Vesti – Internet

Oni možda ne provode sate u dekorisanju svojih MySpace stranica ili u postavljanju YouTube klipova na kojima oni izvode nešto. Po rečima nove studije, koju je vodila ThirdAge Inc. (web destinacija za starije korisnike) i JWT BOOM (marketinška kompanija sa fokusom na tržište korisnika starosti preko 40 godina), boomeri su živi, zdravi i ušuškani u sopstveni Internet svet. Sve je u informacijama i u ostajanju u kontaktu sa stvarnošću kaže izveštaj. Sedamdeset i dva procenata od 1. 210 odraslih ljudi preko 40 godina koji su bili ispitani imali su širokopojasni Internet kod kuće i 82 procenata od njih istraživali su informacije na Internetu. U skladu sa izveštajem, ova treća generacija koristi Internet za: Traganje za informacijama (92 procenata); Održavanje kontakta sa prijateljima i porodicom (95 procenata); Kupovinu preko interneta (73 procenata); Pretraživanje Weba (95 procenata); Čitanje članaka (91 procenat); i Istraživanje proizvoda pre naručivanja istog (86 procenata). Ono što oni ne rade, u skladu sa studijom, je da gledaju video snimke, pišu blogove, igraju igrice ili preuzimaju muziku. Sa druge strane, oni čine više od 40 procenata populacije i 70 procenata od ljudi koji koriste Internet, tako da je za marketinške kompanije vredno pronalaženja njihovih digitalnih gnezda. Naravno, studija je vođena na Internetu, što na neki način eliminiše nekolicinu ljudi, ali ne postoji nikakva sumnja da bumeri imaju sopstvene rutine u cajber svetu. Kliknite da biste pročitali više o ovoj temi.

Pravilnici o izdavanju elektronskog potpisa danas ( 24. mart 2008. godine) stupaju na snagu. Tako će Srbija konačno, skoro četiri godine posle donošenja Zakona o elektronskom potpisu, početi da primenjuje tehnologiju koja na Internetu, u e-poslovanju, ima istu dokaznu snagu kao i "običan" potpis na papiru, navedeno je u saopštenju. Prednosti "e-potpisa" su, kako je navedeno u saopštenju, višestruke: njegovom se primenom omogućava provera autentičnosti potpisnika, zaštita podataka, ali i neporecivost digitalnog parafiranja poruke ili dokumenta. Početak primene "e-potpisa" u Srbiji sada zavisi od kompanija koje će izdavati sertifikate za njega. Prema procenama Ministarstva za telekomunikacije i informatičko društvo, prvo preduzeće koje će dobiti dozvolu za izdavanje "e-potpisa" biće PTT. Za ovaj posao spremaju se i Narodna banka Srbije, Privredna komora Srbije, ali i Ministarstvo unutrašnjih poslova. Neke od ovih kuća već izdaju takozvane nekvalifikovane potpise, koje firme i institucije nisu dužne da prihvate. I u finansijskim transakcijama između pravnih i fizičkih lica i banaka već godinama se koriste potpisi bez kvalifikovanih sertifikata, ali uz eksplicitni ugovor između banke i komintenta. Najšira primena ovog kvalifikovanog potpisa će, prema mišljenju stručnjaka, biti u domenu "e-government", odnosno elektronske uprave. Građani će, kada se za to steknu uslovi, moći da šalju zahteve za izdavanje elektronske matične knjige, da putem Interneta prijavljuju porez. Značajnu ulogu trebalo bi da odigraju i nove lične karte, koje će biti pogodne za verifikaciju "e-potpisa". U slučaju nastale štete, firme koje izdaju sertifikate isplatiće klijentu najmanje 200. 000 EUR. Uz to, osiguranje na godišnjem nivou mora da bude više od milion evra. Zakon o elektronskom potpisu, usklađen sa direktivama Evropske unije s kraja prošlog veka, stupio je na snagu krajem 2004. godine, ali se do sada nije u potpunosti primenjivao, jer tela za izdavanje kvalifikovanih sertifikata nisu bila akreditovana. IZVOR www. ekapija. com

Ako na nekom Mac računaru otvorite više prozora koji pripadaju određenoj aplikaciji i želite da se brzo prebacite na jedan od njih, sa ne malom frustracijom ćete ustanoviti da je brzo prebacivanje (fast switching) moguće samo između aplikacija, ali ne i između pojedinih prozora unutar jednog istog programa. Primera radi, ako na svom Mac-u otvorite pet prozora Internet Explorer-a, pa zatim otvorite neku drugu aplikaciju, radi povratka ćete najpre morati da se prebacite na IE, pa tek onda da prelistavate otvorene prozore sve dok ne nađete onaj koji vam je u tom trenutku potreban. Verujte, ovo nije radnja koju biste želeli da obavljate češće od dva-tri puta dnevno! Pa da, naravno, u tu svrhu možete upotrebiti Expose – kako se samo ranije niste toga setili? Tu, međutim, postoji jedan mali problem – lično spadam u kategoriju korisnika koji su prvenstveno orijentisani ka upotrebi tastature, tako da, ako nešto mogu da obavim samo pomoću tastature i bez upotrebe miša, onda se uvek odlučujem za tastaturu. Kako, međutim, Mac OS X uglavnom ne nudi ovakva rešenja, prinuđen sam da potražim odgovarajuće softverske pomagače. . . Jedna ovakva softverska aplikacija, koja ima za cilj da uvede malo reda u svakodnevni haos gomile otvorenih prozora koji danas predstavlja uobičajenu sliku na većini desktop računara, nosi krajnje egzotično ime – Witch (veštica). Njen autor je čovek po imenu Peter Maurer, programer dobro poznat po svojim ranijim aplikacijama Butler i Textpander, koje se danas zajedno isporučuju u programskom paketu TextExpander. Witch je besplatna aplikacija koja vam omogućava brz i jednostavan pristup svim otvorenim prozorima, pritiskom na odgovarajuću kombinaciju tastera i izborom željenog prozora sa uredno aranžirane liste njihovih naslova, što možete i sami videti sa prikazane sličice. Mogućnosti ovog programčića se ovde ne završavaju, jer ga možete upotrebiti i za direktno pristupanje minimiziranim prozorima bez upotrebe miša, zatvaranje minimiziranih prozora bez potrebe da ih prethodno učinite aktivnim, kao i za zumiranje, minimiziranje/maksimiziranje i zatvaranje svih otvorenih prozora u hodu (on-the-fly) Softverski alat Witch, koji u takozvanom Universal Binary formatu možete besplatno preuzeti sa web sajta Softpedia, matično je podržan kako na PowerPC, tako i na Mac računarima zasnovanim na Intel-ovim procesorima, a za njegov rad je neophodno da na računaru bude instaliran operativni sistem Mac OS X 10. 3. 9 ili noviji.

Imagination Technologies, lider u SoC IP (system-on-chip intellectualy property) će na konferenciji u Santa Clara predstaviti napredni IP za tržište zabave i komunikacija, uključujući 3D igrice za mobilne telefone, video i Mobile TV. Imagination Technologies, jedna od deset svetskih najuspešnijih IT kompanija ima isto tako moćne partnere: Freescale, Frontier Sillicon, Intel, Philips, Renesas, Samsung, Sharp, Sunplus i Texas Instruments. Grafika konzolarnog kvaliteta na mobilnim uređajimaNa konferenciji će biti predstavljena prezentacija pod nazivom Razvoj 3D aplikacija za PowerVR MBX Accelerated ARM platforme. PowerVR, osnovna grafička tehnologija komapnije Imagination Technologies, sada je uspela da donese konzolarne igrice u svet mobilnih uređaja. Mobile Digital TVTehnologija Mobile Digital TV, poput T-DMB i DVB-H, omogućava mobilnim telefonima da primaju TV i video signale. IP kompanije Imagination Technologies je jedinstven u podršci više mobilnih TV standarda. Njihova Vigo platforma je licencirana za Mobile TV sa multistandardnom podrškom za DVB-H i T-DBM. Digital TV sa naprednom obradom slikaImagination Technologies pruža potpun spektar IP-a za Digital TV aplikacije. Njihov Video IP obuhvata digitalne video dekodere za HD i SD rezoluciju MPE2, kao i sledeću generaciju multistandardnih HD i SD dekodera koji podržavaju H. 264, MPEG4, VC-1 (WMV9) i MPEG2. META jezgro omogućava efikasna sistemska rešenja za potrebnu obradu u Digital TV aplikacijama. Ovo obuhvata obradu zvuka preko DSP mogućnosti META jezgra. Takođe su omogućene osnovne TV funkcije, kao što su korisnički interfejs i operativni sistem. IP kompanije Imagination Technologies pruža mobilni video koji po kvalitetu odgovara DVD standardu. U “srcu” ovog rešenja mobilnog videa se nalazi familija MVDA multistandardnih akceleratora za video dekodiranje i familija MVED multistandardnih akceleratora za video kodiranje/dekodiranje. Sa multistandardnim kodiranjem i dekodiranjem, podrškom brzine prenosa do 10 Mbita u sekundi i programibilnom rezolucijom do 720x576, IP mobilnog videa kompanije Imagination Technologies omogućava izuzetan kvalitet slike. Dodajte tome napredne mogućnosti iskorišćavanja energije i smanjivanje opterećenosti procesora između 80-90% i dobićete idealan izbor za mobilne multimedijalne i TV uređaje. Za više informacija o Imagination Technologies posetite web sajt www. imgtec. com.  

Šta je, u stvari, IP adresa? To je zapravo skraćenica za Internet Protocol adresu, odnosno logičku adresu datog mrežnog adaptera. Internet protokol pripada takozvanom mrežnom sloju (network layer), ili sloju broj 3, koji je odgovoran za takozvani “end-to-end” (s kraja na kraj) prenos paketa podataka, odnosno prenos podataka od izvora do krajnjeg odredišta. On funkcioniše u kombinaciji sa TCP protokolom (Transmission Control Protocol), koji definiše detalje vezane za sam transport paketa podataka. Stoga se, za označavanje kombinacije ova dva protokola, koja zapravo omogućava mrežnu komunikaciju, često upotrebljava izraz TCP/IP, gde TCP predstavlja protokol za transport podataka preko IP mreža. Čitav koncept je, uz malo razmišljanja, prilično lako razumeti. Da biste uspostavili komunikaciju sa nekim drugim kompjuterom, sasvim je logično da će vam za to biti neophodno da poznajete njegovu adresu (IP), kao i odgovarajući način transporta podataka (TCP). Neka IP adresa može biti privatna ili javna. Privatne adrese se dodeljuju kompjuterima unutar neke lokalne mreže (Local Area Network – LAN), dok se javne adrese koriste na takozvanim mrežama šireg područja (Wide Area Network – WAN), od kojih je svakako najpoznatiji Internet. Sve privatne IP adrese, radi komunikacije sa spoljašnjim svetom, odnosno sa kompjuterima koji se nalaze izvan lokalne mreže, moraju upotrebiti barem jednu javnu IP adresu, koja se u tom slučaju naziva mrežnim prolazom (gateway), jer predstavlja svojevrsna vrata prema WAN mreži, odnosno Internetu. Da biste shvatili koliko su IP adrese zaista važne, treba da znate da se mrežni ruteri, web čitači, IM aplikacije, e-mail klijenti, u velikoj meri oslanjaju upravo na IP i druge mrežne protokole koji pripadaju slojevima iznad IP sloja. To znači da bez IP-a Internet praktično ne bi mogao da funkcioniše. IP tehnologija je razvijena tokom 70-tih godina prošlog veka, a njena prvenstvena namena se sastojala u podršci prvih istraživačkih kompjuterskih mreža. Danas su nam dostupne dve različite IP tehnologije. IPv4 je verzija koju trenutno koriste sve kućne kompjuterske mreže. IPv4 adrese se sastoje od četiri bajta (32 bita), koji se, radi bolje čitljivosti, predstavljaju u obliku četiri decimalna broja međusobno odvojena tačkama. Sve adrese se moraju nalaziti unutar opsega od 0. 0. 0. 0 do 255. 255. 255. 255. To znači da verzija 4 Internet protokola nudi mogućnost definisanja maksimalno 4,294,967,296 adresa. Možda će vam se učiniti da je ovaj broj sasvim dovoljan da odgovori trenutnim zahtevima. Pa ipak, imajući u vidu stalan rast mrežnih sposobnosti kod najrazličitijih mobilnih uređaja, za pretpostaviti je da će potražnja za IP adresama takođe rasti, te da IPv4 uskoro neće više biti u stanju da na te zahteve odgovori. Na sreću, već je razvijeno nekoliko rešenja koja obezbeđuju povećanje broja mogućih adresa. Jedno od njih je verzija 6 IP protokola, koja se obično označava kao IPv6. Ova poboljšana verzija koristi adrese dužine 16 bajtova (132 bita), što za direktnu posledicu ima povećanje proja raspoloživih IP adresa koje se mogu dodeljivati korisnicima. Naime, ovaj protokol nudi ukupno 300,000,000,000,000,000,000,000,000,000,000,000,000 različitih IP adresa, što bi trebalo da pokrije sve naše potrebe u bližoj budućnosti (ovaj opseg je dovoljan da svakom stanovniku naše planete obezbedi po 1030 različitih adresa). Drugi metod, koji se takođe zasniva na IPv6, sastoji se u proširivanju postojeće IPv4 verzije  protokola. Na taj način, IP adresa bi se sastojala od kombinovane notacije (poslednja dva para bajtova na desnoj strani bila bi ispisana normalnom IPv4 notacijom, kao decimalni brojevi razdvojeni tačkom). IPv6, ili IP Next Generation (IPng), ima nekoliko prednosti u poređenju sa IPv4. Jedna od njih je srazmernost (scalability) – IPv6 nudi 128-bitne adrese, dok su u verziji IPv4 adrese 32-bitne. Nadalje, ovaj IP “sledeće generacije” sadrži u sebi ugrađene mehanizme koji garantuju bezbednost izvora. Tu je, zatim, i ugrađeni “plug and play” mehanizam, koji umnogome pojednostavljuje priključivanje uređaja na mrežu, bez potrebe za njihovim ručnim, ili konfigurisanjem uz pomoć DHCP servera. Rešenje koje je trenutno na snazi i koje takođe ima za cilj da proširi postojeći opseg raspoloživih IP adresa, jeste NAT (Network Address Translation). Radi se o protokolu za umrežavanje, koji omogućava podešavanje LAN mreža upotrebom jedne jedine javne IP adrese. Na taj način, LAN mreža može funkcionisati bez nekog specijalnog konfigurisanja Internet konekcije. Trajno usvajanje ovog rešenja, međutim, ne bi bilo baš pametno, jer neke peer-to-peer aplikacije, na primer, ne mogu ispravno funkcionisati na mrežama na kojima je primenjen NAT protokol. Takođe, na NAT mrežama se ne mogu koristiti ni multimedijalne aplikacije (uključujući video konferencije i VoIP), jer se one zasnivaju na protokolima koji koriste UDP sa dinamičkom dodelom portova, a NAT ne pruža neophodnu podršku za to. Hijerarhija adresiranja i rutiranja je takođe poboljšana u IPv6, koji bi uskoro trebalo da postane novi IP standard. Znatno veći adresni prostor omogućiće dodelu većih adresnih blokova Internet provajderima. Na taj način, svaki Internet provajder (ISP) će moći da prefikse svih svojih korisnika objedini u jedan prefiks i objavi ga na IPv6 Internetu.

  Mada živimo u vremenu superiorne vladavine digitalne fotografije, još uvek ima mnogo ljudi koji žale za starim dobrim papirnatim fotografijama, naročito onima koje ste mogli na brzinu napraviti pomoću čuvenih Polaroid aparata. Izgleda, međutim, da će se instant-fotografije ponovo vratiti u modu, doduše prilagođene savremenim tehnolgijama. Naime, kompanija po imenu ZINK je nedavno objavila da radi na razvoju džepnog štampača pomoću kojeg ćemo moći da pravimo fotografije bez ijedne kapi mastila. Prema onome što smo uspeli da saznamo, najvažnija komponenta čitavog ovog procesa štampanja jeste specijalan foto-papir, koji takođe proizvodi pomenuta kompanija, a sačinjen je od “naprednih kompozitnih materijala, sa kristalima boje umetnutim u unutrašnji sloj i zaštitnim spoljnim slojem od polimera. ” Ovaj “papir” je, na početku, potpuno čist i beo, ali se, usled dejstva zagrejane glave za “štampanje”, kristali u unutrašnjem sloju aktiviraju, kreirajući željenu sliku. Na taj način, gotovo momentalno dobijate veoma kvalitetnu fotografiju, a ukoliko neke boje ili detalji na njoj nisu sasvim zadovoljavajući, sliku uvek možete iznova odštampati, jer ovaj specijalan papir ima sposobnost reciklaže. Ovi veoma inovativni uređaji biće u stanju da štampaju fotografije dimenzija 2 x 3 inča (5 x 7. 5 cm) i proizvodiće se u dve varijante: kao samostalna jedinica i kao “dodatak” koji će, kako tvrde u kompaniji ZINK, moći da se priključi na skoro svaki zamislivi uređaj, od mobilnih telefona do digitalnih fotoaparata. Prema onome što se može pročitati na web sajtu Engadget, samostalan štampač će koštati 99 dolara, dok će se hibridni uređaj, odnosno kombinacija fotoaparat/štampač prodavati po ceni od 199 dolara. Sa finansijskog aspekta, veoma je interesantna činjenica da će se specijalni papir za štampanje prodavati po ceni od svega 19. 95 dolara za paket od 100 listova, što, priznaćete, uopšte nije skupo, barem ne za one tvrdokorne zaljubljenike u papirnate fotografije. Ipak, ostaje nam da vidimo da li će ova nova stvarčica uspeti da zaživi na tržištu, što neće biti nimalo lako, s obzirom da je digitalna fotografija danas toliko moćna da je gotovo nezamislivo da bi je neka nova tehnologija mogla svrgnuti sa trona.

Courtney Smith, 36-godišnji muškarac iz Indije je osuđen na 27 meseci zatvora zato što je prodavao piratizovane programe preko web sajta za onlajn licitacije, eBay-a. On je hteo da zaradi 700. 000 dolara sa falsifikovanim računarskim programima koje je distribuirao na web sajtu i ponudio ih milionima korisnika iz svakog ugla planete. Po rečima PC World-a, Courtney Smith je kupovao piratizovane verzije programa, duplirao ih je a zatim preprodavao kopije posetiocima eBay-a. ”Slučaj je iznet u javnost po inicijativi DOJ-a kao deo borbe protiv piraterije na onlajn aukcijama. Agenti FBI-ja su pretresli Smith-ov stan 15. decembra 2004. godine, zaplenjujući nekoliko računara, CD-ova i uređaja koji su se koristili za kreiranje falsifikovanih programa, rekao je DOJ. Smith je rekao istraživačima da je napravio sopstveni brend, Rockwell Automation Software, i ovaj naziv je lepio na CD-ove sa programima. Vrednost novca koju je zaradio od prodaje piratizovanih programa je prilično impresivna, pošto je zaradio 4. 149 dolara nakon što je prodao falsifikovane računarske programe na 32 aukcije. Piratizovani programi su ponovo došli u centar pažnje nakon što su brojne kompanije pokušale da zaustave ovu ilegalnu aktivnost koja je oduzimala profit firmama. Kao što sigurno znate, jedan od najčešće piratizovanih programa je svakako Microsoftov proizvod, Windows operativni sistem koji je trenutno instaliran na milionima računara širom sveta. Kako možemo da zaustavimo pirateriju? Pa, ne možemo ali barem možemo da vodimo sopstvene antipiratske kampanje tako što ćemo odbiti da kupimo programe od sumnjivih ljudi koji ne prodaju programe koje su sami proizveli. Iako bezbednosne kompanije i programerske firme vredno rade na rešenjima koja će biti u mogućnosti da zaštiti njihove proizvode, izgleda da ne postoji program koji može da se suprotstavi hakerima koji razbijaju programe čim izađu, a zatim ih kopiraju i distribuiraju.

Kao što se može videti iz statističkih podataka, blogosfera raste zastrašujućim tempom. Kako među tolikim brojem blogova koji se svakodnevno otvaraju, gase, menjaju i stupaju u interakciju naći onih nekoliko blogova koji će vam stvarno zaokupiti pažnju? Odgovor leži u pretraživačima blogova. Pretraživači blogova koriste složene algoritme kako bi pronašli baš one blogove koji vama trebaju. Tokom kratkog ali burnog razvoja blogova nekoliko pretraživača je dokazalo svoju vrednost u registrovanju i praćenju miliona blogova koji postoje u virtuelnom svetu Interneta.   Technorati Technorati je možda najveći Internet pretraživač za pretraživanje blogova. Avgusta 2006. godine Technorati je indeksirao preko 55 miliona blogova. Technorati je najuticajniji od svih pretraživača blogova i njegove analize i statistički podaci se pažljivo prate u čitavoj blogosferi. Technorati je osnovao Dave Sifry. Sedište Technoratija se nalazi u San Francisku. Technorati koristi softver otvorenog koda i značajno doprinosi njegovom razvoju. Technorati ima sopstvenu zajednicu programera od kojih mnogi dolaze iz kulture programa otvorenog koda. Sifry je veliki zagovornik otvorenog koda i osnivač LinuxCare, kompanije koja se bavi razvijanjem programa za upravljanje Linuxom. Technorati je osvojio SXSW 2006 nagrade za najveće tehničko dostignuće. Takođe je nominovan za nagradu Webby za 2006. godinu za najbolju praksu. Technorati je blokiran u Kini. Zbog toga je Kina žestoko kritikovana.      Blogdigger Blogdigger (www. blogdigger. com) je pretraživač blogova i medija osnovan marta 2003. godine od strane Greg Gershmana. Michael Miller mu se pridružio 2004. godine. Blogdigger je počeo kao eksperiment sa RSS-om i tehnologijama pretraživanja, da bi se vremenom razvio u ozbiljan pretraživač koji daje brze i aktuelne rezultate pretraživanja najnovijih postova u blogovima i sindikovanih sadržaja, kao što su RSS i Atom. Takođe ovaj pretraživač vam nudi mogućnost da u vaš web pretraživač ugradite njihov toolbar koji će vam omogućiti da koristite njihove usluge pretraživanja gde god da se nalazite na Internetu. Bloglines Bloglines (www. bloglines. com) je web zasnovani agregator vesti za pretraživanje blogova i drugih vesti. Osnovao ga je Mark Fletcher 2003. godine i prodao ga je februara 2005. Ask. com-u. Bloglines koristi interfejs sa imenima blogova u jednom panelu i najnovijim ažuriranim sadržajem u drugom panelu. Bloglines nudi i e-mail servis koji njegovim članovima omogućuje da primaju poštu sa drugih mesta na Internetu. Feedster Feedster se pojavio marta 2003. godine. Osnovao ga je Scot Johnson. Juna 2003. godine Feedster se spojio sa RSS-Search-om. Feedster je počeo kao alatka za pretraživanje blogova, indeksirajući i arhivirajući pojedinačne blog postove. Feedster je stekao veliku popularnost zato što je nove infromacije indeksirao veoma vrzo, omogućio im je da rezultate pretraživanja hronološki sortiraju i omogućio je korisnicima da se prijave na rezutlate pretraživanja preko RSS vesti. Na primer, možete da se pretplatite na Feedsterove rezultate pretraživanja za vašeg omiljenog glumca. Ova usluga je vremenom proširena kako bi ponudila nove srodne servise, kao što je "Feed of the Day". Sphere Sphere (www. sphere. com) je pretraživač blog vesti. Sphere pretraživač pretražuje  blog postove koristeći algoritam koji kombinuje semantičko poklapanje i faktor autoriteta kako bi dao rezultate koji su relevantni sa upitom. Sphere sortira blogere po temama. Ova kompanija nudi program Sphere It! koji omogućuje korisnicima da pretražuju blog artikle koji su povezani sa člancima vesti koji su zasnovani na sadržaju određene web stranice koju treutno pregledaju. Ova funkcija je dostupna preko navigacione linije koja se instalira u web pretraživač. Kada kliknete na dugme u ovoj navigacionoj liniji, vrši se semantička analiza teksta na web stranici i prikazuju se blog postovi koji su povezani sa tekstom članka. Sphere su osnovali Tony Conrad, Martin Rekmy, Steve Nieker i Toni Schneider. Ova kompanija se nalazi u San Francisku.

Popularnost takozvanih pretraživačkih mašina (search engines) na Internetu sve više raste, jer gotovo svaki posetilac makar jedanput dnevno upotrebi svoj omiljeni pretraživač. Bez obzira da li se radi o Google, Yahoo, Live Search ili bilo kojem drugom servisu, očigledno je da su svi ovi pretraživači izvršili pravu revoluciju u globalnom korišćenju Interneta. Da li ste se ikada zapitali koji je bio osnovni cilj pokretača svih ovih servisa? Naravno, mnogi od vas će bez razmišljanja odgovoriti da je u pitanju novac, ali izgleda da se pojavljuje sve više kompanija koje bi da ovako zarađeni novac upotrebrebe u dobrotvorne svrhe. Najbolji primer za to je kompanija GoodSearch, koja se obavezala da će čak 50 procenata od ostvarenog prihoda svake godine poklanjati školama i drugim humanitarnim organizacijama, i to po preporuci svojih korisnika. Sama pretraživačka tehnologija pozajmljena je od Yahoo-a, što svakako garantuje visoku efikasnost i relevantnost rezultata pretraživačkih upita. “GoodSearch je pretraživač koji 50 posto ostvarenih prihoda uplaćuje kao donaciju školama i humanitarnim organizacijama koje preporuče njegovi korisnici. Radi se o jednostavnom i za sve zainteresovane strane prihvatljivom konceptu. Vi koristite GoodSearch na isti način kao što koristite bilo koji drugi pretraživač. S obzirom da je pogonjen od strane Yahoo!-a, to znači da ćete na svoje upite dobiti provereno relevantne rezultate. Novac koji GoodSearch daje kao donaciju, potiče od poslovnih firmi koje se preko njega reklamiraju – korisnici i humanitarne organizacije ne moraju iz svog džepa dati ni paru!” kaže se u opisu novog servisa na njegovom oficijelnom web sajtu. Budući da se zasniva isključivo na sponzorstvu od strane kompanija koje se na njemu reklamiraju, ovaj pretraživač je manje-više efikasan, u zavisnosti od ukupnog broja korisnika koji za pretraživanje Interneta upotrebljavaju GoodSearch. Na glavnoj web stranici ovog servisa, kompanija je objavila tri priče o uspešno realizovanim donacijama, navodeći da je na račun Fondacije za lečenje cistične fibroze (Cystic Fibrosis Foundation) uplaćena suma od 2480 američkih dolara, koja je prikupljena na osnovu korišćenja ovog servisa od strane posetilaca. Ukoliko i vi želite da učestvujete u humanitarnim akcijama koje su navedene na zvaničnom web sajtu ovog pretraživača, ili želite da svoju školu kandidujete za prijem novčane donacije, detaljnije informacije o načinu na koji to možete uraditi potražite ovde.

Sigurno većina vas zna da treba da držite pritisnutim Command (Apple) taster da biste vukli prozor u pozadini bez njegovog iznošenja u prvi plan. Ali možda ne znate za ovo. . . Ja sam otkrio da se trik sa Command tasterom može primeniti i na selektovanje (barem to važi za tekst), kao i na prevlačenje i puštanje. Međutim, ovaj trik radi sve dotle dok je pozadinski program Cocoa aplikacija. Na primer, ja mogu da držim pritisnut Command taster i napravim selekciju putem prevlačenja u pozadinskom Terminal prozoru, a onda Command-prevučem tekst u Cocoa ili Carbon program. Ali to isto nisam mogao da uradim sa Carbon programom (gde sam koristio BBEdit i Word) pošto je najgornja aplikacija u pozadini skočila u prvi plan čim sam Command-kliknuo unutar njihovih prozora.

Knjiga za nevreme - Priči nikad kraja Link ka knjizi i korpi za naručivanje. Priči nikad kraja u knjizi. Nevreme se sprema nad Beogradom Link. Slika je mrak. Hvala Blogowsky. Pratimo ga, a pratimo i nevreme sa Autokomande. Majkl Džekson je sa druge strane nevremena Nema nevremena, nema ni vremena. Samo je mozak ostao, jer je Majkl Džekson kremiran bez mozga, kako piše Guardian. Link.   Lepo vreme, da li je? Za život ili smrt?

Radi efikasnijeg rada komunalne inspekcije, opština Palilula otvoriće elektronsku adresu preko koje će građani od sutra moći da prijave bilo koju vrstu komunalnog problema (divlje deponije, ulična prodaja, havarisana vozila, nedozvoljeno držanje domaćih životinja i sl. ). Elktronsko pismo koje se pošalje na adresu komunalni_red@palilula. org. yu i koje sadrži lokaciju i kratak opis komunalnog problema (poželjna i fotografija lokacije), smatraće se kao i bilo koja druga relevantna prijava (pisana ili telefonska). Telefoni za prijavu ostali su nepromenjeni: za naselja sa leve obale Dunava 011/3324-601 (Uslužni centar Borča); naselja sa desne obale Dunava 011/3236-221/lok. 127.  

Asa Dotzler, Mozilla-in šef za obezbeđivanje kvaliteta, je najavio prikaz Spread Firefox 2 web sajta koji će u budućnosti postati dom za sve Firefox entuzijaste. Novi web sajt je i dalje zasnovan na Drupal-u, koji nudi moćnu i bezbednu platformu za deljenje i mešanje različitih sadržaja. Ako me memorija dobro služi Spread Firefox web sajt se nije menjao još od 2004. godine. Nema potrebe da kažem da već uveliko pokazuje znake starenja, a novi sajt ima mnogobrojna poboljšanja koja ga čine i lepšim i atraktivnijim za korišćenje. Mozilla je odlučila da malo pomeri fokus interesovanja na novom Spread Firefox-u 2. Umesto da se sajt vrti oko blogova članova, nova verzija će staviti naglasak ne projekte i sadržaje koji se trenutno razvijaju. Prirodno, ovo ima više smisla i drago mi je što su se odlučili na ovu promenu. Skočite na link u dnu članka i pogledajte kako će izgledati budućnost Firefox-a. Adresa: Preview Spread Firefox 2

Sebastian Garcia je proveo godinu dana na Primeri i moje mišljenje je da se to i vidi. Primera je multiplejersko okruženje u kojem kontrolišete avatara koji se kreće okolo po izometrijskoj skrolujućoj mapi i možete da vidite šta drugi ljudi rade/govore, a najinteresantnije je da u celosti radi na dhtml-u. Primera je razvijena od nule. Serverska mašina je Perl a sve ostale biblioteke  su čist javascript i html/dhtml, uključujući javascript biblioteke sprajtova i izometrijska mašina sprajtova/mape. Prozorski dhtml radni okvir se zove GFZ a grafike potiču iz raznih izvora ( na primer grafike mape su uzete iz Ultima 8 - Pagan, sprajtovi avatara su iz Toolkit Zone, i tako dalje. )

Komodo je integrisano razvojno okruženje (Integrated Development Environment – IDE) za dinamičke Web jezike, razvijen od firme ActiveState, nekadašnjeg ogranka kompanije Sophos. Ovaj program podržava upotrebu programskih jezika Perl, PHP, Python, Ruby i Tcl, i to na Mac OS X, Linux, Solaris i Windows računarima, a kreiran je na Mozilla platformi. Njegova poslednja stabilna verzija, koja nosi oznaku 3. 5. 3, objavljena je u aprilu 2006. godine, dok je treće po redu beta izdanje verzije 4 objavljeno u decembru. Kako saznajemo, iz ove kompanije obećavaju da ćemo finalnu verziju “četvorke” moći da isprobamo krajem ovog meseca. Tokom ove nedelje, iz firme ActiveState je stiglo obaveštenje da se Komodo IDE 4. 0 nalazi u završnoj fazi razvoja, tako da se procenjuje da će finalna verzija programa biti spremna za javnu promociju do kraja januara. Ovu novu verziju opisuju kao prvi objedinjeni IDE za dinamičke Web jezike, koji u sebi kombinuje programski kôd za web čitače (browser-e), servere i HTTP protokol, sve to u jednom programskom paketu. Komodo takođe poseduje i višejezičku podršku, kao i mogućnost istovremenog editovanja većeg broja dokumenata, dok takozvani višejezički editor ulaznog metoda (input method editor – IME) predstavlja zaista sjajno poboljšanje u odnosu na prethodne verzije, jer omogućava korišćenje standardne US tastature pri unošenju kompleksnih višebitnih karaktera i simbola, kao što su, na primer, simboli pojednostavljenog kineskog pisma (Simplified Chinese). Tu je još i opcija za isticanje (highlighting) sintakse za preko 30 različitih programskih jezika, kao i momentalna povratna sprega (instant feedback), koja vam omogućava brzu korekciju programskog koda. Mogućnost brzog pregleda HTML-a, kodnih snippet-a i tzv. code-foldinga, takođe vam stoji na raspolaganju, kao i brojne druge karakteristike, od alata za kreiranje grafičkog korisničkog interfejsa, pa do grafičkog debugger-a i čitača programskog koda (code browser). Iako cena najavljenih izdanja (verzije Personal i Professional) još uvek nije tačno definisana, iz kompanije ActiveState smo doznali da će registrovani korisnici verzije Komodo IDE 3. 5. 3 Professional (koja inače košta 300 dolara) imati mogućnost potpuno besplatne nadgradnje. Na Apple računarima, za rad Komodo-a će biti neophodan procesor G4 ili Intel, minimalno 256MB RAM memorije, 90MB slobodnog prostora na disku, te operativni sistem Mac OS X 10. 3 ili noviji.

Prism 1. 0 Pogledajte sledeći video koji prikazuje kako se koristi Prism za Firefox:   Preuzimanje.

Halo 3 Beta je naišla na probleme. Naime igrači nisu bili u mogućnosti da preuzmu beta program i stotine ljudi je ostavilo poruke na zvaničnom web sajtu kreatora, žaleći se na ovaj problem. Bungie je sada ispravio problem i produžio je beta period od tri nedelje za još četiri dana. Ovi problemi su definitivno osramotiti Microsoft koji reklamira Halo 3 kao jednu od najvećih igara godine. «Shvatamo da je ovo bolno za mnoge ili makar neugodno» napisao je Bungie-jev menadžer Brian Jarrard na web sajtu firme. Zatim je dodao: «S obzirom na date okolnosti, odlučili smo da proširimo dostupnost Halo 3 Bete sa 6. juna na 10. jun. Obožavaocima serijala Halo igara ponuđena je prilika da budu deo probne verzije tako što će preuzeti kod koji se nalazi u drugoj igri, Crackdown. Preuzimanja su trebala da počnu u sredu u 13 časova ali su igrači otkrili da je opcija u igri ostala zaključana. Microsoft nije objasnio razlog odlaganja ali je rekao da se problem nije javio zahvaljujući Crackdown-u niti samoj beta verziji. Halo 3 će se pojaviti na tržištu 25. septembra u SAD, a dan kasnije i u Velikoj Britaniji. Halo 2 je zaradio 125 miliona dolara od prodaje u prvih 24 časa dostupnosti kada je izdat 2004. godine. Prve dve Halo igre prodate su zajedno u 11 miliona primeraka, navodi Microsoft.

Priča sa naslovne strane poslednjeg Wall Street Journal Technology Report-a sadrži koristan tekst koji je napisao reporter Sarmad Ali, i koji se zove “10 najvećih problema sa bežičnom mrežom i kako da ih ispravite”. Članak govori skoro o svemu na šta ste ikada mogli ili želeli da se požalite ili znate o problemima sa mobilnim telefonima. Iako vam ne govori kako tačno da ispravite svaki pojedinačni problem, ovaj članak i dalje predstavlja svestran izveštaj o načinima na koje mobilni telefoni i druge kompanije pokušavaju da reše takve probleme kao što je loša pokrivenost (birajući da postave tornjeve mobilne telefonije direktno na visoke zgrade u gusto naseljenim gradovima), siromašan korisnički servis (bolji računarski sistemi tako da radnici na pomoćnim linijama mogu bolje da identifikuu probleme. . . ), komplikovani računi (mnogo su zbunjujući) i propušteni pozivi (uvođenje odličnog servisa koji se zove SimulScribe, koji šalje voice-to-text poruke vaše glasovne pošte kao SMS). Što se tiče slabe pokrivenost i nespremnosti ljudi da dozvole postavljanje tornjeva mobilne telefonije u njihovim dvorištima, ja sam iznenađen što više ljudi ne insistira da kompanija mobilne telefonije daju pare za modernizaciji i restauraciji crkvenih zvonika, škola, i ostalih javnih zgrada (u zamenu za omogućavanje da te zgrade budu upotrebljene za postavljanje tornjeva mobilne telefonije, naravno). Na žalost morate da se pretplatite da biste pristupili WSJ članku, ali zato možete da isprobate onlajn verziju novina dve nedelje besplatno.

Zašto vršiti procenu? Vrste procene Metodi za procenjivanje Šta procenjivati Saveti za procenjivanje Reference Za dodatne informacije Zašto vršiti procenu? Efikasni nastavnici koriste različite načine, neke formalne a neke neformalne, da odrede koliko dobro i koliko u opšte njihovi učenici nauče. Na primer, za formalnu procenu onoga što učenici nauče, većina nastavnika koristi propitivanja, testove, ispite, semestarske radove, laboratorijske izveštaje i domaće zadatke. Ove formalne tehnike za procenu pomažu nastavniku u proceni uspeha učenika i davanju ocena. Za neformalno procenjivanje učenja u učionici, nastavnici takođe upotrebljavaju različite tehnike. Na primer, nastavnici postavljaju pitanja, pažljivo slušaju pitanja i komentare učenika i prate govor tela i izraze lica (facijalne ekspresije). Neformalno, često implicitne procene dopuštaju nastavniku da izvrši određena prilagođavanja u predavanju: da uspori ili da pregleda materijal kao reakciju na pitanja, zabune i nerazumevanja ili da nastavi kada učinak učenika prevaziđe očekivanja. Kada se predaje na daljinu, pedagozi se nalaze pred drugačijim nastavnim izazovom nego kada predaju u klasičnoj učionici. Na primer, nastavnici tada više nemaju: Klasičnu, poznatu učionicu. Relativno homogenu grupu učenika. Povratnu reakciju tokom časa zahvaljujući interakciji licem u lice (npr. pitanja učenika, komentari, govor tela i facijalne ekspresije). Potpunu kontrolu nad sistemom za prenos i izlaganje na daljinu. Pogodne prilike za individualan razgovor sa učenicima. Iz ovih razloga, pedagozima koji predaju na daljinu ne samo da formalna procena učenika putem testiranja i domaćih radova može biti od koristi, već i upotreba neformalnijeg pristupa (pogledati Angelo i Cross, 1993) u prikupljanju podata u svrhu određivanja: Da li učenicima odgovaraju metode koje se upotrebljavaju za prenos i izlaganje nastave na daljinu. Podesnosti zadataka. Jasnoće sadržaja kursa. Da li je vreme na času potrošeno na dobar način. Efikasnosti predavanja. Kako se može unaprediti kurs. Vrste procene Procena može biti formativna, sumativna ili kombinacija oba. Formativna procena Predstavlja proces koji stalno traje i koji se mora razmatrati u svim fazama nastave. Omogućiće nastavniku da unapredi kurs kako on/ona napreduje u nastavi. Olakšava prilagođavanje kursu i sadržaju. Identifikovaće glavne propuste u nastavnom planu ili potrebu za manjim prilagođavanjima. U neke od strategija, koje pedagozi mogu upotrebiti za prikupljanje formativnih podataka od svojih udaljenih učenika, spadaju: Dopisnice - dati svakom učeniku dopisnice koje su prethodno adresirane i sa zalepljenim markicama. Nedeljno, učenici treba da koriste dopisnice da preko njih saopšte svoja razmišljanja ili da ogovaraju na pitanja tokom poslednja tri ili pet minuta časa. Elektronska pošta - Može biti vrlo efikasan način za komunikaciju učenika i nastavnika. Još jedna prednost: dok nastavnik iznosi informacije vezane za predavanje, učenici se upoznaju sa upotrebom elektronske pošte, što predstavlja dragocenu veštinu. Telefon - Učenike treba zvati često i postavljati im otvorena pitanja (npr. “Na kakve si probleme naišao na drugom pismenom zadatku?”) kako bi im se omogućilo da iskažu svoje zabrinutosti. Nakon ovih pitanja sledila bi ispitivanja (npr. “Pa, da li ti je potrebno više izvora informacija?”). Treba ustanoviti termine kada mogu učenici zvati u kancelariju ali treba prihvatati pozive i u drugim terminima. Sumativna procena Proceniti ukupnu efikasnost gotovog proizvoda ili kursa. Može biti odskočna daska u razvijanju plana revizije. Može biti osnovna informacija za projektovanje novog plana, programa ili kursa. Neće pomoći trenutnim učenicima pošto se izvodi nakon završetka kursa. Neka pitanja koja bi pedagozi hteli da postave učenicima kada prikupljaju sumativne (zaključne) podatke, jesu: Navođenje pet slabih tačaka kursa. Navođenje tri (ili pet) pozitivnih strana kursa. a. . Kada biste Vi predavali na kursu, šta biste uradili drugačije? Informacije o učenicima: starost, nivo obrazovanja, broj kursa predavanih na daljinu koje su pohađali pre ovog. Šta biste preporučili prijatelju koji planira da pohađa ovaj kurs? Šta ste mislili da će se učiti na ovom kursu ali se nije predavalo? Da li biste preporučili ovaj kurs prijatelju? Zašto biste ili zašto ne biste preporučili? Metodi za procenjivanje U okviru konteksta formativne i sumativne procene, podaci se mogu prikupljati kvantitativnim i kvalitativnim metodama. Kvantitativna procena Obuhvata postavljanje pitanja koja se mogu statistički tabelirati i analizirati, često upotrebom odgovora na pitanja koja su data u vidu neke skale vrednosti, lista na kojima se stavke potvrđuju ili da/ne odgovora. Ograničava učenike da odgovaraju na kategorije koje su im načinjene dostupnim. Potreban je veliki uzorak učenika za relevantne statističke analize. Kvantitativne metode mogu biti najkorisnije za prikupljanje informacija o velikom broju ispitanika za koje temeljniji, personalizovaniji pristupi nisu pogodni. Međutim, ove metode imaju značajne nedostatke: Mnogi kursevi za obrazovanje na daljinu obavljaju se sa ralativno malim grupama učenika iz različitih sredina. Ove male, slojevite populacije obično su teže za obavljannje relevantnih statističkih analiza. Kvantitativna ispitivanja često imaju manje od 50 procenata uspeha u odazivu. Mala vrednost povratnih rezultata često znači da samo oni koji imaju pozitivno ili negativno mišljenje o kursu odgovaraju na izvođenje procene. Po definiciji i načinu na koji su napravljena, prinudna ispitivanja sa ponuđenim odgovorima za izbor, nude ispitanicima ograničen broj mogućih opcija za odgovor. Stoga, novi uvidi i originalni pogledi na stvari koji ne potpadaju pod kategorije ponuđenih odgovora, prolaze nezapaženi. Glomazna i često dosadna priroda prikupljanja kvantitativnih podataka može obeshrabriti formativnu procenu, a često rezultuje preteranim oslanjanjem na sumativnu procenu. Statističke analize često daju iluziju preciznosti koja može biti daleko od realnosti. Kvalitativna procena Obično je subjektivnija. Podrazumeva prikupljanje informacija šireg opsega i dubljeg značaja. Mnogo je složenija za tabeliranje u fine kategorije. Biće manje podložna uticaju male veličine radne grupe. Jeste fleksibilniji i dinamičniji metod. Nije ograničena na prethodno sastavljenu temu za ispitivanje. Omogućava učenicima da daju teme. Može koristiti: Neodređena ispitivanja -- sa ispitanicima od kojih se traži da ukažu na pozitivne strane kursa i njegove slabosti, predlažu izmene, istraže odnos prema metodama za prenos i zlaganje na daljinu itd. Posmatranje uz učešće -- kada pedagog koji predaje na daljinu posmatra dinamiku grupe i ponašanje dok učestvuje na času kao posmatrač, postavljajući povremena pitanja i tragajući za uvidom koji se tiče procesa obrazovanja na daljinu. Posmatranje bez učešća -- kada pedagog koji predaje na daljinu posmatra kurs (npr. audiokonferencija, čas sa interaktivnom televizijom itd. ) bez njegovog stvarnog učešća ili postavljanja pitanja. Analiza sadržaja -- kada onaj koji procenjuje koristi prethodno ustanovljene kriterijume za razmatranje dokumenata kursa u koje spadaju program kursa i nastavni materijali kao i zadaci za učenike i dokumenti koji se odnose na planiranje kursa. Intervjui -- kada pomagač ili posebno obučena osoba prikuplja evaluacione podatke putem pojedinačnih intervjua i intervjua sa manjim grupama učenika. Šta procenjivati Treba uzeti u obzir sledeće oblasti: Upotrebu tehnologije - poznavanje, zainteresovanost, probleme, pozitivne aspekte, odnos prema tehnologiji. Oblike časa - efikasnost predavanja, diskusiju, pitanje i odgovor, kvalitet pitanja ili problemi koji se javljaju na času; ohrabrivanje učenika da izraze sami sebe. Atmosferu na času - pogodna je za učenje. Kvantitet i kvalitet interakcije sa ostalim učenicima i sa nastavnikom.  Sadržaj kursa - relevantnost, adekvatnu sadržinu znanja, organizaciju. Zadatke - korisnost, stepen težine i potrebnog vremena, vreme potrebno za povratnu informaciju, nivo čitljivosti štampanog materijala. a. . Testove - učestalost, relevantnost, dovoljan pregled, težinu, povratnu informaciju. Usluge podrške - pomagača, tehnologiju, usluge biblioteke, raspoloživost nastavnika. Uspeh učenika - da li zadovoljava, podesnost, vremenski okvir, angažovanost učenika. Odnos učenika - pohađanje, podneti zadaci, učešće na času. a. . Nastavnika - njegov doprinos kao vođe diskusije, efikasnost, organizaciju, pripremu, entuzijazam, otvorenost prema pogledima učenika. Saveti za procenjivanje Pogledati i prilagoditi već objavljene upitnike; nema potrebe da se ponovo izmišlja točak. Formulisati i preraditi pitanja; promeniti ih ako je to neophodno. Iskoristiti naredne metode za ispitivanje: Vršiti promenu između predavanja i interakcije. Poređati pitanja radi postizanja najboljeg efekta - Otići korak napred i tražiti sugestije za usavršavanje pre nego što se pita šta je to dobro. Ovo će pomoći da se prenese iskrenost u traganju za poboljšanjima. Postaviti neodređena pitanja nakon pitanja sa brzim odgovorima. Ovo učenicima pruža dodatno vreme za razmišljanje. Kod zaključne procene treba osigurati anonimnost. Ovo se može postići slanjem svih upitnika na neutralno mesto gde bi oni bili izvađeni iz svojih koverata i prosleđeni nastavniku bez poštanske oznake. Uspostaviti prisnost pokazivanjem zainteresovanosti i pružanjem podrške. Uzdržati se od reakcija koje znače neko osuđivanje. Prilagoditi se učeniku do stepena formalnosti i mirne komunikacije. Koristiti procenjivanje kao metod za razumevanje predavanja i učenja. Nastojati sa dobijanjem i pozitivnih i negativnih povratnih informacija. Važno je ne samo znati šta ne funkcioniše, već i šta funkcioniše. Reference Angelo, T. i Cross, P. (1993). Classroom assessment techniques: A handbook for college teachers. San Francisco: Josey-Bass Publishers. Willis, B. (1993). Distance education: A practical guide. Englewood Cliffs, NJ: Educational Technology Publications.

Iz Applea je stiglo obaveštenje da su tokom vikenda prodali milioniti iPhone, i to samo nekoliko dana nakon što mu je spuštena cena za čitavih dve stotine dolara, a u cilju poboljšanja njegove prodaje. Ova fascinantna brojka je dostignuta pre nego što su Apple-ovi stručnjaci predviđali. Zahvaljujući tome akcije ove kompanije odmah su porasle za 3. 8 posto, što znači skoro za pet dolara. Na taj način situacija za Apple se značajno popravila nakon pada cena akcija prošle nedelje. Samo 74 dana je prošlo od pojave iPhone-a na tržištu. Još se sećamo nezapamćene histerije oko jednog mobilnog telefona. Interesantno je da je Apple-u trebalo dve godine da proda milion iPod-a. Ako se prodaja iPhone-a nastavi ovim tempom, za nekoliko godina Apple će prodati na desetine miliona iPhone-a.