP!